детаљ слике: река Бистрица FOS

ПОВРАТАК

Поздрављам те одни крају,

ево сам ти опет доша`,

одакле сам некад давно,

у бијели свијет поша`.

Од тад прође пуно љета,

прохујаше многе зиме,

ал` у срцу, све вријеме,

носио сам твоје име.

Сјећао се успомена,

и мислио на те` често,

ти, за мене завичају,

остао си свето мјесто.

И све оно, што ја тражих,

свих година по свијету,

на крају сам ево наша`,

у свом родном вилајету.

Аутор: Љубиша Војиновић

МАЈСТОРОВСКИ

„Радујмо се младости, јер ћемо у старости,

тражити слике успомена из младости“.

Аргон Луис

Мајсторовина, на Ђурђевдан 2018 љета Господњег

ЧАРИ ПРИРОДЕ

Ево ме опет код старог бора,

и слушам шапат мога извора,

док жубор и шум од бистре воде,

блаженством душу моју походе.

Шири се мирис од дивљих ружа,

предиван видик свуда се пружа,

низ кањон стрми поглед ми сеже,

за ово мјесто, љубав ме веже.

Арију среће изводе птице,

ђе к небу стреме тврде литице,

над којим` сури оро се вије,

а Сунце мило, крајолик грије.

Ту, бор је црни савио гране,

у хладу леже срна и лане,

из кланца хучи модра ријека,

ово је призор, раван лијека.

У срцу моме, срећа се буди,

ужитак мојим чулима нуди,

планино мила, бескрајно хвала,

за све тренутке, што си ми дала.

Аутор: Љубиша Војиновић - МАЈСТОРОВСКИ

„Радост обитава дубоко у души и нема значаја, да ли се налазимо у трошној колиби, или смо у раскошној палати.“

Шарес Авила

Бјеласица, јул 2005 љета Господњег

ПРОЉЕЋЕ

Пролеће је ево стигло,

у атаре и ливаде,

и ћилим се цвјетни шири,

ђе се нектром пчеле сладе.

Сву планину Сунце грије,

и од зиме ослобађа,

зеленим је рухом кити,

јер се нови живот рађа.

Потоци су набујали,

и низ луг се котрљају,

жуборећи чар посебну,

крајолику моме дају.

Док развигор топли дува,

и уснулу шуму буди,

мене срећа обузима,

и надима моје груди.

Свуда бехар мирис шири,

док арије птице поју,

ја уживам у љепоти,

и одмарам душу моју.

Аутор: Љубиша Војиновић

МАЈСТОРОВСКИ

„Срећа, то је бити са природом, гледати је и са њом разговарати.“

Лав Николајевич Толстој

Бјеласица, мај 2019 љета Господњег

СМРТ ГОРСКЕ ПРИНЦЕЗЕ

Ко то себи даде право, да овако зло уради,

и принцезу `ваку горску, да уништи и ојади?!

Мјесто хука од брзака, сад турбине само зује,

па, у чуду ја се питам, ко природу тако трује.

Дивни жубор од Бистрице, слушао сам врло често,

а сада ме туга хвата, када дођем на то мјесто.

Поред њеног корита сам, безброј пута уживао,

пио њену воду хладну и мир души даривао.

Сад Бистрице нема више, нит` веселог њеног шума,

јер је стрпа у цијеви, бјелосветска нека чума.

Милионе година је, низ корито текла она,

а сад, ево убише је, људска рука и сотона!

Кроз лугове њенечесто, ја сам срећан бос касао,

а сад од ње оста` само, пјесма што сам написао.

Убише је безбожници, са ђавољег црног трона,

сад од туге за Бистрицом, манастирска плачу звона.

Шта још рећи за тај злочин, кад и душу човјек прода,

природу нам сву уништи, халапљивост људског рода!

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Међу првим мини централама у Црној Гори,

урађена је на ријеци Бистрици у мом селу, Мајсторовина, на жалост и на општу штету!

******

Патриота и родољуб, јесте сваки човјек који своју отаџбину брани с пушком и мачем, али је то свакако и онај који воли, поштује и чува своју природну околину.

---------

Народ који не зна или не жели, да сачува своју природну

средину, пропаст му је сасвим сигурно, загарантована.

******

Аутор

Мајсторовина, Ђурђевдан 2018 љета Господњег

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: