детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗОВ  ПРЕДАКА

Глас се чује великих јунака,

и нашијех славнијех предака,

што нас коре о’зго са небеса,

док бол душу њихову потреса.

Душан Силни са престола виче,

а Обилић са Косова кличе,

деспот Стефан, витез реда змаја,

Вук Огњени од равног Ноћаја,

и Синђелић себи очи вади,

да не гледа, шта се ово ради!

Карађорђе, пита се док плаче,

ко то опет Србију растаче,

а јунаци с крвавих Кошара,

питају се, да л` их око вара,

не вјерујућ` шта се ово збива,

те се опет истина сакрива,

јер не могу поднијети бруку,

ове јаде и овак`у муку.

Њихове нас сјени прозивају,

и директно наредбу нам дају,

тражећ` од нас, ти славни јунаци,

да се српски развију барјаци,

и сви Срби под њима се сјате,

па оружје свијетло да лате,

ка` и они, што су учинили,

отаџбину да би одбранили.

А тај усуд ево и нас стиже,

и све нам је то вријеме ближе,

народ српски слободарски дише,

неће трпјет` понижења  више,

дух витешки Србијом корача,

нараштаје младе да ојача.

На позив ће славнијех предака,

у строј стати  хиљаде јунака,

да се наша отаџбина брани,

од свакоје губе и немани.

Све од Уне, до Старе планине,

српски народ непрестано гине,

ни сад браћо избора нам нема,

зло се ново, поново припрема!

Е сви ћемо, сложно уз прегнуће,

да бранимо имања и куће,

свету земљу и тврда стијења,

рад` будућих наших покољења.

Па да не би корели нас преци,

о гласниче, свим Србима реци,

да се срет`у на Дрини ријеци,

и ту да се ка` браћа загрле,

ка Космету да онда похрле,

на крст часни нека се закуну,

и на свету Немањића  круну.

Тако људи и јунаци раде,

па, када се тамјаном окаде,

нек Бог драги махове `им даде,

отаџбини да поврну наду,

српском роду слободу и правду,

и слободу коначно му даду!

Петроварадин, 2021 љета Господњег

     ВАСКРС

Ко год к срцу, Божју љубав прима,

душа која племенитост има,

и ко вазда истину слиједи,

тај невољу сваку побиједи.

Само Бог зна, шта и како треба,

Он је свјетлост послао са неба,

да олакша Христу васкрсење,

и на небо Његово успење!

Он свог` царства отвори капију,

у коме се многе тајне крију,

и ђе крајњи рачуни се своде,

тамо Исус, ка свом` Оцу оде.

За све људе, то је празник прави,

поштује се и свечано слави,

тада човјек од хришћанске вјере,

сваку наду и срећу убере!

Васкрс, радост у срца унесе,

тад` се добре вибрације десе,

на трпезу свега се изнесе,

јер тог` дана Исус нам` васкресе!

Док се јаја шарена кувају,

и дјеци се радо поклањају,

и док звона са цркава звоне,

дијелимо љубав и поклоне!

  Петроварадин, Васкрс 2015 љета Господњег

ГОВОР ТИШИНЕ

Гледам ти очи, лице и тело,

срце би, нешто рећи ти хтело,

ал` оно, пред тобом увек заћути,

и сад ћеш, опет тишину чути.

Тако и сада и ове прилике,

језик ми занеми, од твоје слике,

а срце моје ко пламен гори,

и даље не зна, шта да ти збори.

А шта ти, уопште и може рећи,

и чиме твоју наклоност стећи,

које му речи могу помоћи,

да будеш моја, од ове ноћи.

Но, ватра у мом срцу не лаже,

а поглед, мој ти, тишином каже,

уз дуги издах из мојих груди,

о дивна жено, љубав ми буди.

                     Нови Сад, 2021 љета Господњег

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: