О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


НА ИЗВОРИШТУ СТРАСТИ, БОЛА И УСХИЋЕЊА

Милица Јефтимијевић Лилић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

НА ИЗВОРИШТУ СТРАСТИ, БОЛА И УСХИЋЕЊА

(о поезији Сање Лукић)

Милица Јефтимијевић Лилић

Живот сваког човека је поприште на којем се судрају нужности, могућности, жеље, амбиције и снови. Од снаге и умећа сваког појединца зависе домети и остварења, оно што успе од себе да направи, да из себе изнедри и поклони човечанству,ближњима или бар себи. Да учини видљивим све те претпостављене услове и вољу за самоостварењем јер живот неприметно клизи ка кончини.
Ако покушамо да то повежемо са песникињом снажне индивидуалности каква је Сања Лукић, родом из славног босанско -херцеговачког поднебља које је изнедрило велика књижевна имена, а која већ две деценије живи у Лондону где се посебно истакла у професији за коју се и данас перманентно усавршава, видећемо да дар може донети плодове само ако се врло свесно негује. Ако се мисаони процес стално унапређује и ако потенцијална емоционалност није потиснута неминовним урбаним и пословним ограничењима. Ако дух није потрвен прагматичним пословима и ако унутарњи свет титра као канделабри над морем ноћу подсећајући да унутар нас душа битише,тражи светлост, тражи изричај и самопотврђивање. Срећом, није, јер се читајући њене дубоко промишљене и проживљене стихове суочавамо са чистотом бића које битише у исконској потреби за љубављу и креативношћу за мултиплицирањм сопственог постојања: Била сам цијели свијет у тијелу једном.
Кад је неко сав емоција, потреба за екстериоризацијом сопства и самопотврђивања кроз љубав, онда смо на изборишту страсти, бола,патње и усхићења. Лирска јунакиња која израста из поезије Сање Лукић је упечатљива и зaводљива жена, спремна да узнесе под облаке оног ко је покрене, али и да умре у жудњи кад је далеко од жуђеног изабраника:

Чекам те кроз прсте ми цури вријеме
Чекаћу и кад не буде ме.

Њен песнички универзум је стога сав у знаку супротности и укрштаја ритмичких замаха, у знаку повишеног емоционалног тоналитета снажних импулса бића који се мере космичким аршинима. Било да је реч о љубави или болу, присуству или одсуству вољеног, вери или сумњи. Сва у раскошним сликама, многозначним симболима и метафорама, анаформама, хиперболама,ово је поезија у којој су измешани земаљско и небеско те су небеска знамења персонифицирана и носе одлике људских проживљавања.И кад се надубље тоне, молитвом се досеже божанско а иако везана за лични план библијска симболика је увек наглашена. У импресивним песничким сликама, почев од бисера и свиле, мака у житном пољу, месеца над водом, нужно се дешавају сучељавања сјаја и таме, узвишеног и плотског, нежног и страсног, песникиња непрекидно еманира снагу жеског принципа који је отворен за утицај мушке енергије.



Хиљаду стријела из срца врела
Кренуше у лов из мога тијела
у лов на јелена бијела
ког привуче вода са изворског врела.

Хиљаду снова, жеља једна
слетиће на тебе овога трена
да пољуби тзе нељубљена
и остави невољена.



Тај укрштај збива се готово у свакој песми које су строго структурисане и најчешће су грађене на контрасту и рефренском поентирању, те се у њима увек дешава судар светова, било ватре која букти у обома,било патње која раздире оба субјекта тих космичких потреса изазваног љубављу. У синтези сјаја и таме, узвишеног и плотског, притајена страст увек води усхићењу како би суспрегнути росбукнуо,синуо, донео песму и био брана пред Танатосом, који вреба иза неипсуњених надања и недосегутецелине јина и јанга.

У твојој искри
У мом пламену!
У твом жару
У мом пепелу!
Ти сјема ја земља!
Ти вода ја пустиња!
Ти мелем ја рана!
Ти живот ја смрт!
За ову песникињу љубав је алфа и омега егзистенције. Пуноћа њеног бића постиже се тамо где се отвара пут за сусрет и додир који се дуго чека, за оваплоћење сањаног које је стварније од проживљеног.
Настајала у даху, ова љубавна поезија ницала је избрушена и заокружена од идеје до реализације са свим песничким украсима који су део песникињиног духа и који се дугим ношењем идеје хармонизују пре него што се песма огласи.
Поезија сање Лукић је као силовити летњи пљусак у којем се проломи небо и кроз који се за кратко време измешају све небеске силе, разорне и обновитељске, те изванземаљско постаје тако очигледно, и све што је дубоко узбуркало душу поетесе, оличава се као судбинско,па и сама њена песма која је последња одбрана живота пред неминоивним.

Нижу се сати, ти бисер црни
На вретену преду се мисли
Од мене теби, од тебе мени
И преслица од тежине занијеми

Нижу се минути ко година дуги
Упрела их судбина у паукове нити
Од тебе мени,од мене теби
И вретено од тежине занијеми.

Нижу се дани од снова ткани
Судбина ткаља у нити веже
Прође година
Од тебе мени, од мене теби!

Стваралчка моћ љубави да испуни и преобрази биће, спуштајући га у бездан а потом обавијајући га свилом, нискама бисера који су израз чисте љубави, огледа се и у рађању поезије као новог лица аутора који из разбијености света саставља мозаик лепоте која посведочује победу љубави која је оформила стихове,уобручила снажне емоције и мисаоност у естетску творевину која ће надаље битисати нетависно од актера љубави а поетесе која их је изнедрила на радост оних који у поезији траже скlад духа и визуелног, ритма и звука као у овој надсве пиктуралној поезији. Ту врсту моћи љубави да преобрази, да уништи и да изнова створи, посведочују стихове Сање Лукић.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"