детаљ слике: КРК Арт дизајн

Лакоћа нестајања  

Не мораш ништа посебно да урадиш.

Довољно је да се родиш преосетљив.

Свакако ће некад нека мачка

угинути пред твојим очима.

Погледаћеш филм о људским зверствима

Или га доживети гледајући живот.

Не мораш да одеш далеко...

Свуда чучи у заседи нека неправда

да баш твоје срце погоди кад испали метак.

Неке кише падају из облака

бременитих од туге баш у твоје очи.

Можда зато што их никад не затвараш.

Не мораш ништа посебно да урадиш

да би стекао бол гледајући у таму,

јер је толико има у људима.

Не мораш да се подмећеш.

Свакако те неће мимоићи ударци живота

који воли да шиба по изврнутој кожи

с којом се такви рађају.

Не мораш да се трудиш да се спасаваш.

Свакако те спас од несреће неће усрећити.

Срећа није уточиште од страха,

већ златни дукат који ти небо спусти у колевку

ако си под таквом звездом рођен.

Не мораш заправо ништа да предузмеш.

Довољно је да све осећаш,

па да ти избављења нема.

Обмана

Треба изаћи жив из ове песме

У сваком стиху умире по један од нас

Иако је све у почетку личило на варку

Само узгредни рефрен смрти

Спотакнути очај, ишчилео жал...

Треба дограбити неку тољагу, нож...

Искезити се страшно тој лудој смрти у лице

Одаламити је по згрченој шаци

Којом дави твој последњи дах

Вриснути у сну да се распрсне страх

Па отићи по чашу воде обливен знојем, али жив.

Треба пресећи некако то уже што се стеже...

Зарити нокте у подваљак немани

Што нас односи

Сагорети крила те злогуке птице

Позвонити створитељу на врата и затражити

Објашњење за сав тај ужас којим нам прети

За спарушкана тела, ропце и сузе

За све језиве преваре да је живот леп.

Или нека укине небо, пролећне валцере поветарца

Недељне ручкове за столом где се пуши супа

И памти болно дуго, насмејано лице мајке

Које нема више...

Док сат бесмислено мери време

Које ће ипак појести своју децу

Након што истина дође по своје.

Како размрсити сопствени живот

Немој...

Само зажмури и покушај да

Неколебљивим замахом

Оштрог сечива удариш чвор.

Најбоље је да оштрица буде мисао

Обневидела од пиљења

У непостојећи смисао.

Она је најхладнокрвније сечиво.

Потом се помно загледај

У расуту пређу...

Не жали предуго због немогућности

Да је спојиш по бојама и врсти.

Свакако никада није творила нит до спаса,

Нит' била спас.

Онда не проговарај.

Никоме ни реч.

Требаће ти прилично времена

Да се опремиш за пут.

Људи увек хоће да знају где идеш.

Не треба ти то. Не овај пут.

Добро је што се нећеш вратитии

И морати да приповедаш шта си видео.

Раз(бајалица)

Не гором, не водом

Не путем

којим човек ил' звер ходе

Не пред зору

Не пред поноћ

И дан трезан ти прескочи

Ломљив Месец

Жарно Сунце...

Чекајући, заспаћу ти

Сном тананим дозваћу те

Па поскочи и задени

Зелен траву за појаса

Црвен конац око паса!

Нек' се гора разговори

Нека месец сан превари

Нек' му сунце јатак буде

А ти пођи међу људе

Па ме тражи и премећи

До три царства забрављена

Свака врата печаћена...

Спаваћу ти још сто лета

Циче зиме, жарно сунце

Нећеш знати шта се дева

Међу гором и међ' водом

Нит' да л' санак јава бива

Да л' ти умрех ил' сам жива!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: