детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЈЕВЕРИЦА КЕТИ: БОЖИЋНА ПРИЧА

Вјеверица Кети је на само божићно јутро читала једну њој јако занимљиву и шаљиву причу. Често је читала наглас, али овај пут се смијала и кикотала тако да су је могли чути надалеко.

Чувши Кети како се смије, до њезине су кућице доскакутале и друге вјеверице.

– Хајде, хајде, Кети! Читај и нама да се и ми смијемо. Смијех је јако здрав. Свакако је Божић, вријеме весеља и радости – рекоше.

Кети је вољела друштво, тако да је идеју о читању наглас одмах прихватила.

– Зашто да не – веселим се – рече Кети. – А када завршимо с читањем, скупа ћемо украсити моју кућу с пууууно свјетлуцавих жаруљица. Божић је највеселији дан у години. Нека се радост Божића шири.

Вјеверице повикаше углас:

–Хоћемоооо ....

То божићног јутра шумарева мала кћи Мери отишла је у краћу шетњу шумом. И док је пролазила испод једног великог храста, чула је громогласан смијех.

Зачуђена, погледала је према горе како би видјела одакле смијех долази.

А горе… Горе је видјела чудо невиђено!

– Замислите: вјеверица чита другим вјеверицама! Смију се и од смијеха држе за трбухе – рече Мери.

Мала неопрезност вјеверице читачице и … Хоп! Оде књига из руку. Лети, лети књига – право пред ноге дјевојчице Мери.

Мери узе књигу и помисли:

– Ово је за мене тако лијеп дар „с неба“. Дивно, баш на Божић!

Погледа још једном према врху храста, раздрагана махну вјеверици.

–Хвала на књизи – уљудно захвали Мери. – Када ју прочитам, опет ћу прошетати до вас, весела екипо, по другу књигу. Само се ви кикоћите и бацајте књиге.

– Нитко сретнији од мене! – рече Мери и отрча кући китити бор.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: