детаљ слике: КРК Арт дизајн

На крсту разапета

Можда ме сачекаш негдје на облаку

у поноћне тихе сате,

кад тама буде свијетлост

онима што дању се не врате.

Можда ме пожелиш,

као небеског путника путеви земаљски,

у свитање зоре

да ти дођем у магли.

Можда ме заволиш,

као гром муњу о Илиндану,

да ти будем и чиста и света,

мученица на крсту разапета.

Змајево гнијездо

Још сам сјај зенице ока твог

недосањан сан мјесеца над обалом.

Пјена таласа остала на стијени,

минут чекања у вјечности што блиједи.

Још сам уздах у твојој души

она нит између јаве и сна.

Још сам немир твог дана

твоја ноћ неопјевана.

Још сам сјај зенице ока твог,

крин у гнијезду змајевом.

Саплићем се о мисли твоје

Саплићем се о твоје мисли

као птић о глогове гране,

у твоје ћутање

само још мој крик може да стане.

Васкрсавам у тишини,

између земље и неба

да заспим уз узглавље твоје,

а знам ти дани не постоје.

Саплићем се о мисли твоје,

скривам у поноре наших ријечи.

Зар љубав вријеме може да излијечи.

Почетак и крај

Ноћас сам рибар у твом мору немира,

у мрежу твојих мисли уплетена,

пуштена и ухваћена.

Ноћас сам твоја звјезда сјајна,

твоја истина и лаж,

у твоје снове скривена

твојим уснама напојена.

Ноћас сам немир твог погледа скривена

у сузи твог ока,

на длану твом успавана лептирица без крила.

Ноћас сам твој лик на мјесечини,

судбине глас,

ноћас сам твоје данас и сутра,

твој почетак и крај.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: