детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art

Рођен у мени

Ти си рођен у мени

прије мене

на мојим ораницама непосијаним

и мојим пољима некошеним

у мом лугу

и мојој ливади

у мом јазу жеља

и потоку успомена.

Ти си рођен у мени

и прије мене као завјет Богу дат

мојом крвљу задојен

мојим срцем нахрањен,

мојом душом крштен.

Ти си рођен у мени

и прије мене као судбина прије живота

туга прије бола,

надање прије среће.

Ти си рођен у мени

и прије мене у искри свијеће,

у сјају мог погледа

прије него што сам прогледала

у осмјеху на мојим уснама

прије него што сам се насмијала.

На мојим небеским равницама

у звјездама мојих свитаца

у мојим фењерима без пламена

у мојој цркви без икона.

Ти си рођен у мени и прије мене

у мојој јесени руменој од стида

у погледу ђурђевка и крина

у мом класалом љету и маку

У мојој зими, у мом снијегу.

Ти рођен си у мени прије мене.

У нама

Сакријем се негдје у себи

у теби

у нама.

Да не чујем шапат бола што слама

да не осјетим дашак вјетра

да ћутим за овог вијека.

А иза мене планина прошлости

дјевица са душом отрованом.

Испред пламен вјечности

латице њежности, понека росе кап.

У теби оставих себе

росу на пауковој мрежи.

Повјетарц ће млад да зањише њедра

родних поља, јалових ријека,

пустих пропланака, бременитих шума.

У нама!

Поље мака

Вежу ли те немоћи ноћи у крвавом пољу мака?

У бљеску сотонинoг благослова!

Или спаваш јагњашце моје у чељустима звјери уз ријеку бола.

Сутра ће оно никад да се игра Бога,

да прича шта могли смо а нисмо.

И кад јутро умије образе уморних љубавника,

са тајних састанака повратника,

док спуштају кованицу просјаку на цести,узмите,

толико коштају гријеси.

Јабуко моја

Ако одлазиш, јабуко моја,

одлази тихо са младим прољећем,

жубором потока,у тишини.

Не остављај за собом отворене цвјетове,

зачете плодове, полен на крилима пчеле

и у оку онај сјај да све цвијета и вене.

И не одлази кад висибабе повију главе

јаглацу у тренутку славе.

Под бљеском Сунца у сутоне тихе

све стане у минут тишине.

Ако одлазиш, јабуко моја,

нека буде тајно,

да не чују птице у лугу,

да не види мјесец млад,

да свици не осјете тугу,

то љубав ломи дах.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: