О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ИСКОНСКИ ПОДСТАНАР

Драгица Јанковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Исконски подстанар


 
Ту близу, ту између удаха и издаха, ту негде....
Подстанар један се уселио!  Негде у неистраженим световима пинеалне жлезде, он је одувек и био. Покушала сам да га изморим кардио тренинзима, дугим вожњама бицикла, адреналинским верањем по стрмим потоцима, стазама срнећим а богами и вучјим!
Трудила сам се да га испливам у језеру, изморим неспавањем, испишем међу словима рима, опијем вином и ракијом, разнежим песмом и игром.... и молитвом за здравље његово да га поздравим и испратим!
Ништа га такло није! Ено га пије кафу, дрема, одомаћио се.
Чудан је то подстанар.
Једне  вечери кад су ми  дани постали тесни, а ноћи још тешње, зове он мене:
„Дођи на кафу, волео бих да ти нешто испричам! „
Видим да ми нема друге него да га погледам у очи. Освану а спавала нисам. Данима и месецима  мељу ме „опакуше“, оне што свако зрно кукуруза у маглени  прах  претварају. Са змијама се срећем, проналазим свлакове њихове ал’ моја кожа задебљала. Надима се ум и душа а тело  дању   пеку коприве а ноћу  мртво море усољава , док  вукови фуруну ложе  и очњаке  оштре!
 Кафа замирисала, зора још сан растапа. Ћутимо. Утрнула ми крв. Нисам нимало расположена за подстанаре!
„Сећаш ли се када си правила путеве по песку? На оном савском песку испред чардака пуног кукуруза!? „
„Сећам се“, изговорих немим језиком треперавог листа јасике на ветру.
„Сећаш ли се првог пољупца? „
Уздахнух и вриснух дамарима узреле шумске јагоде!
Неми врисак замириса слатко и додирну непце црвено.
Видим чему ово води!
Дошла сам на  место“где се предвиђа„!
Мој покојни деда Пано, вазда је причао о таквим местима. То су била раскршћа, гробља, усамљени дудови што их рукама обухватити неможеш, јаруге у којима виле воду чувају, колибе у ливадама  где су ноћили чобани, тавани старих штала....
Било је ту и троглавих овнова и авети у црном и чудних ватри изнад  шуме које се сударају по ноћном небу.
Деда је преживео и четнике и партизане, рањен се крио испод жиља изваљене букве. Преживео сусрет са оним светом па се после мудрошћу речи служио да испуни срцу жеље!
Састајао се са женама на тим местима „где се предвиђа“, штитећи тренутке украдене од оних који би га открили у крађи.
Деда је   губер живота изаткао а мене ткање  у губер сабија.
Састадох се са местом предвиђања. Са раскршћем ума и душе.
Кафа таман како волим. Сунце кроз прозор  ћути.
„Сећаш ли се рођења твоје ћерке? Децембар, пут клизав. Роди се на пола пута до болнице. Био сам ту. И тада сам становао сакривен.“
Ћутим. Коса ми се заплела у стршљеново гнездо. Зује, само што ме нису изуједали.
„Испричаћу  ти :  Време не постоји тамо одакле долазим. Ти си дошла из тог безвременог. Пре него што си кренула, пола тебе се одвојило.
Свака половина дошла је у овај свет. Расли сте и путовали. Дошло је време да се сретнете. Зато сам те позвао на кафу. Прошли сте све земаљске лекције и сада је вакат за спајање два дела исте душе.
Ломиће се свест, падаће звезде, нестаће у теби и око тебе све што није искрено. Бићеш у ватри, под водом, зрно кукуруза између два воденична камена.Отпадаће  лажна пријатељства, лажне речи, све ће у теби да се измени.
Прихвати то као благослов јер јесте благослов.
Сви дани, месеци и године бола, патње, немоћи, несна.... све су то биле твоје лекције. Стигла си на врата душе. Ја ти дајем кључ. Зато налазиш бела пера по шуми, зато се будиш ноћу и изливаш риме  налик врелима планинским.
Зато си добила ове дане убрзаних олуја, дане који те брусе. Буди стрпљива и веруј.
Ја сам твој Анђео чувар.
Чувар једне исте душе која се давно поделила а сада се спаја.“
Очи боје угљена дођоше ми призване реком рима.  Осетих да се познајемо читав живот, и пре овог живота.
Безусловна љубав није мит. Само  се срце  за њу сво  изгребе, избоде, смрзне, обамре, надими, натамнује, јуродиву чашу испије, буде издано, уцењено, блатњаво,  разапето  на стубовима срама, оковано ледом непраштања.
Исконски подстанар се насмеши. Насмеших се и ја њему. Од твоје вере у љубав зависи да ли  ће те чувати на путу до душе твоје душе.
 
 


 
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"