О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - БЕЛОРУСИЈА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - БЕЛОРУСИЈА

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА




Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор




БЕЛОРУСИЈА,

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика
Становништво: 10 милиона
Главни град: Минск 1,7 милиона
Локација и величина: 208.000 мк.км.
Белорусија је земља за заштите на источној Европи која граничи: са Пољском, Литванијом и Летонијом на Западу; Украјина на југу; и Русија до истока и севера. Има укупну границу од 3.100 километара, са скоро трећином њене границе 960 километара који додирује Русију. Белорусија покрива површину од 208.000 квадратних километара. Белорусија је подељена на 6 области (покрајине). Град Минск је главни град.
Популација:
Популација Белорусије се процењује на око 10 милиона, а скоро 75 посто што живи у урбаним срединама. Само становништво града Минска процењује се на око 1,67 милиона. Број људи који живе у Белорусији врхунски је 1993. године и опада у просечној годишњој стопи од 0,5 процената. Процењује се да је од 2015. године становништво пасло на 9,8 милиона. Негативна стопа раста становништва делимично је због очекиваног трајања живота, ниску стопу плодности и емиграције.
Етнички Белоруси чине више од 77 процената становништва земље. Руси формирају другу највећу етничку групу (13 процената). Остатак популације су стубови (4 процента), Украјинци (3 одсто) и Јевреји (1 проценат), са малим бројем Летонаца, Литванца и Тартара (0,1 процената).
Алтернативна имена:
Република Белорусија, Республика Белорусија; Пре 1991. године, земља је била позната као белоруски (такође је написала Биелоруссиан). Име Белорусија вероватно произилази из средњег узраста географске ознаке подручја као "белих Руса".
Језици:
Званични језик је Белоруски, али руски је такође у употреби. Поред тога, сваки етнички мањински народи говоре пољски, украјински и литвански такође говоре свој језик. Већина Белоруса говори два или три језика, обично укључујући белоруски и руски. Око 98 одсто одраслих у Белорусији је писмен. Белоруски језик припада породици славенског језика и врло је близу руског и украјинског. Сва три језика користе ћирилски абецеду, са мањим модификацијама у украјинском и у Белорусији.
Национални идентитет:
Национални идентитет је симболично повезан са два значајна тренутка у белорусијској историји. Национални празник званично је прослављен 3. јула, обележавајући дан када су совјетске трупе ушл у Минск 1944. године, ослобађајући град од нацистичких снага. За неке Белорусе 25. марта се слави као незванични дан независности. Датум се обележава кратко време када се Белорусија ослободила бољшевика. Русија у марту 1918. године, само да би се могла поновити у децембру 1918. године.
Етнички односи:
Током векова, белоруским земљама су били дом етнички и религиозно разноликим друштвом. Муслимани, Јевреји, православни хришћани, римски и грчки католички хришћани и протестанти живели су заједно без икаквих главних конфронтација; Белорусији, стубови, Руси, Јевреји, Литванци, Украјинци и Роми су такође живели у миру у Белорусији. Иако је двадесетог века донео много изазова овом мирном суживоту, Белорусија је у многим чувала културу толеранције. Тренутно становништво је пре свега белоруски, али такође укључује Русе, стубове, Украјинце и Јевреје. Све етничке групе уживају једнаког статуса и нема доказа о мржњи или етнички пристрасним злочинима.
Урбанизам и архитектура:
Белорусија је претежно рурална са неколико великих градова. Урбани центри попут Минска били су важни у развоју источноевропске архитектуре од једанаестог века. Архитектуру двадесетог века карактерисала је и модернизам и конструктивизам (као што је Национална библиотека Белорусије, саграђена 1930-32. Белорусија је земља пољопривреде. Двадесет девет процената пољопривредног земљишта посвећено је обрадивом земљишту; 15 посто за сталне пашњаке; 1 одсто за сталне усеве; 34 одсто за шуме и шуму; и 21 одсто за друге употребе.
Храна у свакодневном животу:
Белоруске прехрамбене навике нису веома различите од особа људи у другим европским културама. Обично имају три главна дневна оброка, а спајалице укључују црвено месо и кромпир. Бјелоруси такође веома воле да проводе слободно време у шуми траже многе врсте гљива која се користе у супама и другим јелима. Омиљена беларускачка јела укључују БОРСЧХТ, супу направљену са репе која се сервира врућа са павлаком; филет ала Минск и Минск Котлет; јела од кромпира са гљивама; и киселе бобице. Мокханка је густа супа помешана са главом праћеном врућим палачинкама. Такође постоји велики избор доступних међународних и руских специјалитета. Омиљено пиће је црни чај, а кафа је углавном доступна уз оброке и у кафићима, иако се стандардно разликују. Безалкохолна пића, воћни сокови и минералне воде су широко доступне.
Сарма за храну често укључују жене. На пример, постављање стола за храну била је економично пословање жене. Занимљив обичај хране повезан је са питком вотком и има храну. Након сахране, ожалошћени се окупљају за оброк.
Основна економија:
Званична валута је рубље (Р) (такође позната као Заикхик) подељена на 100 копера. Белорусија је индустријска држава са развијеним и диверзијском пољопривредом. Главне индустрије укључују електричну енергију, дрво, металургију, хемикалије и петрохемијске разне, пулпу и папир, грађевински материјал, медицинску, штампарију, машинско зграда, микробиологију, текстил и прехрамбену индустрију.
Пољопривредни производи су млечни и говеђи производи, свињетина, живина, кромпир и лане. Пољопривредна производња је високо индустријализована и заснива се на коришћењу савремене технологије као што су трактори, машински алати, камиони, опрема за сточарство и сточарство и хемијска ђубрива. Пољопривредно земљиште чине више од 46 процената Белоруске територије, пољопривреда представља око 20 процената националног дохотка. Државне фарме су главни произвођачи аграрне робе. Фарме у приватном власништву су у стању развоја.
Пошто је 1991. године стекла своју независност од Совјетског Савеза, Белорусија се преселила релативно полако о приватизацији и другим тржишним реформама, наглашавајући уместо блиских економских односа са Русијом. Око 80 одсто свих индустрија остаје у државним рукама. Белорусија је готово у потпуности зависна од Русије, која купује 70 одсто свог извоза.
Трговина:
Главни трговински партнери у земљи су остале државе ЦИС-а. Међу примарним производима којима се тргује хељда, креда, хлорид, глина, кречњак, тресет, калијум, куарт песак, раж, натријум-хлорид, шећерна репа, дрво, дуван, пшеница, пољопривредне машине, фарми, стакло, машине, синтетичка влакна, и текстил. 1999. Белорусија је извела робу у вредности од 6 милијарди долара (УС.). Међу најзначајнијим извозним партнерима су Русија (66 одсто извоза), Украјина, Пољска, Немачка и Литванија.
Белорусија увози такве робе као уље, природни гас, угљен, обојени метал, дрва, хемикалије, хемијски полупродекти, цемент, памук, свила, аутомобиле, аутобусе, кућанске апарате, папир, зрно, шећер, риба.
Производња:
Главни индустријски производи укључују алате за сечење метала, камионе, моторне машине, бицикле, телевизијске сетове, радио, фрижидере и хемијска влакна. Поред тога, производе се гуме, дрво, папир, дрвене плоче, текстил и одећа. Пољопривредне машине су једна од специјалитета у Белорусијској индустрији. Основне пољопривредне машине произведене у Белорусији укључују тракторе, комбајне, ђубриво и опрему за фарме за прикупљање стоке. Инжењеринг и обрада метала Рачуни за чак 25 одсто индустријске производње. Аутомобилска индустрија се специјализовала за производњу тешких теретних возила.
Хемијске и петрохемијске индустрије су добро развијене. Постоје велики комплекси за производњу минералних ђубрива, гума, вештачких влакана и филамента.
Туризам:
Белорусија има мање посета туриста него својим суседима, али бројеви се повећавају. Белорусија захтева визе за већину туриста. Министарство спорта и туризма и Министарства природних ресурса и заштите животне средине погледало је успостављање националних паркова и заштићених територија и споменика за подстицање повећања туризма.
Радне улоге:
Данас мушкарци и жене раде исте послове и могу чак и надокнадити једнаке плате. Али етнографски извори потврђују снажну поделу рада по роду који постоје почетком двадесетог века и неких тих образаца и данас се могу препознати. Они се односе на узорке једења и узгајања деце. Мушкарци се сматрају снажнијим родом и као храбреницима, док су жене потребне да се брину о деци и домаћинству. Мушкарци заузимају све топ положаје у разним сферама економије и политике.
Брак:
Традиционално је брак био ствар обостране сагласности између младих, али обичај је такође захтевао сагласност породица које су укључене. Кћери су уживали у знатној слободи и имали много могућности да упознају младића. Млади пар је морао да живи са супруговом породицом и често је брак био компромис. Очекивало се да ће млада и младожења допринијети нечијем браку и фарми, а најчешће је то била само радна снага.
Сваки брачни син имао би своју колибу, али земља, животиње и опрему била је у власништву целе породице. Породица је такође радила и јела заједно. Отац би преузео став породичног главе и након смрти било који од његових синова (обично најстарије) или његовог брата, или чак странац, могао да заузме свој положај у породици.
Наслеђивање:
Са одређеним изузецима за невенчане ћерке, мушкарци и жене били су једнаки породичној имовини. Шта год да су довели у брак, заувек су остали своје. Само заједничке инвестиције сматране су породичним кућама.
Узгој и образовање детета:
Узгој и образовање деце контролише држава. Мајке могу да преузму плаћене листове породиље и исплате болесних дана када су њихова деца болесна. Школовање је слободно и основно и средње школовање је обавезно. Држава води приступачне вртиће.
Више образовање:
Било је педесет пет високошколских установа у Белорусији на крају двадесетог века, укључујући тринаест приватних школа. Највеће државне институције су Белоруски универзитет; Универзитет за информатику и радио-електронику; економски, технолошки, пољопривредни технолошки и педагошки универзитети; Политехничка академија; Академија уметности; Академија музике; Академија физичког тренинга и спорта; Академија пољопривреде; Брест, Гомел, Гродно, Витебск, Могилев и Минск језичке универзитете; Технолошки универзитет Витебск; и медицински институти у Гомелу, Гродно, Витебску и Минск. Било је 292 научних установа у Белорусији, запошљавање 26.000 научника. Главни научни центар је национална академија наука.
Етикета:
"Сардецхна запрасхаием!" Да ли је традиционални експресион који се користи приликом добродошлице гостију који су обично представљени хлебом и солом. Руковање је заједнички облик поздрава. Гостољубивост је део белоруске традиције; Људи су добродошли и љубазни; и поклони се дају пријатељима и пословним сарадницима.
Верска уверења:
Хришћанство је доминантна вера. Византијско хришћанство је у Белорусију уведено у порасту краљевства у десетом веку. Укључивањем белоруских територија у Велики литвански војводство, а касније у Коммонвеалтх Коммонвеалтх, римокатоличанство и протестантизам провалили су у Белорусији. На крају шеснаестог века, борба између руске православне и римокатоличке цркве произвела је православну удружену цркву, којом је управљао Ватикан. Православна црква је доминирала након руског пораза устанка 1863. и 1864. године.
Сада има око 44.000 муслимана, укључујући људе из бивших совјетских република и око 1.500 арапских студената, у Белорусији. Већина Јевреја је побегла у региону пре Другог светског рата, истребљена је током тог рата или емигрирала након завршетка.
Медицина и здравствена заштита:
Болничко лечење и неки други медицински и стоматолошки третман се обично пружа без накнаде. Белорусија има неколико великих, разноликих здравствених установа, и болница и амбуланти. Специјализована медицина се шири и побољшава у земљи.
Уметност:
Модерна белоруска литература порекла је у деветнаестом веку, са осећајем националног идентитета. Белоруска књижевност цвјетала је двадесетог века; Кључне фигуре биле су Иакуб Колас и Ианка Купала, и песници, романописаци, драматичари, критичари, публицисти, јавне личности и оснивачи модерне белоруске књижевности и језика.
Сликање је прво развијено у Белорусији у једанаестој и дванаестој веку, под утицајем византијске уметности.
Белорусија има националну академску оперу и балетску позоришну, као и државни музички кумички позоришни оркестр. Белоруска опера и балет су добро познати. Данас је најпознатије државно позориште музичке комедије, Горкии Стате Позориште.
Физичке и друштвене науке:
Универзитети или институти Националне академије наука у Белорусији имају добро развијену научну заједницу: Национална академија наука, Белоруски државни универзитет и научно-истраживачки институти врше испитивања у пољима квантне електронике, физике на чврстој држави, Генетика, хемија, металургија прашка и друга истраживачка поља.
                                                                                   Наставиће се


                                                                                              
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"