детаљ слике: КРК Арт дизајн

Смрт је проверена гласина

     Умро је пријатељ. Има ли лошије вести? Јавили, неки познаници, својим познаницима, а они мојој затеченој родбини. И, тако се вест проширила. Пријатељ, свакако, не би јављао преко посредника да је могао да ме обавести. А, и шта би могао да каже? Слушај, данас ми је позлило, више нисам овде… сада сам тамо... видимо се кадгод.

     Можда је требало да га назовем и проверим, кажем само: Јављају ми да си умро. Можеш ли то да потврдиш?

     Или, кад се јави, и чујем добро познат звонки глас, да кажем, нехајно: Зовем само онако, да чујем како си, заправо проверавам да ли ти срце још увек куца. Добро твоје срце, којим си ме заувек наградио.

     Наредног дана, у новинама ће се појавити умрлица. И штампа објављује — пријатеља више нема. Испод пригодне фотографије, патетичне фразе. Видећемо се тамо, драги мој, чекај ме, сада си на неком бољем месту... Не бих да хулим, али за мене је ово место довољно добро. Знам да је и њему било. О оном другом немамо сазнања, па зато мислим да можемо хвалити само она места која смо обишли. Остало ми се  чини oдвећ неодговорно.

     Хвала свима, који су дошли да те испрате — рекли су... Већина уплашених морала је да провери није ли и сама у сандуку? Срећни што нису, увериће се у то, тек пошто баце грумен земље на читав твој живот. Као да бацају камен, помислићу, и биће ми криво. По први пут, нећу чути твоје мишљење о ономе што ти се догодило. Па где је твој глас? Зашто смрт, понекад, има право да нас ућутка и обзнани нашу немоћ?

     После пар недеља, склонићу старе новине са стола, оне у којима су објавили да се више никада нећемо видети. Ја тебе видим, доврага и новине...

     Ипак, сачуваћу ону страну са умрлицом.

     Смрт је проверена гласина, али јој треба покриће.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: