детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗАВЈЕТ ФРУЛИ

Фруло јасна, моја узданице,

другарице вриједних чобанона

огласи се – реци да нас има

од твог еха нек занијеме птице.

Призови ми браћу својим звуком.

Окупи их у коло Моравац.

Ка Врачару покажи им правац

Свети Сава да их води руком.

Остављам ти у аманет, селе

разонода моме роду буди,

твоја пјесма да нас зором буди.

Не дај браћа да нам се раздијеле.

Фруло нша и наших отаца.

Весели нас кад славу славимо,

на огњишту Бадљаке ложимо.

Кад невјеста на кров сито баца,

Долинама проспи своје звуке

од Авале, па до Шар планине,

Велебита па до Јахорине,

од Ловћена па до Бања Луке.

Свирка твоја нек ми браћу води.

Да се воле, поштују и пазе

Светосавља да чувају стазе.

Нема брата док мајка не роди.

Међу њима пронађи Душана

да заштити Српство свеколико.

Фрило моја, мога рода дико

Да Србија цвјета међ´ шљивама.

Фруло моја, српска љепотице.

Запјевај ми – Ој Мораво, ој....

да не страда више народ мој.

Међу браћом избриши границе.

МОЈА РАВНИЦА

Није ово привиђање, брате,

то је моја питома равница,

Ту не може гладан проћи нико

путник, просјак, ни у лету птица.

То је земља мојих прадједова

увијек дичне рађала синове.

То је,селе,равна Семберија,

што се мојим завичајем зове.

Сву љепоту Бог јој даривао,

двије су је ријеке загрлиле.

Од ње љепше у свијету нема,

на томе јој завиде и виле.

Овдје звијезде најљепше сијају,

овдје Сунце најтоплије грије.

Нигдје нема љепших обичаја,

као што су моје Семберије.

Најљепша је, брате, о Божићу

када бијелу хаљину обиче,

кад Бадњаке из шуме доносе,

Печенице пеку испред куће.

Тад весељу нигдје краја нема

а пјесма се до Гучева вине

и рафали траште на све тране

поздрављају браћу преко Дрине.

Сва је чељад тада на окупу

не спавају, већ Бадњаке ложе.

Полазника будни дочекују

кућу каде и сви се мирбоже.

Сва равница на тамјан мирише

а црквена звона одјекују,

од куће се никуда не иде

кад Семберци Божић дочекују.

Кад се шљеме на кућу подиже

с поклонима сви се окупљају.

А када су свадбе и крштења,

тад весеља по три дана трају.

Доброчинства нигдје таквог нема

ко у моме, брате, родном крају.

Нико не зна госта дочекати,

као моји Семберци што знају.

Нигдје љепших кућа, ни сокака,

нигдје тако липа не мирише,

ко у моме родноме Модрану

када почну мајске падат´ кише.

Нигдје тако ко у краjу моме

благородне кише не падају.

Семберија засија од среће,

родно село и бунар у гају.

А Ђурђевско јутро када свиће

ништа више не радује мене.

Сви Семберци на уранак крену

и освану њиве закрштене.

Нигдје нема жетве богатије,

нигдје љепших поља, ни живица,

нигдје више њива под пшеницом

када из њих прхне препелица.

Нигдје љепше, нигдје богатије,

на свијету од равнице моје.

Семберијо, родна ми колијевко,

поносна сам што сам чедо твоје.

Семберија

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: