|
|
|
 | Дамјан Поповић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн, ilij@saula art
ПУСТИЊА
Зрно по зрно узимами вајам зделу водеу којој се огледам. Тешко је смирити руке, тешко је смирити воду,да себе видим јасно. Предајем се змијијер гмижем уздупчен,отимам се од скрушењајер и тако ја сам мален. Отимам се од змиједа пронађем кључ смирења,предајем се скрушењуда пронађем своје речи. Осећај Истине родио је сумњу,своје покрете испитујем.Треба неговати тишину речи. Што сам више и више жеданжеђ ми се све више свиђада светла постане труди семоја душа чудна и риђа. О пустињо!У теби скривена су места воде!О пустињо!У теби скривена су места људи!О пустињо!У теби живот се буди!Птице сјајне од жеђи! Једино Могуће Сунце Божије!
ШТУРА ОЛОВКА ЗА ПРИЈАТЕЉА Међу водама што вријустасавао је виткопред жеженим ликом Богородице. Ударали су га угарцићутао је сам,горко. О Речи погледај на њега,на све његове жеље.Туга се родила велика,Очи су биле све беље. Тад му се црни трн забио у уво.Покушао је да се помири са мукомал није успео да издржипод тако зверским звуком. Касно је пружио рукуда је било ко схвати,касно је отворио душу,касно је рекао: “Патим!„ Боже погледај, схвати,изгубио је снагу.Дар што га је од тебе добиопретворио се у ледену траву. Господе, умири, молитве наше,Да могу пред тобом да завапе,да се своје молбе теби не плаше.И да верују у моћ ватре љубави искрене и болне,Боже опрости грешнику твоме,Грешнику твоме који ти толико дадеАли се на крају очају крајњем предаде. Боже помилуј га и нађи место за њега!Боже помилуј га и нађи место за њега! ПРЕЗИР Да ли је презирШта ли је презир Зашто тај осећајЧему тај осећај у прстима Откуда толика мрачна устаКоја хоће да гутајуРуке и ноге севају Презир се провлачи кроз наше мислиЊим окрзнемо којекогаПрезир носимо у срцуИ разбијамо срце ближњег свога Презир је велика мржњаПрезир је тупа реченицаПрезир је тунел слепа улица Презир је поздрав тамне браћеПрезир је саучесништво у убиствуПрезир је хладан хлеб у грлу Презир се осећа и мали врлоПрезир је осећај даљинеПрезир је осећај дивљине Кога презиреш њега отимашИз свога срца Извлачиш га напоље и бацаш га на земљуОнда га газиш док срце не почне да плаче И тражи да га у срце вратиш Тада те заболи кључна костОчи, уши, нос Тада или умиреш или се рађаш.Твоја рана постаје рана човекова.
|
