детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈИМ ЂЕДОВИМА

Ђедове моје, пуно сам волио,

мада их никад нијесам видио!

Да их упознам, не би` прилике,

само сам глед`о старе им слике,

живот се, код нас, с мукама прти,

родих се после њихове смрти!

Припадам роду такве судбине,

што стално страда и пуно гине,

те многим` од нас душманин не да,

да живог види својега ђеда!

И ја сам им`о, ту лошу срећу,

на гробу, ђеду, да палим свијећу.

Пуно ратова, ужаса и страве,

ђе многи људи остају без главе,

те мушких плећа, врло јемало,

природни крај, живота чекало.

И мој би` усуд и Божје хтјење,

од ђеда да имам само ордење.

Прађеда оба, смакоше ми Турци,

скончаше животе у тешкој муци,

а ђеда оба, убише Швабе,

те, саме оста`ше са ђецом бабе,

што су огњиште са зебњом свиле,

да нејач своју, од зла би криле.

И данас, поред старога штапа,

висе медаље, пушка и капа,

на ђеда спомен, суза ми крене,

ал` ништа не може утјешит` мене,

јер ја би`, више од свега волио,

да сам га, бар` једном живог видио,

и макар једном у крилу му сједио.

„Срећан је онај народ, чија се историја са досадом чита“.

Народна пословица

Мајсторовина, 2005 љета Господњег

СТАРА КОЛИЈЕВКА

Јутрос, стару колијевку, у подруму нађох,

гледао сам у њу дуго, па тужан изађох.

Некада је, врло важну улогу имала,

а сада је гледам јадну, на чега је спала.

Е, бјеше је сву потпуно, прекрила прашина,

ђе пелене некад бјеху, сад је паучина.

Некад у њој љуљало се, пуно милих беба,

а сад ево дође доба, да ником не треба.

У одличном бјеше стању, стара колијевка,

и ако јој има више, од пола вијека.

Још би могла она бити, од фине користи,

само да се, са ње мало, прашина очисти.

Изгледаше тужно она, ни њој јасно није,

што потребе за њом` нема, као и раније.

Питајући колијевка, у чуду се чуди:

„Што сад, тако мало дјеце, добијају људи?!

Многима је сад важнија, „добра“ каријера,

па говоре да су за њу, дјеца баријера.

А то само изговор је, који они кажу,

не схватајућ` да гријеше и да себе лажу.

„Пјесници се огријеше о народ, ако заћуте у часу,

када се од њих ријеч чека.“

Десанка Максимовић

Нови Сад, август 2015 љета Господњег

ЧОВЕК, МРАВ И ПЧЕЛА

Склон је човек да уништи,

и планету целу,

а зашто се не угледа,

на мрава ил` пчелу?!

Јесу мали, ал` Бог њима,

вишу памет даде,

никад ништа не поруше,

него увек граде.

Има људи креативних,

и то спорно није,

ал` је ипак више оних,

пуних деструкције.

На Земљи су многа здања,

људи саградили,

ал` на жалост неки други,

све су порушили!

Зато нека човјек види,

пчелицу ил` мрава,

е тако се испољава,

креативност права.

Па идући кроз природу,

нек сви људи пазе,

да случајно неког мрава,

ил` пчелу не згазе!

„Срамота је за човјека, кад му савјетују да се угледа на мрава,

али је два пута већа, ако тај савјет не послуша“.

Из Талмуда

Нови Сад, 2014 љета Господњег

О ВЛАДАРИМА

Владар, који нацију предводи,

замајац је и он све покреће,

и кад путем домаћинским ходи,

биће свима бољитка и среће.

Без доброг се владара не може,

јер сам народ, низ од нула чини,

ал` када се за вођом посложе,

народна се снага уједини.

Власт свакоме удари у главу,

почесто му и разум помути,

е, кад такав предводи државу,

то сигурно на добро не слути.

Ал` кад народ правог вођу има,

кад на чело колоне му стане,

тад низ нула вриједност поприма,

па се лакше од невоља бране.

Вођа мора за примјер да буде,

и косбаша што најбоље коси,

уз његa се и други потруде,

што свој земљи напредак доноси!

„Више вриједи војска магараца коју предводи лав,

него војска лавова коју предводи магарац.“

Наполеон

Нови Сад, август 2015 љета Господњег

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: