|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЕОНСКЕ ДАЉИНЕ
Досад сам неколико пута утонуо у вријеме које ми је предалеко и непознато. Нисам тамо никог сусретао, нити сам се опијао неком љепотом природе, ни уживао у неким дешавањима. Није ме било ни страх. Само је нешто цурило кроз мене, као да се у мој крвоток налијевала нека текућина другачија од крви. И кад би ме она испунила до главе, мозга, претварала би се у гасовито стање и негдје се настањивала, али нисам могао да откријем у којим је угловима моје свијести. Постављао сам питања и трагао за одговорима. Наметао ми се највише мит, чији ми је извор потпуно недокучив. Ум је желио да похвата те слике, али нестајале би, не остављајући поруку. Нисам имао кључ, тражио сам га, нисам се плашио да бих могао изгубити браву; мислећи да ће ми се она увијек нудити кад пронађем кључ. Почео сам осјећати да је кључ у старом знању, до којег не могу допријети, али од њега добијам поруке. Поруке не садрже оно што треба да знам, већ само оно што треба да урадим. Да порушим стијену, или да пронађем излаз из пећине на супротној страни од улаза; да допрем до старог знања и да одгонетнем тајну два свијета који се надопуњују мистиком и недореченошћу. Цури истина коју одабрани умију да примијете и укроте. Вјерујем да су силне богове пренијели из тог старог знања. Вјерујем да су и силне теорије пренијели са истог извора и примијенили на начела нове памети. Понекад, борећи се са бујицом која прокуља из тог вакуума, остане тајна која голица машту и стварају се легенде. Немогуће је одгонетнути сву ту енергију која допире из неких еонских даљина.
|
