О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПЕСМА ЈЕ... КЊИГА

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПЕСМА ЈЕ... КЊИГА

(Недељко Терзић: Кондоров сан, ИЕ „Sirm“ Сремска Митровица, 2022)



Проф. др Слађана Миленковић


Сваком кондору је сан да бар једном у животу прелети цео свет. Тај сан се остварио у књизи писца Недељка Терзића „Кондоров сан“ која је сачињена од једне приповести и једне кратке песме која сада говори на стотину језика. Тако се може укратко представити ова књига као велики плод стваралаштва овог писца, а када пoтрaжимо фoрмулaциjу за жанр којем би припала, тешко је дати прави одговор. То је једна песма, краће форме, носи универзалну поруку о миру и толеранцији.
По чему се ова књига издваја од осталих? По томе што је сабрала преводе те песме на 120 језика народа, дијалеката и локалних говора у 95 земаља света. Укупно има 130 прилога књижевних, ликовних и музичких са свих континената. Поред вишејезичности, оно што је веома битно јесте присуство деце стваралаца. Деца, њих деветоро из Јужне Африке, Аустралије, Америке, Грчке, са Малте и из Србије су аутори илустрација у овој књизи која је управо њима и намењена. Слух овог песника привукао је звук једног извора уметничке речи, тишина. Та тишина која је владала док смо сви били затворени у карантину због пандемије корона вируса, била је подстрек стваралаштву за писца. Он је пробудио ту тишину са пуном вером у нова сазвучја која нам она обећава. Песмом-опоменом да је планета Земља наша велика заједничка кућа коју морамо чувати, разбио је мук и стихови оплемељени снагом преводилачког чина, праве атмосферу која подстиче на даље стварање. Дајући шансу младим ауторима, Недељко Терзић се још једном осведочио као предани радник у афирмацији деце, а он то ради већ 55 година.
Поезијом и прозом заступљен је у више антологија и значајнијих избора књижевног стваралаштва код нас и иностранству (Русија, Немачка, Јерменија, Пољска, Румунија, Бугарска, Словенија, Македонија, Турска…) и добитник награда и признања за књижевно стваралаштво у Србији и иностранству. Прву књигу поезије „Ћутање са равницом“ објавио је 1975. године, прва преведена књига је била „Језеро на длану“ на словачком језику 1980. а од 1982. његове књиге су преведене и објављују се у: Италији, Аустралији, Русији, Македонији, Француској, Грчкој, Бугарској, Румунији, Пољској, Мађарској, Словачкој, Словенији и Турској. О његовом књижевном стваралаштву писали су листови и часописи у: Македонији, Бразилу, Јапану, Русији, Немачкој, Грчкој, Румунији, Јерменији… Превођен је на: енглески, немачки, јапански, италијански, грчки, француски,турски, бугарски, румунски, пољски, македонски, мађарски, руски, јерменски, литвански, шпански, словеначки, шведски, русински, украјински, албански и ромски, као и есперанто. Овом књигом, може се рећи, превођен је на стотину језика, а многобројни преводи су пратили и његово досадашње стваралаштво.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"