|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НОСТАЛГИЈА
Мислим да је носталгија урођени дио племенитог у човјеку које му се залијепи за табане кад крене у свијет и не може се никад излизати. Сваки човјек има ту врсту подђона, али многи га вјешто прикривају обућом која ипак не може увијек да буде на нози, а има нас који се не стидимо ходати боси. Кад се човјек нађе између раја и пакла, загледа се и на једну и на другу страну и тако неодлучан шћућури се у себе, рекло би се да је срамежљив, бојажљив. Али он тек тад живи, то му је једини моменат кад скривено живи. Видиш, ко се у том тренутку успије усправити и издигнути у правцу Бога својом љубављу, тај постаје бесмртан. А све ово друго пара шавове у нама, грчи нас и развлачи на све стране, супротставља нас и сукобљава нас, па тако и та јадна носталгија пронађе своју шансу у нама. Тешко људи схватају једни друге, јер не нагриза сваког иста мука са доње стране срца, ми то зовемо туђина. Има те муке у свакоме од нас и треба јој дати прилику да се покаже. То сјеме кад у човјеку проклија, нема више силе која ће га уништити. Не бих рекао да је коров душе, али да је нека врста пузавца, у то сам сигуран. Зато и рекох, плаче ми се, а борим се да не заливам ту паветину. Док сам још био мали, ћаћа ме много чему учио. Сједнемо нас двојица у коњску запрегу па пођемо до наших пријатеља у друго село. Каже он мени: „Знаш, сине, немој се никад понизити пред другим, али ако је то за његово и твоје добро, учини, свидјећеш се Богу.“ Причао је он мени, као да је знао: „И кад ти не буде добро, ти пробај у тој невољи наћи трунку добра и видјећеш да ће то мало добра побиједити сву ону невољу. Зна твој ћаћа јер он је кроз то проша’.” Па швићне оном камџијом нашег коња Сивана и викне... ОТ! А мени се учини као да плава звијезда путује заједно са нама, изнад наших глава. Једне године, пред сам Божић, каже мени баба: „‘Ајде, мали, доље у подрум и нађи ону вел’ку црну шерпу да је оперем па ћемо сутра на Бадњак у њој спремати гра’ на салату, из ње је најслађи.” Та иста шерпа, ево, чучи мени у кухињи, након свих тих година. Волио бих кад би ми неко могао објаснити укус тога гра’а. Не знам, је л’ и то носталгија?!
|
