детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРИЛОГ ЖИВОТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И СВЕТОСАВСКОГ НАСЛЕЂА И ТРАДИЦИЈЕ У СКАДРУ

Проф. мр Александар Вујовић,

професор Богословије Светог Петра Цетињског

и уредник Катихетског програма Радио Светигоре

Преподобни и часни оци, господо хришћанска, драга браћо и сестре, драги врачани и скадрани, мудри ђаци светосавци скадарски, и цетињски, нарочита је прилика и посебна ми је част говорити о Светом Сави и светосавској традицији, овдје, у Враки и светом граду Скадру, старој српској престоници Војислављевића, гдје се налазе темељи наше државности и наше духовности, у постојбини Светог Краља Јована Владимира, првог српског свеца и мученика, где су столовали Војислављевићи, Немањићи, Мрњавчевићи, Балшићи, у земљи Преподобне мати Ангелине Крушедолке, Преподобне новојављене Стефаниде Скадарске Дечанске и Битољске, свештеномученика Јефта Штиркића, исповједника Велише и Лазара Поповића, и бројних скадарских страдалника и мученика и исповједника знаних и незнаних.

Хришћански светитељи су нам најдивнији примјер служења Богу, својој светој цркви, и роду своме. Један од највећих у нашем српском роду, управо је наш Свети Сава, кога, славимо и прослављамо.

Светосавско предање дубоко је укоријењено у биће нашег српског народа, који живи у Скадру, Враки и околини. Та светосавска традиција, која је преношена дуго времена са благословом Цркве, а и са кољена на кољено, била је један од основа идентитета, који је српски живаљ на просторима скадарског викаријата чувао, и васпитавао своја покољења, али и по њему био препознатљив на овим просторима међу осталим народима који су ту живјели. Није мали број ни данас оних, који поштују своје наслеђе, и бивајући свјесни свог идентитета, па били они православне, римокатоличке и мухамеданске вјере, а да не поштују име Светог Саве, овог равноапостолног светитеља и просветитеља рода српског.

Дубоко свјесни, и васпитавани у том светосавском духу, који су наслиједили од својих предака, они су кроз вјекове чували своју вјеру, традицију, наслеђе и свој идентитет. Територије данашње Албаније односно Скадра, Враке и околине, су улазиле у састав Зетске државе, и Скадар је био њена престоница, све до доласка Турака, када зетски владари измичу према брдским подручјима: Иван Црнојевић зида Цетињски манастир и преноси престолну столицу на Цетиње. У овом крају у коме се у средњем вијеку његовала књига и традиција чувала, између осталих, може да послужи и чињеница, да је у једном од села у околини Скадра пронађен српски књижевни споменик из XIII вијека. Tо је зборник попа Василија Драгоља из 1259. године, који написан на пергаменту српском редакцијом старословенског језика. Зборник је пронашао у српском селу Враки 1875. године Панто Срећковић, а до тада га је чувало седамнаест генерација у свештеничкој фамилији. Зборник је био откупљен је 1902. године за Народну библиотеку Србије. За вријеме Првог свјетског рата нестао је , као и вечина српских рукописних књига, али је 1969. године пронађен у Њемачкој и опет је тада откупљен за Наридну библиотеку Србије. Сигурно, да и у њему налазимо немањичко и светосавско наслеђе, јер у Зборнику су упуства за намијењена православном свештенстви за откривање богумила, а такође и молитве против злих сила.управо које је једна од главних проповједи и тема у образовању нашег народа. Светосавска традиција је настављана и са чувеним скадарским штампаром Стефаном Мариновићем, познатијим као Стефан Скадранин, који је живио у XVI вијеку. Он је са поносом истицао одакле је, прво је радио као штампар у Венецији, гдје је радио и штампао у Вуковићкој штампарији, а потому свом родном граду Скадру. У Венецији је 1561. године штампао Посни триод, да би у Скадру, у својој штампарији 1563. године завршио и Цвијетни триод.

Налазећи се на мјесту, које је стратешки привлачило многе народе, православном народу у Скадру, није било лако живјети на овим просторима. Но, и упркос томе, наш народ је сачувао своје име, идентитет, и светосавску традицију. И у тегобна отоманска времена, прије скоро двјеста година, отвара се прва основна школа у Скадру, 1828. године, а имена првих учитеља су била Милан и Марко. Наш брат Павле Брајовић из Скадра наводи податак да је прва школа у Скадру носила име по Светом Сави, и да су први њени помени прије двјеста година. Радећи у веома тешким условима, ипак је српска школа у Скадру имала велики и неизбрисив значај за наш народ. После више од двадесет година од оснивања школе за учитеља 1848. године долази православни србин из Гомирја, из Хрватске, Никола Мусулин (који је завршио богословију у Сремским Карловцима), који се народу овог краја свидио са својом ученошћу и родољубљем. Он је код младих људи развијао српску светосавску мисао, и организовао колико је могао светосавске прославе. Током свог рада школа је била директно под пажњом и помоћи црквене општине скадарске, да би почетком 20. вијека поред многобројних Срба који су помагали школу, један дио добијан и од Министарства просвјете на Цетињу и Књаза Николе Петровића. Колико је светосавско наслеђе чувано у Скадру говори и чињеница, да је након раздвајања мушке и женске дјеце 1893. године, и стварања двије посебне школе, мушка школа наставила да се зове именом „Светог Саве“.

Књижевник и бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе, књижевник г. Будимир Дубак, наводи податак да је почетком XX вијека, тачније, 1902. године, „Цариградски гласник“ на српском језику извијестио о прослави Савиндана у Скадру. Извјештач каже: „Као што је познато, у овој вароши има основна школа која постоји од пре 80 година. Дакле, она је у овој вароши и онда била када других – туђих школа није било као што их данас има, и то: језуитских, францишканских и италијанских. Од тога времена па до данас, она није никад затварана. И кад су најтежа времена била, дан Светог Саве овде се славио, али по причању многих, ове године је најсвечаније прослављен,што треба захвалити г. Обраду Поповићу, учитељу и госпођици Јани Фатићевој, учитељици.“ Дописник „Цариградског гласника“ из Скадра додаје како је након литургије у цркви Светог Александра Невског и школске прославе, у општинској канцеларији основано српско пјевачкодруштво и читаоница. У овом броју „Цариградски гласник“ објављује извјештаје Срба о прослави Светога Саве, од Цариграда до Београда, СанФранциска,Москве,Петрограда,НовогСада,Беча,Пеште,Загреба,Скопља, Солуна,Приштине,Призрена,Гњилана, Новог Пазара, Пљеваља… из преко 200 градова, варошица и села, од којих многа данас више и не постоје.

Српске школе у Враки и Скадру, настављале су свој рад, и међу својим учитељима имали и више свештеника, који су његовали светосавску традицији. Од како постоје редовно светосавске прославе, чију је редовну традицију увео Јеремија Поповић, потом наставио Обрад Поповић и скадарски свештеници, постојала ја и пракса да се о Светом Сави награђују ученици, од прилога имућнијих православаца, које су биле у одијелу и другим потребама. Такође и остали учитељи који су службовали у Скадру и Враки редовно су организовали светосавске прославе, тако да је и чувени прота Велиша Поповић, по благослову Епископа скадарског Виктора Михаиловића, наставио традицију прославе Светог Саве, на свечан и примјерен начин. О нашем народу и светосавској традицији у Албанији, бринули су се и Митрополит црногорско-приморски др Гаврило Дожић, као и Епископ др Николај Велимировић, као епископ охридски. Њих двојица су по благослову Српске цркве давали благослове и препоруке да се уписују ученици у Богословијама на Цетињу и Битољу, како би се по завршетку школовања враћали у завичај, и постајали свештеници, учитељи, епископи, и на тај начин чували светосавско предање. Последња светосавска прослава и обиљежавање спомена Светог Саве у Враки и Скадру, јавно је била 1933. године, када је албански краљ Ахмед Зогу, забранио српске институције и школе, а самим тим и празновање Светог Саве у школама. И те године, се потоњи патријарх српски др Гаврило Дожић, као митрополит црногорско-приморски, интересовао за наш српски живаљ у Албанији, и он је захтијевао, бринући се о скадарским србима, да и даље имају свог аријереја на тим просторима. Нажалост, убрзо након тога протјеран је и велики број Срба из Скадра и Враке, заједно са владиком Виктором, који ће свој крај живота дочекати у манастиру Високим Дечанимам, гдје се упокојио 8. септембра 1938. године. Гашењем ових српских школа у Враки и Скадру, свештеник Велиша Поповић је остао парох, и колико је могао, трудио се да се име Светог Саве чува на овим просторима у народном памћењу и молитвеном поштовању.

Но, и поред тешких година који слиједе у току и након Другог свјетског рата за српски народ у Албанији, они су остали свјесни своје вјере, идентитета и светосавског наслеђа, тако да су иако деценијама немајући свештеника, својих школа, ипак у својим домовима чували оно што су научили од својих предака. Та вјера и то наслеђе, постаће опет квасац, и као жар који је запретан у огњишту поново ће да плане ватром обнове и духовног буђења нашег српског рода у Скадру и Враки. Доласком Митрополита Амфилохија Радовића, на трон зетских, скендеријских и црногорско-приморских митрополита, 1990. године почиње духовна обнова, како у Црној Гори, тако и у мјестима данашње Албаније, у Враки и Скадру, који су некада били под духовним руковођењем Српске Патријаршије, и Митрополита црногорских који су у својој титули чували и назив скендеријски.

Не заборављајући бригу својих претходника, за српски народ у Скадру и Враки, Митрополит Амфилохије служи и прву свету архијерејску литургију на Васкрс 26. априла 1992. године у Скадру, у биоскопу Миленијум, преко пута мјеста на ком је био некад православни храм Светог Александра Невског, који је срушен шездесетих година XX вијека, гдје поново са његовим благословом почиње обнова вјере у народу, са надом на духовно напредовање и узрастање у светосавској традицији. Том приликом Митрополит је и бесједио сабраном народу у Скадру. [1]Тога благословеног дана свету тајну крштења примили је педесетак Срба из Враке и Скадра. Несумњиво да је овај долазак блаженопочившег Митрополита Амфилохија за свеукупно православље и духовну обнову у Албанији од немјерљивог значаја. Ова служба је била једна од првих јавних литургија у Албанији после 1967. године, од када су албанске комунистичке власти забраниле обављање богослужења. Ова васкршња митрополитова служба у 1992. у Скадру подарила је бројне плодове, из којих се и данас рађа и живот Албанске православне цркве. То велико и немјерљиво дјело препознали су и највећи у држави Албанији, тако да је Митрополита Амфилохија у октобру 2017. године у Тирани, на пријему за црквене великодостојнике, похвалио и сам предсједник Албаније, Бујар Нишани, рекавши Митрополиту Амфилохију: „Владико, ви сте запалили свијећу наде у народу, која не само да се за ових 25 година није угасила, него се и проширила по читавој Албанији“!

По благослову и великој узајамној помоћи новог поглавара Албанске православне Цркве, на чијој се територији сада налази ово подручје, Архиепископа Анастасија Јанулатоса, од 2. августа 1992. године, почиње несебична помоћ око организовања црквеног живота. Имајући разумијевања за српски народ, о потреби за обнову црквеног живота, по благослову Митрополита Амфилохија и Архиепоскиопа Анастасија, подиже се нова црква Пресвете Тројице у Враки код Скадра, у којој редовно служе свештеници Митрополије црногорско-приморске и Српске православне цркве. Током деведестих година прошлог вијека задужен да опслужује и обилази наш народ у Враки и Скадру, био је свештеник подгорички о. Андрија Ђикановић, да би након градње цркве Пресвете Тројице, по послушању и благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија, то обављао протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, некадашњи шеф кабинета митрополита црногорско-приморског Амфилохија, садашњи парох херцегновски и директор ИИУ Светигора, протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох никшићки, протојереј Предраг Шћепановић. Поред њих, на службе у Скадар и Враку долазили су и протојереј-ставрофор Драган Станишић, парох подгорички, протојереј Љубомир Јовановић, архимандрит Јефрем Дабановић, игуман стањевићки, протојереј Жељко Ћалић, о. Драган Станишић, о. Душан Биговић, о. Арсеније Радовић, о. Игор Балабан, о. Евстатије Аздејковићо. Јустин Мреновић, поријеклом из Враке, који је своју прву свештеничку литургију одслужио управо у Враки, на Васкрс 16. априла 2017. године и други. Митрополит Амфилохије је у цркви у Враки служио и 1. маја 2003. Године.

Велики подстрек за обнову црквеног живота и светосавске традиције у Скадру, дало је и даје Српско православно Братство „Светог Јована Владимира“ из Скадра, чији је оснивач по благослову Владике Амфилохија, 1992. године био г. Алексеј Мишченко, који је све до своје смрти фебруара 2012. год обављао дужност предсједника братства.[2]

Такође обнови светосавске традиције у Скадру, помогло је и Удружење «Морача-Розафа»;, које се заједно са Митрополијом црногорско-приморском и братством Светог Јована Владимира активно укључило у чување наслеђа нашег народа. Тим поводом је и обновљена школа српског језика, и почео је са радом курс српског језика у просторијама Удружења, наставу је почео да изводи професор Светозар Ћираковић из Никшића од 28. фебруара 2008. године. Са обновом курса, установљен је и Дан српског језика у Скадру, који се обиљежава сваке године 28. фебруара. Не заборављајући и жртву коју су поднијеле српска и црногорска војска у битци за Скадар 1912. године, Митрополит Амфилохије је одслужио парастос пострадалима на Бардњолу и Тарабошу 1. новембра 2008. године. Такође, увијек када је нашао времена, Владика Амфилохије је и сам долазио да богослужи нашем народу у Скадру и Враки, па ћемо споменути литургије од 1. маја 2003. године, када су матуранти Цетињске Богословије пролазили кроз Скадар и Албанију на својој матурској екскурзији, и на четрдесетодневном помену покојном г. Алексеју Мишченку и његовој супрузи Ани, 11. марта 2012. године. Исте године, у недељу 2. децембра Митрополит Амфилохије служио је Свету литургију у вашој цркви Пресвете Тројице у Враки и парастос на Бардањолу и биљежена је стота годишњица Првог Балканског рата и битке на Скадру, уз коју су за његово ослобођење од вјековне турске окупације погинули око 10.000 војника Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије.

Од светосавских прослава и литургија, које је још служио блаженопочивши Митрополит Амфилохије у Враки и Скадру, споменимо и присетимо се и службе у недељу 26. јануара 2014. године, када је после архијерејске литургије одржана светосавска академија, на којој су наступили полазници српског језика, предвођени својим професорима Светозаром Ћираковићем и Александром Вујовићем. Том приликом пјевао је хор „Свети Сава“ из Херцег Новог, а Митрополиту Амфилохију саслуживао је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и јерођакон Силуан Поповић из манастира Григоријата са Свете Горе. Светосавску бесједу изговорио је књижевник Будимир Дубак, бивши министар вјера и културе у Влади Црне Горе. Следећи пут када је Митрополит Амфилохије дошао на прославу Светог Саве у Скадар, био је у недељу 31. јануара 2016. године. Служећи литургију, Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, свештеник Никола Петани, ђакон Душан Биговић, јерођакон Јустин Мреновић, јерођакон Николај Башановић, чтец Аполон Мишченко, професор Цетињске богословије и чтец Иван Поповић, клирик Албанске православне цркве. На литургији су појали фрескописац Анастасије Радовић и професор Александар Вујовић и чланови хора Светог Саве из Херцег Новог. На почетку приређене светосавске академије Митрополит Амфилохије је благословио и пререзао славки колач. Светосавску бесједу је изговорио професор Цетињске богословије др Будимир Алексић. У програму су наступили и светосавске пјесме пјевали полазници курса српског језика из Скадра, скадарски оркестар „Класик соунд“, пјевач Нимет Лекић, хор Светог Саве из Херцег Новог и полазници школе вјеронауке..

Наредне године, светосавска прослава је била у недељу 29. јануара 2017. године, када је Митрополит Амфилохије служио литургију у Враки, парастос у Медови. Митрополиту Амфилохију саслуживали су протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, свештеник Никола Петани. На скадарском гробљу Владика Амфилохије одслужио је помен поводом петогодишњице упокојења Алексеја и Ане Мишченко. Поводом обиљежавања 101. годишњице страдања српских добровољаца у луци Медова, Митрополит Амфилохије одслужио парастос и положио вијенац у море. Потом се обратио амбасадор Србије у Тирани Мирољуб Зарић. Прочитано је и писмо Амбасадора САД у Албанији Доналда Луа Митрополиту Амфилохију. Овдје је своју бесједу изрекао и мр Слободан Чуровић из Подгорице. Увече је Митрополит благословио величанствену Светосаваску академију у театру „Миђени“, која је била једна од највеличанственијих духовних свечаности у Скадру. У име домаћина присутне је поздравио предсједник Удружења „Морача-Розафа“ Павле Јакоја Брајовић, и скадарски парох Албанске православне цркве о. Никола Петани у име архиепископа албанског Анастасија. Светосавску бесједу говорио је историчар др Вукић Илинчић. У програму су учестовали: полазници српског језика у Скадру предвођени својим професорима Светозаром Ћираковићем и Александром Вујовићем, полазници вјеронауке из Херцег Новог, предвођени вјероучитељицом Миланком Тешовић, црквени хор Светог Козме Етолског из Подгорице, са диригентицом Аном Ненадић, гуслари Стеван Вујачић, Жељко Бугарин, музички састав из Умјетничке школе у Скадру „Пренге Јакова“ и чланови Културно-умјетничког друштва „Ђурђевданско коло“ из Подгорице.

Последњи пут блаженопочивши Митрополит Амфилохије у Скадру је био када се вратио из Тиране, гдје је био у посјети Блажењејшем Архиепископу тиранском и Албанском г. Анастасију, поводом његовог деведесетог рођендана 2. децембра 2019. године. У повратку из Тиране Митрополит Амфилохије је посјетио Удружење „Морача-Розафа“ у Скадру, гдје се срео са управом и члановима тог удружења и са православним свештеницима из Скадра. Поменимо овом приликом и догађај када је ову цркву Свете Тројице у Враки, и сабране Србе, посјетио и блаженопочивши Патријарх српски г. Иринеј у суботу 31. маја 2014. године у пратњи Митрополита Амфилохија и Митрополита бератског Игнатија.

Само неке од наведених служби које је блаженопочивши Митрополит Амфилохије служио у Скадру и Враки, управо говоре о његовој великој љубави према нашем народу који овдје живи и опстаје, а и његову васељенскост, а то је потврдио и небројено пута и када сте многи од вас били његови гости у Црној Гори, у Цетињском манастиру, цркви Светог Ђорђа у Подгорици, Пречистој Крајинској, Бешки, манастиру Острогу...

Из литургијске обнове, којом је установљено да се богослужи у Цркви Пресвете Тројице у Враки, на велике празнике, Божић, Савиндан, Васкрс, Тројчиндан, Велику Госпојину, изникле су и светосавске прославе у Враки и Скадру, тако да је прва светосавска академија, после 75 година од укидања од стране албанског краља Ахмеда Зогуа (који је укинуо све српске институције и дјелатност културно-умјетничког друштва Обилић, и школу „Свети Сава“), поново обновљена по благослову Митрополита Амфилохија на Савиндан 2009. године. Том приликом литургију су у Цркви Свете Тројице у Враки служили свештеници митрополије црногорско-приморске и албанске православне Цркве о. Радомир Никчевић и о. Никола Петани. Литургији и прослави је присуствовао велики број нашег народа који је за ову прилику дошао из Скадра и Враке, као и из Црне Горе. Светосавску академију су припремили са полазницима курса српског језика, професор српског језика г. Светозар Ћираковић и теолог Александар Вујовић, а уручено је и око стотинак пригодних поклона за дјецу. У програму је учестовао и хор Преподобне мати Ангелине из Никшића. Домаћин светосавског празничког ручка је био г. Омер Станковић,србин мухамеданске вјере, који је у свом ресторану у центру Скадра дочекао преко 100 гостију. Том приликом су сви присутни са члановима хора Преподобне Мати Ангелине из Никшића пјевали светосавске и косовске пјесме. У поподневним часовима у просторијама Удружења «Морача-Розафа»;, промовисана је у склопу светосавских свечаности и књига «Скадарске елегије»; књижевника Будимира Дубака, и бившег министра вјера и културе у Влади Црне Горе.

Ова прва светосавска академија, након 75 година, дала је подстрека и снаге да се и даље настави и посвети пажња око одржавања редовних светосавских свечаности и академија у Скадру. Литургија и светосавска академија, као и промоција књиге, била је пропраћена од националне Албанске телевизије, као и од стране неколико локалних тв станица. Овом приликом свечаностима су присуствовали и представници Владе Републике Србије, амбасадор у Тирани г. Мирољуб Зарић са сарадницима.

Идуће, 2010. године, литургију су на дан Светог Саве служили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, протојереј Ђорђе Кнежевић и свештеник Љубомир Јовановић, пароси барски. Након службе у Цркви је одржана светосавска академија, на којој су ове године узели учешћа полазници курса српског језика са својим професором Светозаром Ћираковићем и теологом Александром Вујовићем, и културно умјетничко друштво Свети Јован Владимир при Саборном Храму Светог Јована Владимира из Бара. Светосавскубесједуовегодине говорио је књижевник Бећир Вуковић.

Наредне 2011. године, на Савиндан литургију је служио о. Радомир Никчевић, а био је присутан и свештеник скадарски из Албанске православне Цркве о. Никола Петани. У току литургије свету тајну крштења примили су, брат и сестра Александар и Сара Петани-Томашевић, а на крштењу им је кумовао теолог Александар Вујовић. Те године прославу Светог Саве увеличале су и монахиње из манастира Светог Луке из Жупе Никшћке са мати Ефимијом на челу. За ову годину по благослову Митрополита Амфилохија, сви присутни су добили пригодне поклоне од стране предсједнице кола српских сестара из Никшића Сенке Дурутовић.

Такоће је, идуће 2012. године прослава Светог Саве отпочела литургијом коју су служили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, и ђакон подгорички Владимир Јарамаз, који је овом приликом сабраном народу у Цркви говорио литургијску бесједу о Светом Сави. Као и претходних година, светосавску академију су припремили професор Светозар Ћираковић и теолог Александар Вујовић, уз учешће Хора преподобне мати Ангелине из Никшића. И овом приликом су подијељени пригодни светосавски пакетићи са 150оро дјеце. Академију је водила Гордана Ајковић, полазница курса српског језика из Скадра. Велики благослов ове године са све вјерне у Скадру био је и долазак и Владике Лонгина из Чикага, који је својим доласком увеличао овај свети дан, и благословио сабране, заблагодаривши свима који су га са радошћу дочекали. Ове године је уприличен и Дан српске културе у Скадру, и том приликом је у просторијама Удружења "Морача-Розафа", промовисана књига "Благовјерна Јелена Лазарева Балшић", коју је написала Марија Маја-Д. Недељковић, која је из штампе изашла са благословом митрополита г. Амфилохија и Епископа крушевачког г. Давида, у издању ИИУ Светигора. О књизи су говорили Г. Павле Брајовић, предсједник Удружења "Морача-Розафа", историчар Симон Ћуретић, књижевник Будимир Дубак, и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.Светосавске свечаности у Скадру 2012. године су настављене идућег дана, 28. јанура у скадарском позоришту, у коме је приређен такође богат културно-умјетнички програм. У програму су узели учешћа полазници курса српског језика, који су за ову прилику рецитовали и пјевали светосавске и косовске пјесме, глумци Београдског Народног позоришта, као и примадона српске опере Јелена Влаховић. Свечану бесједу је говорио г. Миодраг Јакшић, државни секретар у министарству вера и дијаспоре Републике Србије.

И наредних година су настављене прославе Светог Саве са светосавским литургијама и светосавским академијама, које су припремали професори Светозар Ћираковић и Александар Вујовић. 2013. године литургију је служио протојереј-ставрофор Радомир Ничевић а полазници курса српског језика су припремили светосавску прославу, светосавску бесједу је у име Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у Влади Републике Србије изговорио г. Симон Ђуретић. Свети Сава је свечано прослављен и 2015. године. Делегацију Митрополије црногорско-приморске по благослову Митрополита Амфилохија на литургији, која је служена у недељу 25. јанаура 2015. године чинили су протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, ђакон Душан Биговић и проф. Александар Вујовић. Светосавску бесједу изговорио је књижевник Будимир Дубак, министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе. Присутне је поздравио Павле Брајовић. Полазници курса српског језика у Скадру заједно са музичком групом „Класик соунд“. У току ове светосавске прославе приређена је и промоција књиге о. Александра Шмемана „Како живети данас по јеванђељу“. Свечаностима је и ове године присуствовао амбасадор Републике Србије у Враки г. Мирољуб Зарић са сарадницима. Наредне двије године на прославу Светог Саве био је присутан Митрополит Амфилохије што смо поменули. Свети Сава је следеће године прослављен у недељу Митара и фарисеја 28. јануара, када је литургију служио протојереј Жељко Ћалић, парох уз саслужење ђакона Ивана Попаја. Појали су чланови Српског пјевачког друштва „Светосавника“ из Подгорице. На служби су биле монахиње из Митрополије црногорско-приморске и свештеник Александар Петани. После одслужене литургије уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, пререзан је и освештан славски колач, а чланови „Светионика“, приредили су кратак светосавски порограм. Празник Светог Саве 27. јануара 2019. године прослављен је светом литургијом у цркви Пресвете Тројице у Враки. Литургију су служили протојереј Предраг Шћепановић, јереј Златко Васић и ђакон Иван Поповић. Последња светосавска прослава са благословом блаженопочившег Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског зетско-брдског и скендеријског и егзарха свештеног пећког трона Амфилохија, у Скадру, била је у недељу 4. фебруара 2020. године. Свету литургију служили су протојереј Арсеније Радовић, јереј Иван Поповић, ђакони Благоје Рајковић и Ранко Радоњић. Појали су ученици Цетињске богословије, предвођени проф. Александром Вујовићем. На светој служби поред вјерног народа из Враке, Скадра, Црне Горе и Србије, био је и Његова екселенција амбасадор Републике Србије у Тирани г. Мирољуб Зарић и савјетник у амбасади г. Драган Савић и ученици другог и петог разреда Цетињске богословије. Светосавска прослава настављена је просторијама Удружења „Морача-Розафа“ у Скадру, свечаном академијом, на којој је о. Арсеније пререзао славски колач. Светосавску бесједу одржао је ђакон Благоје Рајковић, професор Цетињске богословије. У програму академије су учествовали Недељко Ајковић, сестре Радоњић, Анабела Мусић и полазници курса српског језика у Скадру. Стихове из пјесме „Зидање Скадра“ уз струне гусала пјевао је млади гуслар, матурант Цетињске богословије Огњен Боричић,а наступили су и чланови фолклорне групе Цетињске богословије. У току Академије поводом прославе Светог Саве, по благослову Митрополита Амфилохија, уручене су по први пут и Светосавске грамате заслужнима за очување српске културе и традиције светосавског наслеђа у Скадру. Светосавским граматама одликовани су Павле Брајовић, Симо Ајковић, Амбасада Републике Србије у Тирани, Будимир Дубак, Стојанка Дубак, проф. Светозар Ћираковић, Имер Станковић. Претпрошле године са благословима Архиепископа Анастасија и новог Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, празник Светог Саве прослављен је у недељу 31. јануара 2021. године. Литургију су служили протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевинско-кличевски и свештеник Иван Поповић. Чтецирао је рус Сергеј Мишченко а појао је за пјевницом проф. Александар Вујовић. У делегацији Митрополије црногорско-приморске ове године био је Будимир Дубак, књижевник и бивши министар вјера у Влади Црне Горе. Наредне, 2022. године, светосавска прослава у Скадру је по благослову Митрополита Јоаникија одржана у недељу 30. јануара 2022. године. У делегацији Митрополије су били протојереј-ставрофор Велимир Јововић, проф. Александар Вујовић и г. Радосав Рацо Бјелетић, привредник из Никшића.

У години 2023. години када се обиљежило петнаест година од обнаваљња обновљена светосавских прослава и обиљежавање јубилеја двјеста година српске школе „Свети Сава“ у Враки и Скадру, у организацији Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ и Српског православног друштва „Свети Јован Владимир“ из Скадра, било је свечано прослављен Свети Сава. У делегацији митрополије црногорско-приморске по благослову Митрополита Јоаникија на прослави у Скадру, у недељу 29. јануара 2023. године били су, игуман Цетињског манастира протосиђел Пајсије Ђерковић, професор Цетињске богословије Аполон Мишченко, Александар Вујовић, и чтечеви Никола Поповић са Његуша и Лука Вешковић, студент Богословског факултета и ђаци Цетињске богословије Стефан Петровић (IV разред) и Лука Шћепановић (II разред). Света литургија служена је у недељу 29. јануара 2023. године, служили су свештеници Српске и Албанске православне цркве, игуман Цетињског манастира и професор протосинђел Пајсије Ђерковић и свештеник Албанске православне цркве Иван Попај.У олтару су чтецирали Сергеј Мишченко, унук покојног Алексеја Мишченка, првог председника Православног Друштва Свети Јован Владимир из Скадра и Никола Поповић са Његуша. За пјевницом су појали студенти Богословског факултета и ђаци Цетињске богословије. Потом је услиједила светосавска академија, на којој је освештан и пререзан славски колач у част спомена Светог Саве. Учесници академије, скадарска дјеца и ђаци Цетињске богословије са вјерним народом отпјевали су химну у част Светог Саве и рецитовали светосавске пјесме.

Хвала блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који је својим трудом, љубављу, несебичном помоћи, увијек радо долазио у овај свети град, помагао нашу браћу и сестре, па и овај храм подигао, са благословом и дозволом блажењејшег Архиепископа тиранског и албанског г. Анастасија Јанулатоса, који је школовао многе ђаке и студенте, који су учестовали на светосавским академијама и другим прославама, а који су данас угледни доктори, професори, преводиоци, свештеници. И ваш свештеник Иван Попај, је један од духовних плодова управо труда и молитве блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који сад служи службе, и испред вас предстоји овом светотројичном олтару у Враки. Нека се и он сјети и помиње у својим молитвама, оног аманета и жеље Митрополита Амфилохија о обнови духовног живота нашег страдалног и напаћеног српског народа у Враки и Скадру. Нека му то буде путоказ и обавеза пред мученицима скадарским, који су проливали своју крв и страдали кроз вјекове мученички, а нису се одрекли, ни своје вјере, ни цркве, ни имена српског. Није давно било, а то памте ваши стари, а и ви, како је за вријеме Енвера Хоџе, исповиједао своју вјеру православну, и како се је се није одрекао, врли свештеник Велиша Поповић. Његов наследник, ако Бог да у свему треба да буде и ваш садашњи духовни пастир отац Иван.

Велика и незаборавна и неизбрисива улога у обнови светосавског предања и прославе Светог Саве припада блаженопочившем професору српског језика, Скадарском Ћирилу, професору Светозару Ћираковићу, који је 13 година наш народ учио српском језику, ктоз чији курс српског језика је прошло 1000 полазника, од дјетета до старца, који су учили језик својих предака. Такође, и протојереју-ставрофору Радомиру Никчевићу, који је заједно са својим сарадницима и сатрудницима, увијек био на велике Господње и Богородичине празнике и прослављао их управо овдје, на светој скадарској земљи, остављајући своје најближе, своју фамилију, своју паству, само да би био са вјерним народом у Скадру. Будимир Дубак, бивши министар вјера и културе у Влади Црне Горе, који је такође својим бесједама и својим мудрим савјетима уљепшавао светосавске свечаности и многе друге. Незаборавне су прославе Светог Саве у Скадарском позоришту и на другим мјестима у Скадру, на којима су наступали бројни гости, слободно могу рећи из цијелог свијета, Митрополити, владике, игумани, свештеници, монаси, монахиње, пјесници, књижевници, дипломате, професори, академици, глумци, новинари, инжињери, хуманисти, и многи, многи други из бројних делегација, а највише наша дјеца из Скадра, као и њихови гости из Никшића, Херцег Новог, Београда, богословци са Цетиња, Косовски божури из Ораховца и Велике Хоче... Сви они су себе уградили на најљепши могући начин у светосавску традицију и наслеђе у светом граду Скадру, и дали свој печат, оног нераскидивог јединства, са нашим прецима, јединства са самим Светим Савом, којег су на најљепши начин славили и прослављали свих година уназад у Скадру.

Свима њима, знаним и незнаним, од Бога велика хвала и благодарност, и благослов Светог Саве, драга браћи и сестре, јер није мали труд било и долазити у Албанију, како су је звали, земљу орлова, а камо ли, на најдостојанственији начин начин прослављати Светог Саву. Надамо се да ће и овај наш труд и дугогодишњи труд многих, уродити плодом пред Богом и пред угодником Његовим Светим Савом, и да ће нас Свети Сава препознати као вјерне слуге своје, који му у древном Скадру поју химне и славе име Божије. Хвала и вама драга браћо и сестре, часни оци, драги светосавци скадарски, на овом дивном и благословеном сабрању у једном од најдивнијих мјеста на свијету, у светом граду Скадру.

Обновом литургијског спомена Светог Саве у Скадру и Враки, наставља се она златна и благословена нит, која повезује наш народ кроз вјекове, показујући да је охристовљена светосавска традиција жила куцавица српског народа, која је и темељ, који даје снаге покољењима која долазе, да на прави начин схвате и смисао и циљ свог живота. Светосавска традиција у Враки и Скадру је путеводитељ истине у живот вјечни и непролазни, и будемо ли ишли тим путем, сигурно нећемо ходити у тами, јер нам пут осветљава управо наш највећи српски светилник Свети Сава равноапостолни.

Скадарско тајновидјеније, и сусрет са светињама древног Скадра, мученика, изнова нам сија нам као звијезда водиља, обасјавајући својом свјетлошћу таму и тугу прошлих вјекова и буди наду за будућност српског народа и свих народа који живе у овој благословеној земљи и светом граду Скадру.

Живи били, на многаја љета, и да нас све саборно прати благослов Светог Саве, првог просветитеља и архиепископа српског. Амин Боже дај. Догодине у Скадру!

---

[1]Митрополит Амфилохије Радовић: ВАСКРС СКАДРА

Бесједа изговорена на васкршњој Светој литургији у Скадру 1992. године

Нека је благословен, драга браћо и сестре, овај свети празник који данас први пут, после толико година, прослављамо овдје у Скадру, светом граду, освећеном многим патњама и страдањима, освећеном моштима Светих Божијих људи, освећеном молитвама безбројних покољења, освећеном Светим Божјим литургијама које су у њему служене вјековима; освећене моштима Св. Јована Владимира, светога краља, које се данас налазе у Елбасану, а биле су у манастиру Шин Ђону док није разрушен.

Славећи овај свети празник Христовог Васкрсења ми се сјећамо свих оних који су вјековима живјели у овом граду, који су се Богу молили, који су се једином Богу клањали, који су хришћанску вјеру исповједали и који су се причешћивали Тијела и Крви Христове.

Нарочито се сјећамо оних који су последњих педесет година пострадали за своју вјеру. Сјећамо се архиепископа Албанске Цркве Дамјана, који је мученички пострадао са другим епископима Албанске Православне Цркве, вјеран Христу Богу и Његовом Светом Јеванђељу. Сјећамо се такође и епископа скадарског Виктора, који је живио у Враки и који је умро у манастиру Дечанима 1938. године. Сјећамо се и ваших свештеника: проте Михајла Штиркића и проте Јевта Штиркића, који је такође убијен, који је духовни и национални херој. Сјећамо се и проте Велише Поповића, који је страдао али се Христа Бога није одрекао. Када су тражили од њега и од хоџе да се одрекну Бога, прота Велиша је рекао: „Ја сам једном дао завјет Богу и никада Га се нећу одрећи“, док се хоџа у том тренутку уплашио и одрекао се Бога. Сјећамо се такође и проте Лазара Поповића, који је умро у тамници, и не само да је умро у тамници, већ је мртав остао у тамници још седам мјесеци, да би издржао казну на коју је био осуђен! Сјећамо се и свих оних других вјерника православних – и православних вјерника Албанаца и православних вјерника српскога поријекла – који се у срцу своме нису одрекли Христа Бога и своје вјере православне у временима овог тешког и страшног гоњења на Цркву Христову.

У нашем вијеку свуда је страдала вјера хришћанска, вјера православна, страдали су и храмови свете Цркве Православне. Овдје у Скадру ви сте имали цркву Светог Александра Невског, одмах преко пута овога мјеста на ком данас служимо; имали сте и цркву Светог архангела Михаила на гробљу српскоме, тамо гдје су били сахрањени српски војници који су прешли 1915. године преко Албаније; имали сте и храм Свете Тројице у Враки, имали сте и манастир Св. Јована и манастир Св. Сергија и Вакха на Бојани – стару и велику светињу, имали сте и многе друге светиње које су градиле побожне руке вјековима, и у стара хришћанска времена, и у вријеме Св. Јована Владимира, који је био велики заштитник вјере хришћанске и њене слободе.

Захваљујући његовим молитвама данас, Богу хвала, опет васкрсава и могућност ваша да говорите својим језиком, да можете носити своје име као што су га носили ваши очеви, и дједови и прадједови, да се можете крштавати у име Оца и Сина и Светога Духа; да можете поново обнављати и градити себи храмове свете. Ако Бог да, други пут када дођем са Цетиња, из Црне Горе, ја се надам да ћемо овдје већ имати започет саборни храм Цркве Православне у Скадру, а исто тако да ће се обновити храм Свете Тројице у Враки, и да ће се градити и други храмови.

Захвалан сам Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Албанске Православне Цркве г. Анастасију, што ми је дао благослов данас да се овдје заједно са вама Богу помолим, да заједнички принесемо бескрвну жртву Господу и да се заједнички причестимо; да благословимо света јаја васкршња, која су знак и символ Христовог Васкрсења и нашега васкрсења.

Ја вам желим сваки благослов Божији. Желим благослов овоме граду и свима који живе у њему. Молим се Богу да вјера хришћанска васкрсне у душама свију вас и свију који живе у овом граду.

Живјели и Бог вас благословио!

(Објављено у часопису Светигора, образнику за вјеру, културу и васпитање; Митрополија Цетињска; година XXVI; бр. 262; Васкрс – април 2017; стр. 44-45.)

[2]АлександарВујовић: ЦРТИЦЕИЗЖИВОТАСРПСКОГ НАРОДА И СРПСКЕ ЦРКВЕ У СКАДРУ...

ОСНОВАНО ПРАВОСЛАВНО "БРАТСТВО СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР" У СКАДРУ 1992. Године.

+Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског, Зетско-брдског и Скендеријског, Администратора епархије Скадарске, господина др Амфилохија Радовића, у недјељу 12. априла 1992. године у Подгорици, на иницијативу групе избјеглица из Албаније, одржана је у Дому омладине "Будо Томовић" оснивачка Скупштина Православног братства "Свети Јован Владимир".

Како је истакнуто у Повељи и Статуту Братства, који су том приликом усвојени, циљ оснивања Братства Св. Јована Владимира јесте окупљање, чвршће међусобно повезивање, узајамно потпомагање и очување заједништва нашег наше православне браће и сународника из Скадра, Враке и других мјеста у Албанији, који још увијек живе на старим огњиштима, и оних који су се оданде иселили или су избјегли у Црну Гору и Србију, прије и послије Другог свјетског рата. Сврха Братства јесте унапређење и очување језичких, духовних и национално-културних вриједности предачких, као и обичаја - свога стародревног, вјековног завичаја, престонице древне Зете, дакле, дјеловање не идеолошко-политичко, него преваскодно духовно-образовно и добротворно.

Бројне учеснике ове Скупштине молитвено је поздравио Митрополит Амфилохије, позивајући их на љубав и братску слогу. Уз Високопреосвећеног Митрополита, ријеч на Скупштини узели су и Преосвећени епископ Рашко-призренски господин Артемије, који је скуп поздравио у име нашег свештенства и вјерног народа са Косова (међу којима се на црквеним имањима населио највећи број недавно избјеглих Срба-Црногораца из Албанихе, њих око 600, у Дечанимa), затим проф. др Јован Бојовић, директор Историсјког института Црне Горе - један од најврснијих истраживача и између осталога и познавалаца судбине наших сународника у Албанији и из Албаније избјеглих, као и представници Срба-Црногораца из Албаније г. Филип Поповић, сада настањен у Даниловграду и г. Алексеј Мишченко из Скадра. За духовника и пароха који ће бринути духовно о нашем народу у Враки и Скадру, по благослову Митрополита Амфилохија именован је свештеник Андрија Ђикановић, парох подгорички и даниловградски.

За чланове установљеног Управног одбора Братства изабрани су: Jаков Поповић (Скадар), Алексеј Мишченко (Скадар), Константин Ајковић (Скадар), Драго Вучић (Београд), Станко Златичанин, Арсо Брајовић, Филип Поповић, Стојан Златичанин, Славко Златичанин, Васил Крстовић (Даниловград), Божо Матановић (Дечани), Милорад Поповић (Бијело Поље).

Свечани скуп употпуњен је пригодним програмом за који се побринуо Дом омладине.

У наставку доносимо кратку, али потресну ријеч г. Алексеја Мишченка изговорену из душе читавог нашег страдалног православног рода у Албанији.

Ваше високопреосвештенство,

Господине Митрополите,

Возљубљени очеви у Христу, свештенослужитељи,

Дубоко поштована присутна Господо,

Ми, остаци разбраћеног Православног стада, припадници некадашње Српске православне Цркве у Скадру, уђосмо у овај славни Очев Дом са поздравом Господа нашега Исуса Христа у срцу:"Мир дому овоме!"

Ми долазимо из данас разорене земље "јутарње зоре", како је назваше древни Римљани, Албаније, коју су незнабошци довели до саме ивице провалије. Али, као што је већ познато цијелом свијету, у тој провалији су завршили свој крвави, беславни пут управо они који су гнали Божију вјеру и Божију истину; који су уништили све Светиње те земље и тога народа, и оставили нас, православне у Скадру, без иједне цркве, без иједног свештенослужитеља. За нас, православне Скадра, отргнуте од мајчинског скута Свете Православне Цркве у току читавих педесет година, овај скуп у част и под покровитељством нашег Светог краља Јована Владимира, који је заувек остао са нама, међу нама и у нама православнима у Албанији, говори нам да ипак нијесмо заборављени Богу, да ће љубав наше Мајке, Свете Српске Православне Цркве загријати и наше толико напаћене и смрзнуте душе. Ако ми данас у Скадру немамо ниједну цркву од камена, али ми имамо величанствену Цркву саграђену вјековима у нашим душама. Ту Цркву, коју није могао нико да сруши, која је јача од кремена и челика и која нам је служила на читавом нашем мученичком путу, ту Цркву, наслеђену од прадједова, оставићемо и ми у наслеђе долазећем нам на смену младом, достојном поколењу, освећеном православном, праведном крвљу наших нових Свештеномученика - чисту, сјајну, прадједовску и православну. Што је све доживљено и проживљено од безбожних злочинаца свима је добро познато, а појединости се не могу укратко испричати, зато нећу бити многослован. Нек то испричају, нек доскажу све недосказано долазеће године и вјекови.

Нама преостаје да се предубоко захвалимо Црногорској митрополији, црногорским властима, и, особито нашем драгом Пастиру, Вама, пресвети оче Амфилохије, што сте нас удостојили да смо данас овдје, као гости међу вама. И да Вам изразимо пламене жеље да ово зрнце Светог Јована Владимира падне у плодну земљу, и да дадне богати род разумевања, љубави, мира у људима и мира међу људима. Хвала Вам!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: