детаљ слике: КРК Арт дизајн

Кућа у сунцу

Може ли једна слика бити метафора једнога цијелог живота?

Може. Ова моја прича управо је на томе трагу.

Још као дјевојчица, често сам размишљала како имам дивну породицу и продичну кућу, мислећи притом на њезин положај и начин на који је саграђена. С терасе се поглед пружао према улазу у прелијепи залив, украшен с два полуотока и морским пролазом што се увлачи у копно и тако ствара залив с планинама у залеђу.

Кућа је саграђена захваљујући великом раду, труду и одрицању мојих родитеља и уз несебичну помоћ њихових пријатеља. Та чињеница давала ми је неку сигурност током цијелога живота. У себи сам знала да управо због тога наша кућа има некако „јаче“ темеље. Као да сам их увијек осјећала под ногама. Сваки животни простор упоређивала сам с њом и топлином сунца на њеним прозорима. Ујутро је сјало с истока, у подне с југа, послијеподне са запада. Све по правилима и баш какав је био распоред наших прозора с дрвеним бијелим шкурама.

Кућа је саграђена на каменитом тлу, свуда около било је шибље. С временом, засадили смо воћке, цвијеће и мимозе; саграђене су и друге куће, тако да је наша кућа добила прелијеп изглед, с чаробним погледом на море и зеленилом свуда около.

Дању у залив упловљавају велики бродови и једрењаци, а ноћу се, у даљини, назиру рибарске барке са свјетлима која трепере на морској пучини.

И док сам гледала албуме са старим фотографијама, наишла сам на једну фотографију наше куће док је још била у изградњи. Снимка је направљена са хриди изнад ње, тако да се јасно види на каквом је терену саграђена. Около се виде ријетке куће наших сусједа старосједилаца, у даљини - обриси мора. Поглед на слику враћао ме у те дане када сам, као дијете, с родитељима долазила на градилиште куће.

Од нашега стана до куће у изградњи, мајка, сестра и ја често смо долазиле бродом, док је отац, након напорног рада, свакодневно долазио бициклом.

Кућа је, након неког времена, напокон сазидана и оно што засигурно знам, премда сам била дијете - моји родитељи су имали сан о бољем животу за себе и нас дјецу. Но, многи их у томе нису разумјели и подржали. Успркос свима, њихов је сан постао јава, сјајна звијезда, која ће свијетлити све док моји родитељи живе.

Штовише, наша кућа је са својим прелијепим погледом, отвореним балконом на којем су моји родитељи проводили своје дане у дубокој старости, благотворно дјеловала на њих и, увјерена сам, продужила им живот.

Слику сам увећала, уоквирила и окачила на зид наше куће, да тамо остане као свједочанство животног труда и рада мојих родитеља.

Ондје се налазе и њихове увећане слике из млађих дана, како би кућа задржала дух њих двоје када их више не буде са нама.

Наша кућа била је њихов живот, а моја душа .....

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: