детаљ слике: стара добра времена

ПОГАЗИЛИ СТЕ НАМ НАШЕ ГОСТОПРИМСТВО

Ми вас са хљебом и сољу дочекивали,

ви нас на Васкрс убијали.

Ми вама широм врата отварали,

ви нас у казамате затварали.

И сада бисте да будемо исто -

погазили сте нам наше гостопримство.

Ми вас за нашу софру призивали,

ви нама наше Светиње харали.

Ми вас са пуном торбом пратили,

ви нама пакленим бомбама вратили.

Узалуд мислите да смо исто -

погазили сте нам наше гостопримство.

Ми вас на прочеље сједали,

ви нашу дјецу на ноши убијали.

Ми вама вино из златног кондира точили

ви нашим бебама кисеоник забранили.

Стидите се, нисмо исто -

погазили сте нам наше гостопримство.

Ви нама наше небо запалили

а ми се за спас Богу молили.

„Срби на кољена!“У хиру сте клицали,

а ми пјевали и усправни остали.

И ко то каже да смо исто -

погазили сте нам наше гостопримство.

Ми гледали кад смо мостове губили,

ал´ скуте нисмо ником љубили.

Стигле вас наше сузе куд год крочили,

са душом се не растали док вам Срби не опростили.

Ми никада нећемо бити исто -

бомбардовали сте нам наше гостопримство.

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ - МРКОЊИЋ

Ти си крадом препливао Дрину

и дошао да Мркоњић Града

од зулума да спасиш Крајину,

узданица био си и нада.

Да би Вожду образ освјетлао

пред свој народ одлучно си стао,

брижно сваког бранио си брата

скидао им јармове са врата.

За спас вјере мијењао презиме

помагао браћу преко Дрине.

У народу Мркоњић си био

док си жезло и круну бранио.

За издају тада нису знали,

мјерило се по истом аршину,

под заставом истом наступали

сви за Краља и за Отаџбину.

Од Мораве, Колубаре, Дрине

водили су храбро битке тешке.

Све од Цера па до Албаније,

Проклетије прегазили пјешке.

И Гробницу кад градише Плаву

угледаше слободу гдје сија,

ка небу су подизали главу

и клицали:“ Живела Србија“!

Спаситељу поносне Крајине

слободу нам донесе у крви,

Тебе славе Срби преко Дрине,

српски сине Краљу Петру Први!

МОЛИМ БРАЋУ ДА СЕ УЈЕДИНЕ

Гдје да нађем срцу мира

куд да идем коме да зборим

гасну звона манастира

за слогу се браће борим.

Преклињем и стално молим

вратите се коријенима,

како ране да преболим

што крваре већ данима.

Што баш само моја браћа

да се гложе и не друже,

докле душа да испашта

докле ћу да лијем сузе?

Нигдје слоге, нигдје договора

увијек туђу браћу дозивате,

ни Хиландар, нити Света Гора

не могу вам да спријече инате.

И инат је од слоге вам јачи

што неслога тече вам венама,

зар од братства све вам више значи

мајчина ће проклети вас храна.

Зашто мржњи сад ширите вријеже

што се међе међу браћом виде,

зар ни млијеко мајке вас не веже

тога ће вам дјеца да се стиде.

О, зар сад је важно ко на трону сједи

само нека брат је по вјери и крви,

вољет´ брата свога, много више вриједи

у невољи увијек брат ће прићи први.

Покајте се браћо судба вам је иста

пред светим олтаром и уз звона јеке,

помените Бога, помените Христа

не би л´ макар тако окајали гријехе.

Сложите се браћо док још није касно

нек невјерства ваша другим не свједоче,

крик рањене душе крикнуће ми гласно

јер час истријебљења већ одавно поче.

Гледам небо Даница да сине

сузног ока Богу окренута,

молим браћу да се уједине

и да више не скрећу са пута.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: