детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈА БАКА ЈЕ ОДЛИЧНО

Ова online настава је право цивилизацiјско достигнуће! Никада, ни у каквој варијанти програмирања ђачког живота нисам видео могућност да данима не идем у школу, седим или лежим у кревету и пратим часове. Прилично се досађујем, играм игрице, што кријем од родитеља, посебно од мајке, слушам непрестано музику. Недостаје ми школа! Не могу да капирам шта се то догодило да толико волим ону нормалну школу! После обраде Ћопићеве Баште сљезове боје, добио сам online домаћи задатак из српског језика на тему: особа која је обележила моје одрастање.Ћале не долази у обзир, једном речи, тип кога заобилазим. Мајка, она цвркуће сваки дан; сестра...наше свађе ником не би биле интересантне..Мислим да је најбоље да размотрим бакин лик, она ме најмање нервира.

ОВДЕ можете прочитати 3.причу

Бака, борац за социјалну правду

Колико знам, моја бака је живела лепо. Не сећам се да јој је нешто недостајало. Деда ју је неговао као цвеће. Путовали су по целом свету. Значи, имали су пара.     Друго је што је она била за програм здраве исхране и што је увек нешто месила:  штрудле пуне фила, било са сиром, маком, орасима, крофне, гибанице, резанце различите дебљине и дужине.. Пекла, окупљала пријатеље на седељке, рођендане, увек неки кул разлог.

            У свему томе често је спомињала сиромашне. Односила је из куће суђе, одећо, обућу. Јастуке, ћебад, капуте. Сви смо присуствовали опасном нападу на баку, када је скоро нове дедине и мамине фармерке однела, „неко нема ништа“..био је њен одговор.

- Срамота је да поред нас живе људи који немају. Морамо помагати, бити милосрдни.

 Није ми се свиђао тај застарели израз, све до оног дана када сам се у Ђачком парламенту определио за министарство које је имало социјални програм. Ето, то је утицај породице; сви смо од ње научили да делимо, дајемо, да подржавамо хуманитарне акције, да имамо осећање за људе око себе. Није то данас вредност која се цени, али, мени стварно одговара хуманитарни рад и баш ме испуњава. Знам напамет бакину причу о радничкој класи у Титово време братства - јединства..мајко моја, тада су сви људи радили и градили, ишли на море и у планине, учествовали на добровољним радним акцијама, на слетовима за Дан младости... Брате, каже да су изградили Нови Београд.   

Замишљам бакицу у том социјализму. Дипломирала на време и брже - боље се удала за свог дечка, мога деду. Одмах деца, породица. Мислим како су ђаци слушали њене хвалоспеве о великим писцима и великим делима...страва....овај мој профа, бакин је ђак и пун респекта....ето, ту су моје невоље. Морам непрестано бити спреман да не обрукам баку. Када пита како је професорка, одговарам њеним речима „одлично“! Да, да. Све је мерила оценама: то ти је за тројку, ..за четири плус. Када јој окопам руже, редовно добијам чисту петицу. И новчану награду, не могу да прећутим. Можда сам мало и на баку баш по томе што не могу да прећутим.

Тако сам растао уз баку, неуморног васпитача..... брате..није било лако. А и данас уме да ме заустави у мојим намерама.

-Прави младић мора да буде витез према девојци! .Можеш пред девојком да клекнеш само на једно колено, и то када јој поклањаш цвеће и када ћеш је запросити.. Каже ми да водим рачуна да кућу не обрукам и некога не расплачем ( е, е, мајке ти, шта јој то значи). Ајде сад, како све то да сварим, мајке ми, није ми лако.

Закида.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: