детаљ слике: КРК Арт дизајн

СРБИЈО  ЦАРИЦЕ

Србијо мајко, не клечи ником

подигни главу, рашири крила.

Не могу лажном крњит´ те сликом

европска земља увијек си била.

Двориле те слушкиње и слуге

из пехара рујно вино пила, 

царевала кроз године дуге,

царица си на Балкану била.

Ником ниси  замутила воду,

нити коме међе преорала,

с пуном софром сваког дочекала

вјечно крв си лила за слободу.

Твоја храброст бјеше понос свијета

опјевана звони кроз вјекове,

чувају је гусле Филипове

сад Европи постала си мета.

Колијевка ти света Метохија

Косово ти срце у грудима,

крв кроз вене црвени Божури

стани Европо, куда ти се жури!

Не знамо се бичу повијати,

нити играт уз туђу музику,

немој свијету слати лажну слику

већ Европо у Србију сврати.

За трпезом да сте гости наши

кад славимо и кад свадбујемо,

на крштењу када кумујемо

да вас прате млади тамбураши.

Да видите наше обичаје

како браћа химну Сави поју,

за Косово свету земљу своју

манастире што до неба сјаје.

О, Србијо моја напаћена!

O, румена јабуко са гране!

Немој мајко ником на кољена

света земљо, Ти ниси од лане.

ЗАСТАНИ   СТРАНЧЕ

Застани, странче – ослушни мало!

Крајином мојом  кад крочиш ногом,

видјећеш крв пред вучијим логом

гдје се убиало, мучило, клало.

Полако ходај – ослушни шкрипу!

Tо нису гране бора ни јеле,

то кости мога Рода су, селе

што није мог´о умаћи  крвнику.

Погледај небо – то киша није!

Облаке сиве, анђеле мале

невине жртве што ту су пале.

То Козара  за дјецом сузе лије.

Овдје је џелат у ситне сате

старо и младо и све што дише,

народа једног да нема више

камом и маљем побио, брате.

И причај, причај широм планете.

Силнику реци – па нек се љути.

О овом нико  не смије да ћути

како су у мајци убиали д´јете.

ПОДВИКНИ, СТЕВАНЕ

Смишљене лажи у ове дане

сурвале се на нас ко лишће бреза,

па ткају ћилим од мрзовеза.

Подвикни са Чегра, Стеване!

Неправда сикће, тмурне зоре свићу

да дан нам никад не сване бијели,

и Дрина заувијек браћу да дијели.

Загрми са Чегра, Синђелићу!

Ресавом када сјеверац дува.

Лобање с Куле сјаје  ко свици

вјечити свједок Чегарској бици.

То Стеван Чегар кроз вијекове чува.

Србија опет недужна гине

на Царском друму незвани свати,

на чело стани, слободу врати

опет нам требаш, васкрсни, сине!

Не дај да лоза Роду се затре!

Упали фитиљ на барутану!

Нек срећни дани поново свану.

Разгори, Војводо, Чегарске ватре!  

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: