|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
РУПА
Немој никад питати за прошлост. Она је већ била и то нам је врло добро познато. Остале су само оне ситне непознанице, у које нисмо ни тада вјеровали, да би све било одлично. Људи се понекад плаше живјети поред некога само због тога да не би били приупитани за властиту прошлост. Научио сам још давно, док сам живио у свом родном селу на Кордуну, да таква питања немају мјеста. Зато, нити питам нити волим да ме питају. Али, ако ме неко упита, не правим драму од тога. Причам о својој прошлости на занимљив начин, без страха, чак и поносан на људе и вријеме који су моју прошлост обиљежили и уобличили заједно са мном. Не плашим се чак ни оне истине која није била лијепа, моја је, не могу је сапрати са себе исто као што не могу бирати чланове породице ‒ ту су, моји су и ја сам њихов. Не стидим се тога што сам, а не бринем се за оно што нисам! Радозналост може да уобрази, посебно оне до којих се мора прокопати, да би их се ослободило. Не копајте рупе из радозналости, никад не знате шта и ко се у њима крије. Пропашћете кроз њих и наћи се на немилом мјесту! Ако их копате, копајте са ваљаним разлогом! Ко другоме јаму копа, треба бити плаћен за то! Људи се плаше приговора јер приговори отварају рупе, али сигуран сам да тамо гдје нема приговора није све идеално, или бар тако изгледа. Да бисмо избјегли приговоре и да бисмо сваку прилику учинили реалном, разговарајмо. Вјерујем да разговором можемо елиминисати све неспоразуме и закрпити рупе најфинијим материјалима, произведеним разумијевањем, толеранцијом и узајамним поштовањем,
|
