детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ - 10

Др СИМО ЈЕЛАЧА

БУДИМПЕШТА – МАЂАРСКА

Будимпешта, главни град Мађарске, основана је 1873. године, уједињењем Будима и Пеште. Највећи је град у Мађарској, у којој живи 20% мађарског становништва, укупно око 1,7 милиона становника. Највећа европска река Дунав протиче кроз Будимпешту, делећи је у два дела, Будим и Пешту, или спајајући ова два дела града. Град спајају седам мостова и два железничка моста. У Дунаву, у региону града има шест речних острва.

Мађари својој престоници дају надимке: Бисер Дунава; Краљица Дунава; Париз Источне Европе и Срце Европе. Град има 23 општине, нумерисане бројевима и именима. Будимпешта има највише термалних вода од свих европских градова, 70 милиона литара дневно, а десет од њих су лековите. Зграда мађарског парламента трећа је по величини у свету, има 18.000 м², 691 собу, 20 км степеништа, 90 статуа на фасадама и 40 кg 23-каратног злата на декорацијама ентеријера. Зграда је почета 1885. године, а завршена 1902. године. Подземна железница Будимпеште, из 1896. године, најстарија је на континенталном делу Европе. У Будимпешти има синагога друга по величини у свету, у њу може стати 3000 посетилаца. Град има 40 позоришта, око 100 музеја и галерија, а током године у Будимпешти се одржавају бројни концерти и фестивали. Мађарска опера је међу најбољима на свету. У Будимпешти се одржава највећи музички фетивал у Европи. Будимпешта има и најстарији зоолошки врт.

Мађарски језик је директно наслеђен од Хуна, сличан је финском и естонском. Мађари су Католици, а поред њих у Мађарској живе Лутерани, Јевреји и Ортодоксни. Мађарска је до сада имала 13 Нобеловаца, свих категорија изузев за мир. Мађарска троши 4,9% бруто националног дохотка за образовање и писменост им је 99%. Добри су у спортовима и на свим олимпијадама освајају златне медаље. Колеџи им трају 3-4 године, а факултети 4-5, изузев медицине 6 година.

До 13-ог века главни град Мађарске био је Esztergom, родно место првог краља Мађарске Ст. Стефана (970-1038). Ст. Стефан, рођено име Војко (касније када га је Папа Sylvester II крунисао преденуо га је у Стефан – Иштван) оснивач је мађарске државе. Његова круна израђена је у источњачком стилу, исписана ћирилицом, а и надгробни споменик исписан је ћерилицом, такође. По рођењу је био православне вере, па нека читаоци сами закључе шта је могао бити.

Аутор је у Будимпешти био више пута, током пропутовања, краћих посета и боравака. Поред Будимпеште био је у у другим местима Мађарске, суседне нам државе.

МОНТРЕАЛ – КВЕБЕК, КАНАДА

Монтреал је други по величини град у Канади, после Торонта, са око 4 милиона становника као метропола или 2 милиона центарлни део града. Други је град, такође, у свету француског говорног подручја, после Париза. Налази се у близини планине Mont Royal, по којој је добио име. У Монтреалу већина становништва говори, поред француског и енглески, а неки говоре и трећи језик. Монтреал има највећи број ресторана према броју становника у Канади. Ресторани нуде веома разноврсна јела многих народа, са француским специјалитетима. UNESCO признаје Монтреал као град модерног дизајна.

У Монтреалу постоји подземни тунел, дугачак 32 км, који делује као подземни град. Тунели повезују шопинг молове са око 2000 продавница, 7 метро станица, универзитете, банке, музеје, разне канцеларије, ресторане и друго. Већи број становника користи ове тунеле лети више за расхлађивање, док их зими користе много мање ради избегавања зиме. За Монтреал се каже да је први по гостољубивости на Северно-америчком континенту. Био је домаћин Олимпијским играма 1976. године, као и Светске изложбе Expo 67, који се показао као најуспешнији сајам двадестог века у свету.

Монтреал је познат по Jazz фестивалу и још неколико других фестивала. Монтреал сваке године прима по 18.000 страних студената из 150 земаља света и најјефтиније су школарине (Tuition) у Монтреалу. На универзитетима у Монтреалу има 11 нивоа, а у граду су четири светски призната универзитета: McGill University, Concordia University, University of Montreal и UQAM. Монтрал има 9 мостова, 4500 регистрованих такси аутомобила, 68 метро станица на четири линије. У Монтреалу је регистрована најнижа температура 15 јануара 1957. године -37,8°С, са ветром -49,1°С, а највиша 1 августа 1975. године 39,6°С, са влагом 46,8°С. Интересантно је подручје где се река Отава улива у Ст. Лоренц канал Hochelaga Archipelago, са око 200 речних острва.

У Монтреалу је веома познат хотел Queen Elizabeth, у коме су отседале најпознатије светске личности: Queen Elizabeth II, Fidel Castro, Charles de Gaulle, Princess Grace of Monaco, Indira Gandhi, Nelson Mandela, John Travolta, John Lennon и други.

У Квебеку се производи 85% светских количина меипл сирупа, који је много заступљен у француским специјалитетима јела.

За Expo 67 изложбу изграђен је Habitat 67 и то је једна од најатрактивнијих грађевина у Монтреалу, са 12 спратова и има 156 станова са терасама (прилог на слици).

Монтреал има дугу историју, чак преко осам миленијума, али тек од доласка првог француског истраживача Jacquesa Cartiera 1535. године постао је познат. Жак Картие је са својим зетом Samuelom de Champlain отпочео трговину крзном са Индијанцима. Монтреал је као град успостављен тек 1832. године.

Аутор је боравио у Монтреалу више пута, у краћим посетама.

КАДИЛАК – МИЧИГЕН, САД

Кадилак (Cadillac) је мањи градић у Мичигену, северно од Детроита око 330 км, са 10.587 становника (1 јула 2016), опкољен непрегледним шумама (200.000 ha) и 94 језера у својој околини. У шумама има доста дивљачи, па је у Кадилатку развијен ловни туризам. У самом граду је истоимено језеро Кадилак, а свега двадесетак метара од њега је веће језеро Michell (готово 1500 ha), па су ова два језера спојена копањем канала, кроз који су се накада транспортовали балвани као сплавови, док је дрвна индустрија овде била у свом пуном развоју. Мештани свој град називају ''Град на језеру''.

У Кадилаку је прво радила компанија за прераду челика, када су производили железничке локомотиве, око 1880. године, затим је у развоју била дрвна индустрија, захваљујући многобројним досељеницима из Шведске. Тако је мали Кадилак постао велики индустријски центар. Од 1936. године почео је развој туризма, па је у Кадилаку оформљен скијашки клуб. У Кадилаку данас успешно ради ливница Hayes Lemmerz, која ради за Cadillac и друге фирме аутоиндустрије. Поред ове ливнице у граду је развијена индустрија пластичних маса и плексигласа. Околне шуме богате су печуркама, најбогатије у Сједињеним Државама. Градић Кадилак има око 45 ha јавних паркова, у граду је Baker College, са близу 2100 студената и историјски музеј са експонатима из ближе околине. Кроз паркове и околне шуме има стотине миља пешачких стаза за рекреактивне шетње. У Кадилаку се сваке године одржава снежни фестивал. Кадилак је симпатично мање место, пријатно за боравак и живот, а његови становници су љубазнији од становништва већих градова.

Аутор је у Кадилаку боравио месец дана (март 2001), као надзорни орган свога пројекта, љуљашки за хлађење одливака за аутоиндустрију. Транспортни систем путовања љуљашки проведен је кроз просторе постојеће ливнице, на три нивоа, како би пун круг путовања трајао три сата. Пројекат је успешно завршен два дана пре уговореног рока, за чега сам добио честитке техничког директора фирме, гсподина Тома Вупера. Становао сам у хотелу Hampton Inn Cadillac.

МЕДИСОН – ЊУ ЏЕРСИ, САД

И Медисон (Madison, New Jersey) је мали градић у Њу Џерсију, удаљен од Њујорка око 40 км, са око 17.000 становника, пореклом претежно из области Кавказа (90%). До 1834. године био је село, а од те године преименован је у град, заједно са Чатамом и Флорам Парком, са циљем увођења градског водовода. У Медисону школе обухватају узрасте деце од забавишта до 12-ог разреда. Школе су: Central Avenue School, Kings Road School, Torey J. Sabatini School, Madison Junior School и Madison High School. У овим школама је око 2400 деце. Поред ових постоје и приватне школе, од трећег до осмог разреда. Од 1856. године отворен је колеџ Seton Hall, а од 1867. године универзитет Drew University.

Од индустријске производње заступљена је фармацеутска индустрија и фирме које се баве компјутерским процесима у домену осигурања и банкарства. У Њу Џерсију највише света руча у ресторанима, највише у Сједињеним Државама. У Њу Џерсију је позната лабораторија Edison’s Menlo Park, а најпознатији је универзитет Princeton University, на коме је радио и Albert Einstein, након његовог доласка у Америку.

Медисон има железничку везу са Њујорком, а постоје и аутобуске везе број 873 и 879. Јавних путева у Медисону има 88 км, број 24 и 124. У Медисону живи Принцеза Мариа Луиза (рођена 1933. године у Софији), кћерка бугарског Цара Бориса III и Царице Ђиованне.

Аутор је у Медисону боравио више пута, код рођака Зорана и Весне Никодијевић. Приликом сваке посете одлазили смо у Њујорк, а по једном и у Принстон и у Филаделфију, Пенсилванија.

ПРИНСТОН, САД

Принстон, омањи град за америчке прилике, је веома леп и пријатан за шетње. У Америци је познат по Принстон универзитету, који је основан 1746 године, као четврти најстарији универзитет у држави. Када смо га посетили био је пун зеленила, са чистим улицама. Многобројне воћке биле су пуне цветова, а безброј пчела зујале су куд год смо пролазили. Пријатно нам је било у парку око универзитета. Парк је доста велик и у њему доста шетача, а највише је било младих, студената. Универзитетске зграде старинске архитектуре и монументалне грађе, на једној табла са посветом Алберту Ајнштајну. Ајнштај је имигрирао у Америку 1933. године, и од тада радио ту на универзитету Принстону.

Интересовало ме је где је он становао, па сам кренуо у шетњу околним улицама да тражим његову адресу. И пронашао сам је, била је на адреси: 112 Мерцер Стрит. Алберт Ајнштајн је дошао у Америку заједно са својом другом супругом, Елзом (1876-1936), са којом се оженио после развода од Милеве Марић, а Елза му је била сестра од тетке и од стрица. Наиме, њихови родитељи били су им две мајке, рођене сестре, а очеви браћа од стрица. Код Јевреја бракови тако блиских рођака су уобичајени. Алберт и Елза су кућу у Принстону купили 1935. године, а Елза је у њој живела свега око годину дана, умрла је 1936. године. И Елза је по струци била физичар. За Алберта током живота и рада на Принстон универзитету, нема података да је било шта значајно публиковао, само да је председнику Сједињених Држава Ф.Д. Русвелту предложио израду атомске бомбе, да би предухитрили Немачку у том остварењу.

Принстон нам је остао у сећањима, као веома леп и пристојан град, за живот, са пуно цвећа и доста малих ресторана. Током шетњи пријао нам је цвркут птица са околног дрвећа, као да су нам и оне пожелеле пријатну посету и срећан повратак.

Princeton University

ФИЛАДЕЛФИА - ПЕНСИЛВАНИА

Филаделфија (Philadelphia, Pennsylvania) је највећи град у држави Пенсилванији и пети у Сједињеним Државама. Има око 1,6 милиона становника, а као метропола са околином, 7,7 милиона. Установљена је као град и главни град Пенсилваније 1682. године. Филаделфија је одиграла важну улогу током Америчке револуције, као место састанка оснивача Сједињених Држава који су ту потписали Декларацију о независности 1776. године. Током револуције Филаделфија је служила као привремени главни град, док је Вашингтон био у реконструкцији.

Током досељавања европских имиграната Филаделфија је, такође, била центар њиховог прикупљања. Била је економски и културни центар Делаверске долине, а током 1960-их година губи тај значај слабљењем индустрије. Током 1980-их година чак је и формално банкротирала, а 1990-их година је поново почела њена ревитализација. Универзитети и колеџи Филаделфије постали су интернационална дестинација. Доспела је чак до позиције деветог места по индустријском развоју у свету и четвртог у Америци, са бруто дохотком од 388 милијарди долара у 2013-ој години. Град је постао познат по уметничким и културним вредностима, на основу чега га је 2013. године посетило 39 милиона туриста. Филаделфија има највише скулптура и мурала на отвореним просторим, од било ког америчког града. Има и највећи парк Fairmont, који се састоји од 63 различита парка, укупне површине 3680 км2, а само главни парк велик је 1640 км2.

Pennsylvania University поседује баште од 36,8 км². У Филаделфији је отворена прва библиотека 1731. године, прва болница 1751. године, прва мединска школа 1765. године, прва берза 1790. године, први зоолошки врт 1874. године и прва пословна школа 1881. године. У целини гледано, Филаделфија је једини град у Америци ''Светска баштина''. У пркос бројности становништва у граду се не осећају гужве, више се осећа комшинска блискост грађана.

Филаделфија има пијацу, на којој је највеће снабдевање поврћем, воћем и другим здравим намирницама. У Филаделгији је већи Chinatown (на слици) у који се улази кроз капију број 10. Град има 12 значајних музеја, национални, јеврејски, историјски, природних наука и други. Има и мистериозни дворац Masonic Temple. Име Бенџамина Френклина у Филаделфији третирано је као бајка, он је ту установио прву ватрогасну установу, па универзитет, а многим објектима дато је његово име: мост, парк, научни музеј, фудбалски стадион, шопинг мол, пословни центар и други.

Аутор је боравио у Филадефији три пута (2010, 2012 и 2013. године). Долазио је у посету пријатељу Илији Шаули, који је живео у West Chester, удаљеном око 40-так километара оф Филаделфије.

ПИТСБУРГ - ПЕНСИЛВАНИА

Питсбург (Pittsburgh, Pennsylvania) је други град по величини у Пенсилванији, са око 305,5 хиљада становника. Простире се на површини од 151 км², доста је скучен између многобројних брда и две реке Allegheny и Monongahela, које се спајају баш ту у Питсбургу чинећи реку Ohio. На те три реке и њиховим притокама има готово безброј мостова, које град чине проходним. Многобројна брда не погодују ширењу града, па је исти у последње време доста у застоју. Последњих година град чак стагнира у индустријском развоју и популацији. Дуго времена Питсбург је био загађен због тешке индустрије, а у новије време има све више зелених површина, па је по чистоћи доспео на друго место у Америци. Питсбург је пријатан град за краће проводе, викендом, и слично.

У Питсбургу су публиковане прве новине Pittsburg Gazette 1789, године; прва радио станица 1920; прва алуминијумска зграда Regional Enterprise Tower 1953; прва ТВ у граду 1954; прва полио вакцина 1959; прва арена са покретним кровом 1961; и први робот центар 1979. године. У Питсбургу се снимају многи филмови, па постоји могућност да град постане други Холивуд. Град има доста музеја, изложби и башта. Због сабијености град се у свом централном делу уздиже увис, па ту нема простора за шопинг молове нити мале паркове. Утисак је да нема ни довољно ресторана у том делу града. Могуће да се за све то мора изаћи изван централног дела града. Околина му обилује природним лепотама, а посебно је пријатно изаћи на околно брдо до кога се стиже жичаром. Са тог брда прелеп је поглед на читав град, који се види као на длану. Одатле је посебно леп залазак сунца.

Аутор је са породицом боравио у Питсбургу четири дана у мају 2008 године, којом приликом је наша кћерка Анастазиа учестовала на стручној конференцији. За то време ми смо прошетали малог Александра уздуж и попреко целог града и са њим били на сладоледу на брду до ког смо стигли жичаром.

ЛОДЕРДЕИЛ и МАЈАМИ, ФЛОРИДА

Лодердеил је град и лука у Флориди, важан као путна дестинација многих путника, претежно туриста и познат по плажама. Има доста ресторана за вечерње проводе. ПОзнат је и по базенима за Хол Феим личности. Град има око 180.000 становника. Мој први одлазак био је одлазак у Форт Лодердеил, код пријатеља др Небојше Лекића. Била је зима, у Торонту тих дана температура се спустила до -40 степени Целзиуса. Небојша је имао стан од око 100 м2, у комплексу где су имали отворени базен, спортску дворану, библиотеку и још којекаквих услужних делатности, које је ретко ко користио. Када сам ја дошао у тај комплекс у базену је температура воде била 28 степени, права ствар за смрзнуте Канађане. На базену су свакодневно боравили Небојшини другари, међу којима Мирко Томић, који ми се представио као члан некадашње ‘’Легије странаца’’, која је опљачкала воз у Ливерпулу, Енглеска, о чему су тада извештавале све светске новине и телевизија, као о до тада невиђеном догађају.

Повремено нас је посећивао Небојшин другар Љубиша Стаменковић, који је имао кућу са воћњаком, у коме је имао неколико дрвета поморанџи, које су у то време биле зреле и ми смо их брали колико смо желели. У Лодердеилу сам упознао и чика Воју, родом из Лесковца, који је у свом родном месту изградио обданиште, са чиме је био веома поносан. Купао сам се у Атлантику.

МАЈАМИ, ФЛОРИДА

Град Мајами доби је име по домородцима, који су ту живели око 1600 до 1700. година. Мајами је званично проглашен градом 1896. године. Плаже Мајамија доста испирају таласи Атлантика, па се често морају допуњавати песком. Мајами има око 800 паркова, а годишње га посети око 15 милиона туриста. У Мајамију је прво направљен Љиљана Јокић ме је возила у Мајами, а успут смо у повратку свратили код Триве Раилића, из Хашана, који је живео у Холивуду, Триво је писао песме за децу, а радио је ноћу као чувар у некој установи, где је имао довољно слободног времена да пише. Са Небојшом Лекић сам пар пута одлазио на један продајни центар, где су се продавале све врсте роба, највише одећа. Небојша је тај продајни простор звао ‘’Трг лопова’’. Копертон, за заштиту од сунца. Мајами је леп град, са доста канала .

На повратку из Лодердеила слетели смо у Вест Палм Бич, где смо се задржали дуже од предвиђеног времена, па смо отуда стигли у Торонто тек у три сата ујутро,

а како су у Канади тада биле веома ниске температуре, замрзла су се врата на авионском пртљажнику, па нисмо могли добити своје ствари. Исте су нам касније, током дана, достављене на кућну адресу.

Наставиће се ...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: