ПОРОДИЦА, СРЦЕ ДРУШТВА - ДЕЈАН СПАСОЈЕВИЋ

Дејан Спасојевић је рођен 19.01.1978. године у Лозници. Основну школу  „Петар Кочић“ завршио је у Козлуку, Гимназију – општи смијер у Зворнику, а након тога Правни факултет у Новом Саду.

У оквиру свог радног искуства има 7 година рада у „Дрина осигурању“ и 10 година у издавачкој кући, коју је основао 2008. године. Тренутно ради као главни уредник издаваштва и штампарије АСоглас из Зворника, а уједно води истоимени клуб аутора и љубитеља писане ријечи.

Сад већ традиционално, успјешно организује „Дринске књижевне сусрете“ и бројне промоције.

Писањем се бави од дјетињства, а радове је почео да објављивљује у школским часописима и регионалним интернет порталима.

До сада је објавио четири самосталне књиге и једну у улози коаутора. 

Члан је Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске

Породица је основа без које нема здравог и способног појединца

Дејан Спасојевић

Књижевна радионица Кордун - Неда Гаврић, Бања Лука, Зворник, преузето (децембар 2022, март 2023)

Извор: ПОКАЗИВАЧ

Колико је данас тешко бавити се издаваштвом?

Чини се да је, поред много финансијских издатака, потребан огроман ентузијазам и огромна љубав према тој делатности?Као и свака друга област пословања, издаваштво има своју тематику и проблематику, оне који добијају подршку и оне који се самофинансирају. У суштини мислим да сваки циљ ако је имало частан привлачи проналажење начина за његово постизање тј реализацију.Задовољан сам оним што радимо уз свијест о томе да многе ствари треба побољшавати, подизати ниво њиховог квалитета, радити још више… Број издања из године у годину расте и вјерујем да пристојно радимо свој посао. Иза нас је период пандемије па можемо рећи да су тиражи многих издања били мањи, али да се полако све враћа у нормалу. Овај посао волим јер као писац тежим да ствари посматрам шире, да покушам остварити и неке шире циљеве осим зараде која је у пословном свијету битна.Неко сте ко заиста много чини по питању књижевности и културе, како у свом граду, Зворнику, тако и Републици Српској, Србији, па и региону.

Колико то од вас изискује времена, залагања, рада и труда, обзиром да све што радите, радите без системске подршке институција?

Хвала на ријечима похвале. Трудим се да дам свој допринос развоју и промоцији културе у нашем граду, али и шире, колико је то могуће. Све то је дошло као израз мог унутрашњег убјеђења и потребе да пишем, стварам, али да потом у улози директора издавачке куће усмјеравам активности на опште добро. За сада смо у доброј мјери успјели у томе да развијамо добре односе стваралаца из региона. Подршка институција постоји у некој мањој мјери и њом нисмо задовољни, јер тиме не покривамо ни 30-40% реалних расхода.

Захваљујући управо Вама, многе књиге су угледале светлост дана. Неко сте ко је познат по свесрдној помоћи када је у питању издаваштво, али исто тако као неко ко изнад свега предност даје квалитету. Постоје ли правила за објаву у Вашој издавачкој кући?

Богу хвала што је тако. Издања објављујемо у редовној процедури током године, али је тежиште на објављивању награђених и похваљених рукописа са конкурса „Дринских књижевних сусрета“. Тежимо подизању квалитета објављених књига. Ако на конурс пристигне преко 200 рукописа из свих категорија, 30-40 буде издвојених и награђених то говори већ о дизању квалиета објављених књига. Много је талентованих стваралаца у региону.Трудимо се да све што радимо буде у складу са Законом о издавачкој дјелатности. За свако дјело потребне су добре рецензије. Као и у свему можемо говорити о почетницима и професионалцима и врхунским ствараоцима, али то никако не ствара дисхармонију. Штавише, то доприноси позитивној креативној атмофсери. Онима који су на почецима свог ауторског пута не треба сасијецати амбиције, него их подстаћи, упутити на неког ко може да им помогне да њихово наредно дјело буде боље и зрелије. Вријеме је најбољи судија и само најбоља дјела преживе суд времена, а у први мах – суд публике.

Представљате ли издања Ваше издавачке куће на регионалним сајмовима књига у Бањој Луци или Београду?
Тренутно првонаграђена и нека од успјешних издања из претходне године представљамо на Сајму књига у Београду, на штанду Републике Српске, али планирамо да оформимо свој штанд, ако то околности дозволе на сајмовима у Бањалуци и у Београду.

Оснивач сте и организатор Дринских књижевних сусрета који окупе мноштво песника и прозаика, како из Републике Српске тако и Србије. Када је заправо започео тај пројекат?
Да, основали смо Дринске књижевне сусрете 2017. године као манифестацију на којој ће се сусретати пјесници из градова регије, али и шире. Временом се претворила у већу манифестацију на којој наступају многи афирмисани пјесници као и почетници. Драго нам је што долазе пјесници из Србије, Црне Горе, Републике Српске, али и других држава. Имали смо неколико аутора заступљених у нашим зборницима који су из БиХ, Хрватске, Македоније, Израела.Од прошле године почели смо издавање ДРИНСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЛИСТА, који ће обухватити све активности везане за саму манифестацију. На другим и трећим књижевним сусретима имали смо значајну подршку Тодета Николетића који је био учесник, али и рецензент зборника. Имамо подршку многих успјешних афирмисаних књижевника наше регије и региона, чланова УКРС и УКС.Заинтересованима предлажем да погледају YоуТубе канал „АСоглас АСинфо“ и наш сајт www.асогласиздаваство.цом. Ја им се овом приликом свима захваљујем и надам да ћемо сарадјивати и убудуће.Измедју осталог, органзујући ове сусрете генеришемо добре односе из којих ће настајати пријатељства, ширити се културна сарадња, повезивати и зближавати људи који се баве умјетношћу.

На поменутим сусретима делите и значајне награде, попут помоћи при штампању, публикацији и промоцији награђених књига. Колико у томе имате подршку или слуха околине за оно што радите и доприносите култури?
Сваке године бесплатно штампамо првонаграђене рукописе из неколико категорија. Ове године смо на предлог члана жирија Јасне Миленовић увели и категорију „Прва књига“ за прозу и поезију, како бисмо олакшали ауторима који нису до сада објављивали да дођу до прве књиге, јер у конукренцији са афирмисаним ауторима то често није лако.

Подршка нашем раду постоји, али је она углавном у обиму који није задовољавајући. Једноставно ми уживамо у свему томе што радимо и прихватили смо то као свој трошак, надајући се, наравно, да ће подршка државе убудуће бити значајнија. До сада је то била подршка из Србије, овдје на локалу од Градске управе и неких пријатељских фирми које нас подржавају.

Поред Дринских књижевних сусрета, у сарадњи са Народном библиотеком, организујете и многе друге књижевне манифестација. Можете ли нам рећи нешто више о томе?

На територији нашег града сарађујемо активно са СПКД „Просвјета“ Зворник с којом организујемо неколико активности у току године од којих су двије најзначаније „Светосимеонска академију“ и „Свјетски дан прољећа, поезије и младенаца.“ Што се тиче сарадње са Народном библиотеком у Зворнику она постоји у нешто мањем обиму. Имали смо заједничко Завичајно вече тј. вече посвећено завичајним пјесницима, али смо сарадјивали и на организацији фестивала Сатире „Крива Дрина“ 2020. године. Захваљујем се многим установама културе с којима широм Републике Српске остварујемо сарадњу у смислу организације промоција наших издања.

Дуго се бавите књижевношћу. До сада сте објавили неколико књига, међу којима су збирке прича, поезије, прозних и поетских радова, есеја, драмских текстова. Колико имате времена за своје литерарно стваралаштво, с обзиром на то да све оно о чему смо причали захтева доста Вашег времена?

Бавим се писањем од 5. разреда основне школе када сам добио признање за прву пјесму написану намјенски за конкурс. Прву књигу сам објавио 2008. године као прозно поетску збирку, а затим још 4 књиге: драму „Морална обавеза“, збирку пјесама „Чекајући пјесму“ и збирку прича „Други образ“. Поменуо бих и есеј поводом 200 година од рођења Његоша: „Искра Његошеве Св(ј)ет(л)ости“.С обзиром на то да због природе посла којим се бавимо није доминантно експонирање мог књижевног стваралаштва, то радим повремено наступајући на неким манифестацијама или промоцијама, затим кроз писање за портале и књижевне часописе. У припреми је и моја нова књига, за коју већ договарам да буде преведена на стране језике.

Колико Вам свет издаваштва, у коме важите за успешног издавача, помаже или одмаже када се ради о Вашем књижевном стваралаштву?

Сигурно је да та колерација постоји, могуће је да ми помаже јер читам много, можда више савременике него класике, што је био случај раније. Све то позитивно утиче и на моје ауторско сазријевање, а одмаже у смислу да бих се сигурно активније бавио објављивањем својих радова. Вјерујем да никад није касно и да тек треба да се активније бавим тиме до старости, ако Бог да.

Дејан Спасојевић са породицом

Оно што је заиста похвално је то што имате огромну подршку Ваше супруге и породице. Колико Вам је та подршка подстицајна?

Та подршка је битна, и она постоји у великој мјери. Често су на нашим промоцијама пјевале наше ћерке које су завршиле музичку школу и учествовале на многим музичким фестивалима за дјецу и младе.Породица, као стуб друштва и основа без којег нема здравог и способног појединца, за сваког човјека је огромна подршка и подстицај, ма којим послом да се бави.

Дејан Спасојевић са супругом

Колико је Зворник богат културним стваралаштвом? Како видите стање у култури данас код нас и око нас?

Зворник је прилично богат културним стваралаштвом, на неки начин посебан сам по себи, можда и због географског положа јер спаја народ који живи с обје стране Дрине.У Зворнику постоји неколико устаљених културних манифестација које се одржавају већ неколико година, чију организацију треба подржати у већем обиму.Наша сарадња са Домом омладине у Зворнику је кореткна гдје организујемо највећи број промоција али и Дринске књижевне сусрете.Култура је опстајала и преживљавала најтеже економске и политичке кризе кроз историју, јер су многа најзначајнија дјела настајала у тим периодима, као одговор умјетника на сурову реалност која га окружује.Умјетници често говоре кроз дјела, избјегавајући конфронтацију и ситуацију да због свог мишљења увриједе било кога или да се неко осјети прозваним али генерлано мислим да треба подићи углед свих занимања па тако и у култури, чиме бисмо стварали нове трендове гдје је и културни живот значајан и да се радећи у култури може пристојно зарађивати, а не само покривати трошак.

Вјерујем у боље дане, веће разумијевање и хармонију свих иоле битних чинилаца нашег друштвеног живота.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: