О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


СОЊА ПАДРОВ ТЕШАНОВИЋ - ДУША СЕ ЛИЈЕЧИ КАДА СТЕ МЕЂУ ДЈЕЦОМ

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СОЊА ПАДРОВ ТЕШАНОВИЋ - ДУША СЕ ЛИЈЕЧИ КАДА СТЕ МЕЂУ ДЈЕЦОМ


Соња Падров Тешановић је пјесник за дјецу, рођена је 1967 године, мајка два сина, удата. Живи и ствара у Херцег Новом, иза себе има три самосталне збирке поезије за малишане (МАМА 00-24, ТАЈ СЕ ЗАЧИН ЉУБАВ ЗОВЕ, КАКО ДА РАСТЕМ) и десетине заједничких књига. Учествује на сајмовима књига, дјечијим фестивалима, школама, библиотекама и разним књижевним манифестацијам. Добитник је више књизевних награда и члан Удружења за дјецу и младе Црне Горе и члан још неколико удружења књижевника. Пјесме су јој превођене на енглески,македонски и језике окружења. Већину својих пјесама посветила је својој и свој другој доброј дјеци (а сва дјеца су добра)





Соња Падров Тешановић: Кад сам постала мајка, постала сам пјесник!



Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука, Херцег Нови, 09.06.2023. 

Недавно је завршен, седми по реду Инђија Про Поет књижевни фестивал, на коме сте били један од учесника. Сусрети су трајали неколико дана а програм је био заиста богат и са много земаља учесница. Какви су Ваши утисци?

Носим дивне утиске са Инђија Про Поет књижевног фестивала и радосна сам што сам била дио тог међународног букета! Нашли су се пјесници са свих страна свијета и проговорили стихом, а стих руши све баријере. Причали смо различитим језицима, дошли из различитих култура, различитих вјеровања, а опет смо се разумјели јер смо причали универзалним језиком поезије. Програм је био изузетно богати разнолик и заиста сам одушевљена и срећна што још увијек постоје такви ентузијасти и оптимисти, у буђење бољег сутра,као што је Миодраг Јакшић. Ту је уз књижевно знање, потребно баратати административним и бирократским процедурама и заврзламама. Онда нас окупити и изњедрити нешто тако лијепо као Про Поет фестивал. Са моје стране све честитке и сва хвала и наравно надам се, гледамо се опет!

Ви сте на овим сусретима били једнини дечији песник. У склопу програма посећиване су и Основне школе Инђијске Општине где сте имали веома запажен наступ као и позитивне повратне реакције код деце. Како сте Ви доживели тај сусрет са децом са једном од Основних школа и која је школа била у питању?


Тако је, ја сам на Про Поет фестивалу била једини пјесник дјечије поезије.У склопу фестивала се обилазе Основне школе. Група пјесника и ја били смо у Основној школи "22 јул" у Kрчедину. Имали смо интерактивно дружење са дјецом,уз присуство дивне директорке и професорке српског језика, које са великом дозом љубави и преданости раде са дјецом. Дјеца су видно мотивисана да читају, да сами пишу и стварају. Kада су такви они који раде са дјецом,таква буду и дјеца. Знате, дјеца имају своје мишљење о свему, само их треба ослушкивати и покренути их да нам кажу то своје мишљење и осјећаје.Све креће од куће и породице (која је данас на непрестаном удару), а када се појаве као свијетла тачка и они који у школама раде са дјецом, мисија формирања младог, здравог човјека је загарантована!Дјеца имитирајући добре примјере у свом окружењу одрастају у добре и карактерне људе!

Ово Вам није био први фестивал, пре Про Поета, учествовали сте на разним књижевним фестивалима у региону. Колико су Вам значајна та дружења, размена искустава и сарадња књижевника на свим меридијанима света?


Већ дужи низ година сам присутна на књижевним фестивалима, додуше већином на дјечијим књижевним фестивалима, гдје су присутни углавном ствараоци дјечије књижевности.Тако да Про Поет јесте на неки начин за мене био промјена, али морам рећи пријатна и позитивна. Наравно да је свако окупљање књижевника велико задовољство и искуство. Дружења на дјечијим фестивалима било поетским, било музичким, су утолико другачија, што су уз нас стално присутна дјеца .Да ли по школама, библиотекама, дворанама, то је непрестано дружење са малишанима. Дјечији су фестивали значајни јер им је циљ да се код дјеце и младих развије свијест и потреба за читањем, стварањем и чувањем наше богате и важне традиције, културе , писма и језика!То је битно усадити у младе, паметне главе јер то је њихова, а самим тим и наша будућност!Душа се лијечи када сте међу дјецом, они су савршена, искрена и најнасмијанија публика, а дјечији смијех је најјачи лијек на свијету!Уз дјецу је све љепше и богатије!


Објавили сте три књиге песама за децу. Кренућемо од прве. Од саме идеје па све до њене реализације. Књига је била веома интересантног наслова „Мама 00-24“. Како је све почело?


Јесте,објавила сам три књиге (четврта је у процесу штампања) .Моја прва књига "МАМА 00-24" скоро у потпуности је посвећена мојим синовима Ђорђу и Петру. Искрено, нисам мислила да ћу се бавити писањем, али љубав према мојој дјеци је покренула то да неки њихов догађај, радост, муку, ставим на папир. Прошло је доста година док ме синови, муж и мајка нису наговорили, да моје пјесме изађу из свески у јавност! Назив књиге логичан, одувијек и заувијек сам им на располагању, мама драгстор! Моји синови су сада одрасли људи, па пишем о неким другим враголанима и враголанкама, премда морам признати, они су и даље мој свјетионик и моја вјечна инспирација, мој ваздух! Дакле, укратко, кад сам постала мајка, постала сам пјесник!


Свој поетски живот затим настављате књигама „Тај се зачин љубав зове“ и „Како да растем“. У својим песмама не само да саветујете децу, наглашавате важност љубави и породице, него их подстичете на спорт и здраве навике. Ту песме нису да буду само песме, него кроз њих децу учите и подсечате их на праве вредности. Да ли је то и Ваша мисија?


Иза књиге "МАМА 00-24", дошле су књиге, ТАЈ СЕ ЗАЧИН ЉУБАВ ЗОВЕ и KАKО ДА РАСТЕМ?. У свакој се књизи трудим да се сем њима блиске тематике у одрастању као што је учење, заљубљивање, школа, дружење, ухватим у коштац и са правим проблемима који их понекад заиста муче. Трудим се да поезија буде проткана хумором, шаљива, да им држи пажњу, у то уткам неку поуку и понеки савјет, да их упутим на спорт, музику, на њихова лична интересовања. Морамо их подстаћи на размишљање, хуманост, људскост, а опет не можемо их надугачко гњавити, таква су времена, не трпи се говоранција. Хумора мора бити, мора бити и ритма и ненаметљиве риме.Указујем им стихом на важност породице и апелујем на све праве љуске вриједности, оне бесплатне и искрене.Укратко прилазим им искрено и из срца, трудим се подићи се на њихов ниво!

На нашем песничком небу поезије за децу, на жалост, скоро и да нема женских песничких појава. У чему тражити разлог?


Тако је, усамљени су случајеви женских пјесника, дјечије поезије, постоји рекла бих чак, цијели талас жена које пишу, али је дјечија поезија у томе оскудна. Зашто је то тако, не знам. За себе могу рећи да сам имала предивно дјетињство, богато предивним људима, можда ме је дјетињство дефинисало да пишем за дјецу? Моја мајка, мој деда, нана, тетка, ујаци,ма богатство! Нисам тога ни била толико свјесна, док нисам постала мајка и настојала да то исто богатство, дивног дјетињства, пружим мојој дјеци. Kорјен свих нас је у дјетињству, оно нас дефинише, бар ја тако мислим. И мислим да још увијек могу измаштавати као дијете и због тога сам срећна. Волим писати за дјецу, имала сам понуда да нешто друго покушам,а ли не остајем вјерна дјеци. Дјеца су наше навјеће благо, наше сутра!

Добитник сте и неколико награда за оно што стварате у књижевности. Колико је то за Вас важно и да ли је нужно као сатисфакција?

Ја сам у својим зрелим годинама почела да пишем и објавлујем, али никада није касно да будемо оно што бисмо могли бити. Награде јесу мотивација јер је неко примјетио наш уложени труд и ако је то добро, награђено је. Премда, искрено, осмјеси дјеце и њихова неочекивана питања и реакције док се дружимо су ми највећа награда. Kада рецитују моје пјесме или на моје текстове пјевају пјесме, глуме моје игроказе, па то је награда! Они су моје надахнуће и ако оставим на њих неки позитиван и поучан дојам или их упутим некој врлини и љепоти, па то више није награда, то је повеља!


Од недавно сарађујете и са нашом књижевном радионицом „Кордун“. Како је дошло до ове сарадње и колико Вам она значи као плодном и афирмисаном ствараоцу?


Са књижевном радионицом "KОРДУН" сарађујем од 2021., до сарадње је дошло захваљујући друштвеним мрежама. Некада традиционални, данас нас повезују дигитални медији. Kорисници који имају заједничка интересовања лако се пронађу, још ако се препознају и дијеле исте вриједности и културу, то уроди дивном сарадњом. Баш тако је настало моје другарство са дивним умјетником и добротвором Илијом Шаулом, на обострано задовољство. Предивно је што књижевна радионица "Kордун" расте, шири гране на цијели регион,д ијаспору, свијет. За то је наравно потребна преданост и озбиљан рад и господина Шауле и уредничког тима радионице. Сваки допринос на пољу културе у ова смутна времена је дар.Зато скидам капу и што би рекли, да Бог подржи!

Колико нам заправо интернет и виртуелни свет помаже да лакше допремо до публике, без обзира на мноштво његових мана и слабости?

Kао и у свему у животу тако и у овој интернетској данашњици, важна је мјера. Ни превише, ни премало, златна средина је путоказ за срећу. Нпр.омогућена нам је брза и једноставна комуникација, размјена искустава, лако се долази до сазнања, велика је палета предности. Но са друге стране ту је губитак приватности, доста лажних , непоузданих информација, често говор мржње, осуђивања, критиковања.Ово је врло озбиљна тема, посебно када су у питању дјеца, није могуће да их искључимо из ове виртуелности, а превише употребе и ван контроле је често пут у лоше ствари.
Ваљало би успоставити контролу, повјерење, баланс, а то није лако ни одраслима, а камоли дјеци. Могу наићи на крајње неприк ладне садржаје, могу постати лаке мете објављујући своје податке, фотографије, а често су несвјесни опасности које то повлачи за собом! Тако да то је мач са двије оштрице! Нама књижевницима помаже да лакше ступимо у контакт са публиком, на неки начин као и да је побољшан статус, посебно поезије. Аутори имају могућност да на друштвеним мрежама објављују радове, е сад ту је присутно питање литерарног квалитета? То може да створи привид, да има нечега, чега уствари нема! Но, ипак, увијек се некако квалитет искристалише, па млади неафирмисани аутори, могу да заблистају на својим профилима. Опет кажем, треба као и у свему у животу пронаћи мјеру!

Шта је оно што можемо очекивати од Вас у неком наредном периоду?

Да смо живи и здрави, увијек морамо да желимо и сањамо, али морамо и да радимо и вјерујемо! Тако се и долази до резултата.Четврта књига је у процесу штампања, значи бит ће промоција, дружења по школама, библиотекама, дјечијим фестивалима.Увијек се трудим да вријеме проводим са мојом породицом, драгим и ведрим људима, дјецом. Мислим да ако желите да створите нешто добро и велико, томе морате да посветите живот, ја сам мој посветила мојој дјеци, мојој породици и стиховима за дјецу. Трудим се да будем добра мајка мојој дјеци, мојој мајки добра ћерка, мужу добра супруга, пријатељима и фамилији одана и искрена! Да се пише, да се дише, да свијет слободом замирише! И ето, како је рекао патријарх Павле, БУДИМО ЉУДИ!





GALERIJA

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"