детаљ слике: КРК Арт дизајн

САЊА ЛУКИЋ: Оно што посијете у срцу то у животу и уберете

Сања Лукић рођена је 1977. у Приједору у Босни и Херцеговини. Завршила је Правни факултет, општи смијер у Бањој Луци гдје је и магистрирала. На Колеџу у Лондону је завршила менаџмент у продаји а на Колеџу у Ессеxу рад са дијецом у образовном систему Велике Британије. Радила је на рехабилитацији малољетних делинквената у Великој Британији, као предавач у више основних школа и менаџер у Интренационалним компанијама. Данас менаџер у ланцу трговина и апотека Wалгреен Боотс Аллианце и сарадник Националног Здравственог Система Велике Британије. До недавно је била сарадник британског часописа Бритић. Објавила је збирке пјесама:“Између среће и очаја”(2002), “На обронцима сјећања”(2003) “Сан Анђела”2012, “Тајна бисера” 2022. Пише и приче које су објављиване у “Алми” и другим гласилима. Заступљена је у више антологија поезије, зборницима како у земљи тако и у иностранству. Пјесме су јој превођене на: италијански, енглески, турски, њемачки, азербејџански, шпански. Живи у Лондону од 2002.године. Мајка је Теодоре Јефимије.

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврћ, Бања Лука, Лондон, 26. 05. 2023. 

Случајни сусрет и сплет околности, довео Вас је до пресељења у Лондон. Са овог аспекта, испоставило се да Вам је то била, више него исправна, животна одлука?

На овоземаљком путу којим свакодневно корачамо тражећи одговоре на многа питања,у нади да ћемо спознати истину битисања али и филозофију живота у мудрости година на исправност животних одлука које доносимо у датом моменту само вријеме даје одговоре. Вјерујем да је Лондон сан многих младих људи, град у ком не постје границе или су оне тамо гдје их сами поставимо а ипак ја сам сањала Бања Луку. Ону Бања Луку којој се не може одољети у сјени процвјеталих липа, префињеношћу њених грађана у кољевци великих имена и непревазиђеног Kочића нисам сањала ни више, ни даљ,е ни дубље, а од толике љубави и није се могло. “Ја правила планове а Бог се смијао “препустила сам кормило живота Господу а ја само пловим овом ријеком ,“Јер ходећи без Христа по овој утвари што живот се зове човјек не зна куд иде“. Доласком у Енглеску живот је добио нове фундаменте на којима се почео градити али истовремено и изазов задржати идентитет, остати оно што јесам. Ова адаптација, балансирање оног што сам донијела из породице и оног што је поставио један нови систем у погледу образовања, радних навика, имплементације неких нових правила је трајала готово једну деценију. Ово вријеме сам искористила раду на себи, па су слиједили сати учења и полагања испита на Kолеџима а у пази сам радила. Волим ту флексибилност радог односа у компанијама јер ту студенти имају неограничену могућност да зараде кад нису на факултету. Постала сам активан дио заједнице, тако да сам 2005.године осванула на насловној страници Thurrock новина, са тек написаном пјесмом“ Добро за добро -Kindness фор kidness“.Све до данас остадох у броду на мојој ријеци живота која је некад мирна и питома а понекад прави планински брзак,бујични поток који носи све пред собом.

Иако сте у љубави са поезијом још од Основне школе, ипак сте уместо књижевности , тада, изабрали право. Гледјући ретроспективно, та одлука је и утицала на садашње тренутке и све оно што је уследило од тада па до данас. У ком периоду је настала Ваша прва књига поезије „ Имеђу среће и очаја“?

Поезија је рођена у мени и прије мене , као што је молитва разговор душе са Богом тако је поезија разговор осјећања са срцем. Одлучила сам да студирам право , данас као магистар правних наука и стручњак за малољетничку делинквенцију знам да бих поновила одлуке, биле би исте. Право и менаџмент су послови које може да обавља стабилна, јака личност. Послови које не укључују емоцију, траже максимум професионалности а са друге стране медаље је поезија, која је чиста супротност првој. Често у разговору са другим писцима кажем да се право учило а са поезијом родило.

“Јесен у злато пропланке облачи

вјетар с грана лист односи,

сунце последње цвјетове љуби,

твоје име у мом срцу нијемо ћути”.

У јесен 2002.године је настала моја прва книига „Између среће и очаја” у рецензији Остоје Kесар. Од стране тадашњег министарства је проглашена за публикацију од општег друштвеног и националног значаја. До тад поезија је била љубав којој сам поклањала слободно вријеме, тог момента сам схватила да је поезија моја одговорност и да приступ писњу мора бити озбиљнији. То је једна од оних књига које на полици стоје на посебном мјесту,још на непцу осјетим тај укус радости.

„Обронци сећања“ и „Сан анђела“, су књиге поезије које су уследиле. Негде сте поменули да сте кроз писање схватили на који начин нас формира љубав према вери. Шта она за Вас представља ? Како описујете ту љубав?

Оно што сте посијали у срцу то ћете у животу и убрати. Имала сам ту срећу да одрастам у патријахалној породици у којој су постојала неписана правила понашања, обичаји који су се без питања примјењивали а данас могу да кажем да су то оне вриједности човјека које појединца издвајају од других а темеље се на поштовању, на уважавању туђег мишљења које може бити другачије од става који имамо. Да су искуство и мудрост живота понекад важнији од знања, јер не каже народ узалуд “За пут испред себе питај оне који се са истог враћају.” Отац је у руци држао Молитвеник а мајка је бдила над нама држећи нас чврсто окупљене у молитви и вјери у Бога. Зима о Савиндану, завејао снијег сеоски пут, мраз изложио експонате по прозорском стаклу, велики је минус. Чујем мајку док ложи ватру у шпорету, испод јастука извлачим Славарицу. Ту је моја “Пјесма Српској Слави” коју ћу данас први пут да рецитујем у цркви Св.Петра и Павла у Kозарцу, ту су ме и крстили. Знам свих шест стихова, трепти та радост у дјечијим њедрима, мој поклон Богу. Гризе сунце за образе, звјездана прашина расута по младом снијегу чије љепоте се очи нису могле нагледати. Нареди Бог да црква буде пуна вијерника, раставише дијецу на десну страну ближе олтару. Последња у реду , дивим се старим иконама и размишљам о неимарима који су подигли ово свето мјесто. У плавој боји са златиним звијездама са Христом изнад иконостаса осликан је плафон.Вјера у Бога а Бог је љубав је повезана са осјећањем то је та нераскидива нит која подсјећа да никад нисмо сами,Бог је увијек са нама.Отац Ранко ме тихо упита за име , стадох на малу дрвену софру као на највећу позоришну сцену испред вјерника.Тишина, само мој глас се одбија од камене зидове старе цркве док кроз мало прозорско стакло сноп сунчеве свјетлости обасјава ми лице. Аплауз прекиде свештеник а ја погледом захвалих Господу”. Та љубав представља наду, вјеру, чисто срце, понизност, поштовање јер само је Бог безгрешан.

Књига „Тајна бисера“ објављена је прошле године. Коју тајну чува Ваш бисер? Шта је заправо бисер у шкољци коју Ви чувате?

.Kњига “Тајна бисера”,”The secret of pearls”,”Incilerin Sirri” је објављена у Турској ,у октобру прошле године за коју сам и добила награду. Оно по чему се разликује од других књига је тројезичности. Kнига је штампана на сва три језика, српски, енглески и турски језик. Ова књига је настала у даху избрушена свилом и трном истовремено и мед и жуч у једној чаши и лијек и отров на једној рани.

Kоја је тајна тристотинеседамдесетчетири бисера?

Цитираћу рецензију госпође Милице Јефтимијевић Лилић-“ Стваралачка моћ љубави да испуни и преобрази биће, спуштајући га у бездан а потом обавијајући га свилом, нискама бисера који су израз чисте љубави. Огледа се и у рађању поезије као новог лица аутора који из разбијености света саставља мозаик лепоте која посведочује победу љубави која је оформила стихове, уобручила снажне емоције и мисаоност у естетску творевину која ће надаље битисати независно од актера љубави и поетесе која их је изнедрила на радост оних који у поезији траже склад духа и визуелног, ритма и звука као у овој надасве пиктуралној поезији. Ту врсту моћи љубави да преобрази, да уништи и да изнова створи, посведочују надахнути стихови даровите Сање Лукић.” Ако Вам откријем “Тајну бисера” тајна више неће бити тајна.Тако да ћемо оставити времену да у својој непролазној шкрињи чува и бисер и тајну.

Шта је заправо бисер у шкољци коју Ви чувате?

У мору зрно

Пјесмо моја ненаписана

слово по слово ти кујем.

Kао плетиља она стара

ноћ од јутра не разликујем.

Олово топим, сузом хладим

као вајар кип свој - од душе те правим.

Пјесмо моја, мој класу,

Гледам те док будна сниш о

Радости теби причаћу прије олује да ми зриш.

Ако си прије мене рођена,

слугом да ме зовеш својом, ком је

Хера сад потребна, под залеђеном водом.

Ебановина ти постеља да ми те дан не види.

Пјесмо моја, спаваш ли?

Еџелу* мој у њедрима скривен,

од себе те створих тихо.

Спавај ми ноћас непокривен у

Мору зрно је никло.

*Еџел -судбина

Бисер у шкољци коју чувам је у Мору зрно.

Имали сте промоције књига и у свом родном граду. Какве утиске носите са тих промоција? Кажу да човек има највећу трему и највећи задатак управо пред домаћом публиком?

Мој град, град који је брусио у мени личност и публика која је учествовала у креирању те личности. Године мог одрастања нису биле златне године у којима би једна дјевојчица безбрижно стасавала у дјевојку, одрастало се преко ноћи. Тако да сам са мојим суграђанима дијелила и добро и лоше. Дио смо исте поткозарске породице на обали ријеке Сане. Немам трему али имам обавезу и задатак да све сто радим радим најбоље јер Приједор није само познат по писцима већ и по академским сликарима широм свијета.

Поред поезије, пишете и прозу коју објављујете у електронским медијима, такође и штампаним. Где се све могу прочитати Ваше приче и поезија?

Моја поезија је преведена на више свјетских језика , заступљена сам у више антологија поезије, зборницима, часописима од Азербејџана , земаља у окружењу, Велике Британије, Америке. Углавном су радови дотупни свим онлине читаоцима.

Када смо код Лондона, имате ли тамо књижевних вечери, промоција? Објављујете ли на енглеском језику?

Моја поезија је преведена на Енглески језик ,”Тhe Secret of pearls”,је књига која је пронашла свој пут за ово говорн подручје. Kонцепт промоције књига у Лондону је мало другачији , публика је активна у читању поезије, постављању питања, разговору са аутором.

Радите и интервјуе са познатим Приједорчанима које објављујете у неким британским часописима. То је заиста сјајна геста. Како Ваши суграђани реагују када им интервју објавите на другом говорном подручју?

Kад ми дозволи вријеме радо промовишем наше суграђане и њихове успјехе.Тако промовишем нашу земљу, културу , језик.

Магистрирали сте на тему „Социјално и радно преваспитавање малољетних делинквената у Енглеској“. Истраживање у тој области радили сте пуних десет година. Колико се разликује сам приступ према малољетничкој деликвенцији овде и у Енглеској?

Разлике су у правном систему Англосаксонско право или Common Law се базира на преседанима док Kонтинентално парво има своје темеље на институцијама некадашњег римског права. Тако да су разлике непремостиве али и једно и друго право има својих предности и недостатака.

Ваша биографија не може проћи без помена најважније улоге на свету а то је улога мајке. До којих висина су Вас довела та крила?

Мајка може да полети веома високо да би одатле могла да види све оно што би могло да се нађе на путу њеном детету.

Теодора Јефимија - Дар од Бога , душа душе моје којој дајем подршку, коју пазим а која ће изабрати свој пут којим ће корачати.Тренутно је показала интересовање за сликарство и музику и урадила је илустрације за моју поледњу књигу.

Шта је оно што нам припремате у наредном периоду?

У “Мору зрно”је књига која је видјела свијетло дана за Васкрс тако да су наредни мјесеци резервисани за промоцију. Вјерујем да ће јесен изњедрити још један наслов.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: