 | Маид Чорбић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НАЗАД У РЕТРОСПЕКТИВУ
Плашим се да не останем сам на свијету
Знајући да љубав је смисао живота мога
Не, ја ти нисам човјек из таме
Који ће да буде твој Господар
И да се моли сваког тренутка док свијећа
Гори
И није срамота рећи да вољети је гријех
Најгоре је бити нечовјек
Не признати емоције које осјећаш
Лажно кријући неким лажним
Моралом
Љубав је тишина која снебива
Прави тамне колутове живота
Крвницки борећи се за вапај пажње
Која неријетко мањка
И није проблем бити сам на свијету
Проблем је вјеровати лажним људима
Назад у ретроспективу идем
Гдје је некад било лијепо
Гдје музика се јако цијенила, додир, емоција
Истанчана је некада она и била, али шта вриједи
Када љубав прекрива страх због физичког изгледа
И пресуђује често у многим стварима?
Не, ти немој да ме тражиш једног дана
Када постанем неко и нешто
Јер ниједна ствар није случајно дошла
У руке моје, у руке твоје
Смијехом страх кочоперно кријем
Лажем себе и људе око себе
Магија је бити назад у ретроспективи
Другчији од свих, од свега!
