|
|
|
СВЕТОМ МУЧЕНИКУ МИЛОШУ ОБИЛИЋУ И КНЕЗУ ЛАЗАРУ  | Блажо Љ. Даниловић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СВЕТИ МУЧЕНИК МИЛОШ ОБИЛИЋ
Силна брука на Косову пучеШта уради Бранковићу ВучеКад истину и правду не казаИ издаде Светог Цара ЛазаТијех тешких и крвавих данаКад је војска Амурата ХанаВеликога Турскога султанаУдарила са разнијех странаДа Косово са огњем сагориА кнез Свети хоће да се бориСрбском роду да слободу створиУсред страшне невоље и жићаКнеже прозва зета ОбилићаУз наговор Бранковића ВукаШто је Србство и свој род обрукаУдворица што се криво кунеКако би се докопао крунеРаспарчаног Царства НемањићаТе Милоша пањка ОбилићаДа је слуга Турскоме султануИ у томе несрећноме дануМилош са два побратима бануЗа вечером Србском кнезу казаЈунаштва ми и мога образаЈа ћу убит Мурата султанаИли више нећу гледат данаКнез се овој ријечи зачудиПа говори нека знају људиОбилић је своју ријеч казаДо његова сад нико образаНе смије се ни чиме такнутиЈа сад видим на добро не слутиСјутра ће се бој тешки да бијеА никаква браћо журба нијеНо нек буде што треба да будеРијеч веже јунаке и људеНе бих воли ником наудитиСјутра ће се о свему судитиОнда Милош подиже здравицуТе прозива Вука издајицуА Србскоме говораше кнезуЗар уз твоју стиму и трпезуДа ја морам трпјети срамотуДа је плакат Богу за грехотуПосле љуте битке са ПлочникаКо у мени види издајникаЗар за брацког држат ме крвникаПо причању твога зета ВукаТо је кнеже невиђена брукаА ја ћу ти само рећи овоСјутра ће се виђет у КосовоКо се царством Немањића кунеНије мени до славе и крунеАли јесте Вуку твоме зетуЗемаљском се радује свијетуАли ја ћу убити султанаНеће више постит рамазанаНит' лежати на вреће памукаОн је царства Османскога брукаПа кад силан сиђе са курганаВише неће угледати данаЏаба свита уз њега што стојиСамо Бога Обилић се бојиТо изрече из шатора одеА Лазару Светом цару додеМисли црне жели да се врнеЗна Обилић срце му не трнеАли Милош не би Милош биоДа не чини што је наумиоПа је зори у само свитањеПожурио јер му је хитањеПут шатора силнога МуратаДа му главу откине са вратаСа њим иду и два побратимаДа ли неђе таквих Срба имаЈунак силан Косанчић ИванеИ Топлица прати га МиланеСа обала ријеке ТоплицеТо су Србског рода перјаницеЦрни врани Косовом гракташеДокле витез Обилић гоњашеМуратову војску и армадуСултан силни наша се у јадуЏаба су му оџе и телалиОбилића сабља их не жалиПод ранама на пољани јечеЗалуду им Алах егбер бјеше Не помаже сили ОсманлијаБојна копља бегова газијаСве пред собом то Обилић рушиЧува образ Србиновој душиКада бану пред силног султанаМурат љутит сађе са курганаНа бегове стаде да се дереА Обилић чувар праве ВјереНож потеже из својега скитаЦрна тама султана прогутаБјеше крви четири ПољанеЈош Обилић не мисли да станеНити да се Агарјану предаНо змај љути огњеног погледаВиди сила кидише на његаА остао бијаше без свегаНа мртвога Ивана наиђеИ Милана побратима виђеВас у крви како мртав лежиАли Милош не хоће да бјежиНо удара ко горско звијереЗа слободу Православне вјереПа је овај витез од мегданаКрвавијех допануо ранаКад је турског казнио султанаЈош се Мурат у мукама гушиНа витеза силног се обрушиТи си себи живот прекратиоЦарство наше нијеси скратиоА рањени Обилић му кличеШта булазниш мог рода крвничеЗа слободу ја сам се бориоИ ваше сам царство разориоСад ми није ни живота жао За свој народ ја сам пострадаоИ тирјансттву твоме на пут стаоА ти слушај авети манитаБранковић је изда па се питаОће ли му дат неко мрвицеЈа презирем турске улизицеЗа свој народ данас дајем главуЂе цар Лазар Свети стече славуА вријеме ново ће да додиНеки ће се Обилић да родиДа олтаре брани мога родаА ја идем пред престо ГосподаА твоја ће душа да се винеПроклетоме Аду у дубинеНо послушај што зборим ТурчинеСрбима ће слобода да синеА Бајазит кад је ово чуоЏелату је одмах довикнуоДа витеза подјеле СрбскогаКрв се проли јунака славногаИ убрзо одмах после тогаЗаробише кнеза честитогаКрваве му очи кропе токеБоже један жалости жестокеГледа Лазар погибију црнуЗалуду се Голешу обрнуВука чека војску да доведеНо Бранковић потроши одредеИ остави Светог Цара ЛазаПа Мученик тад Косовски казаДа се Вука сваки Србин стидиО Милоше ко ти не зависиМој витеже моја грдна раноОј Косово залуду изданоОд властеле поткупљиве мојеЦрн им образ ко одавно што јеКада Турци посекоше ЦараЗајечаше звона с ХиландараИ на сваку чула су се странуКада задња Србска нада пануТад на тамјан замириса земљаНебо доби безброј СветитељаМученика народа СрбскогаУз Лазара Цара честитогаОбилића девет ЈуговићаИ још много Срба СоколицаЧије име сија ко плам свијећеЈер су они сад ново прољећеСлаве Србске која мријет нећеСветитељи народа мојегаГоспод благи с престола СвојегаПрими жртве за истину палеПраведника луче су засјалеСа гробова ваших на све странеПа црвени божури сад хранеСве будуће нараштаје нашеА од њих се зли душмани плашеА Обилић паде за слободуКао украс и дар своме родуТе му име оста у народуЈер је Вјеру и правду браниоА у темељ себе уградиоВасцијелог Србинова бића Зато сија уз прах НемањићаИме славног Милош Обилића
СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ
Честити Кнеже Лазаре ВеликомученичеЈош твоја бесмртна војска језди Пољем КосовомЈош хитају да одбране сваку стопу за коју су своју крв пролилиНије пусто Косово јер га чувајубесмртни јунациЈош њиме језди витез Обилићу освит ВидовданаСа својом браћом пострадалом радиВјере и имена СрбскогПоново освиће Видовдан свјетаои светИ ново сунце обасјава жртвено пољеТвоје војске за Крст и истину пострадалеМного ће Видовдана освитати на мјестуЂе си извидао ране свога родаИ винуо се у вјечност да сијаши свједочишНаше постојање на мјесту ђе сичеститу главу положиоИ отиснуо се у вјечито трајањеТи и твоји Свети ратници.
Уочи Видовдана 2023. године
Никшић
Чтец Блажо Љ. Даниловић
Уочи Видовдана 2015. годинеНикшић
(Посвећено брату Момиру Војводићу Чувару Косовског завјета. Живљи си данас него икад,ти на небу ми на земљи плачемо и молимо Бога, Чувај нам Господе Косово)
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховник Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве и српски народни пјесник)
|
