детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ПРЕДГОВОР

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор

СРБИЈА

Чињенице и статистика

Локација: Балканско полуострво.

Становништво: 7,2 милиона.

Главни град: Београд, 1,55 мил.

Величина: 88.407 квадратних километара.

Влада: републичка

Србија је држава која се налази делом на југоистоку Европе – на Балканском полуострву (75% територије), а делом у средњој Европи – у Панонском басену, (25% њене територије), на укупној површини од 88.407 км2. .

На северу се Србија граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Републику Србију чине две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије (1999. године), покрајина Косово и Метохија је под заштитом Уједињених нација. Албанци су етничка већина, једногласно су прогласили независност 17. фебруара 2008. године, коју Србија и Уједињене нације званично не признају.

Географија

Има преко 30 врхова виших од 2.000 метара надморске висине, док је највиши врх Ђеравица на Проклетијама са висином од 2.656 метара. Српски планински пејзаж објашњава настанак многих кањона, клисура и пећина. Најнижа тачка је на граници са Румунијом и Бугарском, на месту где се Тимок улива у Дунав, на 28 метара надморске висине.

Најдужа река у Србији, Дунав, има ток од 2.783 км, док је њена дужина у Србији 588 км.

Србија има умерено континенталну климу. Зиме су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јул.

Политички систем

Уставом Републике Србије је прописано да је Србија „држава српског народа и свих њених грађана, заснована на владавини права и социјалној правди, принципима грађанске демократије, људских и мањинских права и слобода и опредељености за европске принципи и вредности”.

Носилац законодавне власти, Народна скупштина – представничко тело од 250 посланика који се бирају на непосредним изборима по пропорционалном изборном систему, гласањем за изборну листу и расподелом посланичких мандата сразмерно броју гласова бирачких листа. примљен.

Носилац извршне власти је Влада Републике Србије, коју чини 18 министарстава, два потпредседника и премијер.

Српски државни симболи

Државна химна је свечана песма „Боже правде” Јована Ђорђевића на музику Даворина Јенка. То је стара химна Краљевине Југославије са мало измењеним текстом.

Државни грб је исти као и грб Краљевине Србије, који је био у употреби од 1882. године. На њему је приказан двоглави бели орао, са штитом на прсима са крстом и четири челика (четири симболична слова). ), док је изнад главе орла круна династије Немањића.

Државна застава Србије је тробојница са хоризонтално постављеним бојама – црвеном на врху, плавом у средини и белом на дну.

Српски народ

Ако бисте изабрали две речи које најбоље описују српски народ, он би морао бити темпераментан и гостољубив. Захваљујући тим квалитетима ваших домаћина, увек ћете се лепо провести у Србији и осећати се као да никада нисте ни отишли од куће.

Србија је дом око 40 различитих националности, а свака од њих је утицала на колективни дух становништва.

Без Косова и Метохије, укупан број становника је око 7,2 милиона.

Већину становништва чине Срби – 82,86 одсто, док су бројне мањине: Мађари (3,91 одсто), Бошњаци (1,82 одсто), Роми (1,44 одсто), Југословени (1,08 одсто), Хрвати (0,94 одсто), Црногорци (0,92 одсто). ), Албанци (0,82 одсто) и други. Највише мањина је у Војводини.

Језик, писмо и религија

Службени језик је српски, док је службено писмо ћирилица. Пошто је Србија земља која има много етнички разноврсних региона, у њеном мултинационалном окружењу у употреби су и други језици попут мађарског, словачког, румунског и хрватског. У школама се учи и латинично писмо које је веома распрострањено у Србији.

Српски језик припада групи јужнословенских језика. После реформе коју је Вук Караџић увео 1868. године, српска ћирилица се састојала од 30 слова, а и данас се учи по принципу – пиши како говориш, читај како се пише.

Доминантна религија међу већином становништва је православље (84,98 одсто), затим римокатолици (5,48 одсто), ислам (3,2 одсто), протестантизам (1,08 одсто), док су присутне и друге религије.

Гостопримство, главна особина српског народа

Чини се да је гостопримство урођено начело српског народа, док су осмех, срчаност и расположење главна карактеристика домаћина и гарантују вам добар провод и уживање. Гостопримство је уобичајена ствар у Србији, толико да се често дешава да многи гости буду изненађени топлом и срдачном добродошлицом, изнад сваког очекивања. Зато не треба да се чудите када се пољубите чак три пута, као што је обичај у Србији, баш као да вичете „Живели!“ (Живели!).

Људи који уживају у фестивалима и прославама

Темпераментни и весели људи у Србији увек пронађу начин за срећу и шалу, чак и када се чини да га нема. Традиционалне свечаности које доносе забаву, музику и гурмане у изобиљу су право место да се упознате са разиграним и веселим темпом грађана Србије

Познати људи-историјске личности

Сусрет немачког цара Фридриха II Барбаросе и српског великог кнеза Стефана Немање догодио се у Нишу крајем 12. века. Договор о војном савезу није постигнут. На почетку Трећег крсташког рата 1187. године, немачки цар Фридрих II Барбароса се спремао за крсташки рат.

Српски кнез, Растко Немањић се као монах Сава изборио за и добио аутокефалност Српске цркве и постао њен први архиепископ и законодавац. Подигао је школе, болнице и манастире међу којима је најзначајнији светогорски манастир Хиландар. Годинама касније проглашен је за свеца и данас га људи поштују...

Ако нисте знали

• У Србији је рођено чак 16 римских царева!

• Храм Светог Саве у Београду један је од највећих православних храмова на свету! Пуна висина Храма је 82 метра, заједно са куполом од 70 метара и позлаћеним крстом од 12 метара, уз још 18 позлаћених крстова и 49 звона различитих димензија;

• Оно што је данас познато као Сремска Митровица, а некада Сирмијум, достигло је свој врхунац у трећем веку када је уживало статус једне од четири престонице касног римског царства.

• Сјеница је често најхладније насељено место у Европи са забележеном рекордном минималном температуром од -39 степени Целзијуса.

• Фреска „Бели анђео” из српског манастира Милешева била је на првим кадровима који су Европу представили Северној Америци у првом сателитском преносу видео сигнала између два континента 1963. године.

• Манастир Сопоћани је познат по својим фрескама.

• Делиблатска пешчара је највећа континентална пешчана површина у Европи;

• Србија је, поред Русије, највећи произвођач малине у свету. На око 15.000 хектара Србија производи око трећине свих малина које се производе у свету;

Српски изуми

Поред алтернативне моћи Николе Тесле, најпрецизнијег календара Милутина Миланковића, Пупинових калемова, хидроплана, јединственог Закона о сили и многих других изума, постоји пет необичних, занимљивих и контроверзних проналазака. И заиста, Србија је позната по производњи укусне ракије шљивовице...

Где је човек открио метал?

Први пут у историји, рани човек винчанске културе топио је метал пре више од 5.000 година на територији данашње Србије. Ову тезу која је потресла цео археолошки свет поставила је српски археолог Миљана Радивојевић.

Планина у Канади посвећена војводи Путнику

По завршетку Првог светског рата, планина у Канади добила је име Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да одају почаст савезничким српским борцима који су претрпели велике губитке у Првом светском рату и под Путниковом командом нанели први пораз Централним силама.

Наполеонова цена за Карађорђа

Карађорђе Петровић је био и остао симбол српске борбе за слободу против окупације од турске владавине и зулума. Вештину и технику ратовања српског вође препознао је и дивио им се француски цар Наполеон Бонапарта. Између 1804. и 1813. године.

Традиционална кухиња

Српска традиционална кухиња садржи безброј укуса и мириса, захваљујући мешавини утицаја разних народа који су тек пролазили или живели на овим просторима. Као што је то случај са културом уопште, овај спој различитих утицаја резултирао је оригиналношћу, тако да данас богата српска трпеза нуди незаборавне укусе у којима се може уживати само у Србији.

Српску кухињу карактерише веома разноврсна, чврста и зачињена храна, која се грубо може описати као мешавина грчке, бугарске, турске и мађарске кухиње. У њему преовлађује употреба меса, теста, поврћа и млечних производа.

Припрема хране је посебан део српске традиције и културе. У српским селима кухиња се звала кућа, док је њен средишњи део било огњиште, које је представљало важно, култно место, поред којег се одвијала свакодневица и где се окупљала цела породица.

Српски специјалитети које морате да пробате су: бурек, гибаница, роштиљ, печење, карађорђева шницла, сармице, гулаш, ђувеч (врста чорбе), мусака, мућкалица (мешавина различитих врста меса и поврћа у облику чорбе), чварци (слично свињској кори), кајмак (млечни кајмак), пршута (слична пршути) и кисело млеко.

Испијање кафе је вековна традиција у Србији, тако да не смете да пропустите домаћу кафу уз баклаву, ванилицу или ратлук, док ће вас љубазни домаћини најпре понудити слатким и водом у својим домовима.

Шљива, која се у Србији сматра националним воћем, од које се прави позната ракија – шљивовица, на неки начин је постала један од симбола Србије. Не смете да напустите Србију без бар једне чаше.

За многе специјалитете српске националне кухиње у речницима страних језика нема праве речи, нити укуса са којим се могу поредити. Зато је најбоље да дођете и сами их пробате.

Шљивовица – краљица српских ракија, док се испијају људи се смеју, плачу, радују, тугују, једу, а понекад и започињу дан. Има га на свакој српској гозби. У српском се сливовиц користи за здравице. Реч је о јаком алкохолном пићу, јединственог мириса и укуса, служи се у посебном шоту…

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Крсна Слава

Крсна слава је древна српска православна традиција у којој се, поред посебних обреда и празника, одаје почаст хришћанском светитељу, заштитнику породице, чији се дан празнује по црквеном календару. Слава је празник „цркве“ – основне хришћанске ћелије, породице – када се укућани молитвом сећају својих предака који су славили истог светитеља. Срби славе Крсну славу у кругу породице, пријатеља и весеља – припрема се разноврсна јела и празнична атмосфера испуњава дом.

Најчешћа српска слава, односно најславнији светитељи су Свети Никола, Свети Јован, Свети Димитрије (Митровдан), Свети Ђорђе (Ђурђевдан) и Свети Архангел Михаило (Аранђеловдан).

Божићне традиције

Крсни пост почиње 40 дана пре Божића и има два аспекта: духовни и физички. Духовни аспект поста је уздржавање од злих мисли и дела. Физички аспект подразумева потпуно избегавање масне хране, што укључује све прехрамбене производе животињског порекла (месо, млеко, млечни производи и јаја). Риба се може јести одређеним данима.

На Бадње вече, власник куће излази рано ујутру да сакупи храстову грану (бадњак) која се те вечери при заласку сунца уноси у кућу. Вечера за Бадње вече је строго по црквеним правилима о посту и хлеб се не сече ножем, већ се ломи руком. Осим округлог хлеба без квасца, конзумира се риба, мед, вино и пасуљ, ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, друго суво воће, бадеми и лешници.

Крсни пост се завршава на Бадњи дан који Срби славе по старом јулијанском календару, што значи да се по савременом календару пада 7. јануара. Положајник је прва особа која улази у кућу на Божићно јутро и верује се да у дом доноси благостање. Поздравља укућане говорећи: „Христос се роди!“ на шта укућани одговарају: „Заиста је рођен!“ (Ваистину се роди!)

Божићна вечера је свечана и састоји се од одређених обредних јела која се спремају само на данашњи дан: божићна печеница (цело печено прасе) и чесница – колач од пшеничног брашна у који се крије новчић и који се само ручно ломи. Ко нађе новчић у својој порцији хлеба, имаће среће за следећу годину!

Нови Сад Река Дрина

Српски средњовековни манастири

СТУДЕНИЦА Подигао Стефан Немања 1196. године. Црква Пресвете Богородице складно помирује два архитектонска стила, романички и византијски.

ЖИЧА Подигао га је српски краљ Стефан Немањић (Првовенчани) 1208. године. Било је прво седиште Српске архиепископије.

Пећку патријаршију и цркву Светих апостола подигао је архиепископ Арсеније 1250. године. Цркву Светог Димитрија подигао је архиепископ Никодим 1320. године.

МИЛЕШЕВА Основао га је краљ Владислав 1234. Једно од најзначајнијих српских светилишта и духовних центара у тринаестом веку.

СОПОЧАНИ Подигао краљ Урош И. У манастиру је сахрањено неколико чланова породице Немањића, међу којима су и краљева мајка Ана Дандоло, Стефан Првовенчани, велики кнез Ђорђе и сам Урош И.

ГРАЧАНИЦА Споменичка задужбина краља Милутина Немањића. У његовој повељи стоји: „Видио сам рушевине и пропадање Богородичиног храма Грачанице, Епископије липљанске, па сам га сазидао од земље и осликао и украсио како изнутра тако и споља“

ДЕЧАНИ Драгуљ српске средњовековне цивилизације. Основао га је краљ Стефан Урош III 1327. године. Градњу цркве је надгледао архиепископ Данило.

РАВАНИЦА Подигао кнез Лазар 1370. Убрзо после Лазареве погибије у Косовском боју сахрањен је у манастиру. Први споменик Моравске школе српске средњовековне уметности.

ЉУБОСТИЊА Основали су га кнегиња Милица и кнез Лазар 1388. После Косовске битке, кнегиња Милица се замонашила и остатак живота провела у манастиру.

КАЛЕНИЋ Задужбина протовестијара (висока византијска титула) Богдана, његове жене Милице и брата Петра. Црква је грађена и живописана од 1407. до 1413. године.

МАНАСИЈА Основао деспот Стефан Лазаревић. Грађена и живописана од 1407. до 1418. године, окружена масивним зидовима и кулама.

Српске бање

У Србији постоји преко хиљаду извора топлих и хладних минералних вода, као и велики број природних минералних гасова и лековитог блата. Благодети ових термалних извора уживају се још од античких римских времена. Данас у Србији постоји преко педесет термалних одмаралишта, бањске терапије су у потпуности модификоване тако да се збрињавају различита здравствена стања и болести и подразумевају конзумацију медицинске воде или узимање медицинских, терапијских купки.

Бање Србије су прерасле у оазе зеленила, мира и спокоја. Природни пејзаж у бањама прати уређено окружење, паркови и стазе за шетњу. Савремени смештај, терени за спортске активности и базени прате основне здравствене објекте у бањама Србије.

Данас се бање све више враћају на оно што су биле у прошлости - места за опуштање, уживање и рекреацију, која садрже салоне терапеутске масаже и центре здравља и фитнеса. Програми обухватају спа третмане који су савршени за превенцију стања, подмлађивање телесне и духовне виталности, оживљавање еластичности коже као и затезање игнорисаног мишићног ткива.

Српске бање су генерално добро опремљене за организовање конгреса, радионица и семинара, поред физичких вежби за различите спортске тимове. Обухватни региони бања обухватају доста културних, историјских и природних знаменитости, као и широк избор традиционалних и савремених уметничких догађаја који се често организују током целе године.

Пословање у Србији

Током протеклих десет година опсежних политичких и економских реформи, Србија се развила у стабилну демократску земљу са брзо растућом тржишном економијом. Као чланица Међународног монетарног фонда, Србија води здраву и доследну економску политику која резултира снажним економским растом и брзом експанзијом извоза. Напредак земље у потпуности подржавају водеће међународне развојне институције, попут Светске банке и Европске банке за обнову и развој, док су у току процеси приступања Европској унији и Светској трговинској организацији.

Прихваћена апликација Србије за приступање SТО; приступање се очекује 2013.

Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени трговински споразум са ЕУ потписани су у априлу 2008. године; статус кандидата је додељен у марту 2012.

Регионални споразум о слободној трговини (ЦЕФТА), који је Србија ратификовала 2007. године, интегрише

Србија је једина европска држава са споразумима о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Белорусијом и Турском.

ГСП програм омогућава повлашћени бесцарински улазак за више од 4.650 производа,

Србија је чланица Црноморске економске сарадње (БСЕЦ).

Прописи о праву конкуренције привредних субјеката

Нови Закон о конкуренцији усвојен је у септембру 2009. године.

Закон се односи на све учеснике на тржишту.

Заштита права интелектуалне својине

Закон о ауторском и сродним правима донет 2009. године, а измењен 2011. и 2012. године

Закон о заштити топографија интегрисаних кола донет 2009.

Закон о патентима, донет 2011. године

Закон о жиговима, донет 2009. године

Закон о правној заштити индустријског дизајна донет 2009. године

Закон о географским ознакама донет 2010. године

Закон о посебним овлашћењима за ефикасну заштиту права интелектуалне својине донет 2006. године и измењен 2009. године.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: