Данас поштен и искрен свет највише отима. Отима мир, краде љубав, затвара наду, додворава се злу, само да би се оно зауставило. Када би зло стало, склизнуло би у понор без краја и распршило се у невиђено и непостојано.
Разносе ме бујице по коритима и рукавцима непознатих река. Преко ноћи наши потоци посташе кањони Колорада и још неких водених бештија. Шта то би? Дошло је време да се и од капи кише страхује! Обећаше нам 21. век пун светлости, слободе и мира, век љубави, напретка и просперитета, век без ратова, без болести и пошасти. Обећаше глобално село у ком се сви познајемо и у ком свако свакоме треба да буде надопуна, а претворише се у вукове, хијене, крволочне звери каквих није било ни на двору Кублај-кана. Пробудише успаваног медведа у његовом најлепшем сну, док је сневао о миру који се тако тешко среће.
Завеслаше галије царске, уплашише коње Светог Илије, звезда потера месеца, куку и мотику дигоше на јадног сељака, пустињака и сиротињу која није ни знала да буде ништа друго него бирачко тело у рукама белосветских хохштаплера. Ћути, Свете! Ћути и не таласај, јер до грла је дошло! Нека нам у ћутању чиста мисао сазри, она увек има начина да оживи!
Булевар светлости
