Сенада Ђешевић - Дјеци стварам услове за рад и самостално истраживање

Потребно је прилагодити материјале интересима ученика (књиге, приче…), створити читалачку културу, подстицати читање као редовну навику, дизајнирати читалачки кутак у учионици или код куће, организовати дискусије, користити дигиталне ресурсе, поставити циљеве и награде, разговарати о важности и предности читања.

 

Сенада Ђешевић је одавно препозната као наставница чији је рад са ученицима како у учионици, тако и ван учионице, примјећен не само у држави, већ и у региону.У оквиру литерарне секције, њени ученици су остварили завидне резултате, како на школским, општинским, државним тако и на међународним литерарним конкурсима, котирајући у самом врху.

БИОГРАФИЈА 

проф. Сенада Ђешевић

Интервју је урадила новинарка Светлана Перуничић за септембарски број магазина Грација (број 216), 2023. године.

Фотографкиња Лиридона-Дона Цириковић.

Одавно сте црногорској јавности, а и шире, познати као врстан педагог, омиљена наставница која са својим ученицима гради другачији однос, учите их не само матерњем језику, већ и хуманизму, емпатији, настојите да из средње школе изађу са зрелијим погледима на живот. Одакле Вам толика снага и жеља да их учите свему најбољем што човјек треба да посједује?

Наставници су кључни актери у образовању и често имају дубоко укорењену жељу да оспособе ученике за успјех у животу. Снага и жеља да створим од ученика човјека произлази из увјерења о важности образовања за друштво. Мотивисана жељом да видим напредак својих ученика помажем им да постану самостални, одговорни и образовани грађани. Инспиришем их, преносим знање и вјештине, развијам критичко размишљање и усађујем високоморалне вриједности како би их оспособила да доприносе друштву. Посвећеношћу откривам њихова интересовања, ентузијазам, успостављам дубоке везе, пратим њихов напредак. Рад на професионалном усавршавају и праћењу најновијих педагошких метода, рад у тимском окружењу, подршка колега и школског система додатно ме подстичу да их оспособљавам  за живот.

Којим принципима се водите у свом раду?

У својој професионалној пракси, наставник се води одређеним принципима и педагошким вриједностима. Основни принцип којим се руководим је прилагођавање наставе потребама и способностима сваког ученика. На тај начин пружам подршку свим ученицима, без обзира на њихове разлике. Подстичем их да активно учествују и истражују градиво, структурирам наставу тако што ће бити јасна и добро планирана, вршим евалуацију гдје ће се редовно процјењивати напредак ученика и пружити повратна информација за унапређење, размишљају аналитички, поштујем професионалне стандарде и етичке кодексе. Придржавањем ових принципа стварам позитивно окружење за учење и подржавам образовни и емоционални развој ученика.

Власница сте титуле Амбасадора најбољих наставника у региону. Ваш рад са ученицима, како у учионици, тако и ван ње, препознат је и у свијету, па сте у Индији, као једна од добитница, примили награду Глобал Теацхер Аwардс за најбољег наставника свијета. Између осталог, добитница сте награде Фонда за квалитет, коју додјељује Министарство просвјете Црне Горе, 2018, 2019. и 2020. године, Титуле најбољи наставник бивше Југославије, 2019. године... Колико Вам такве врсте признања значе?

 Никада у својој каријери нијесам радила да бих добила награду. Свакако да признања у образовању имају значајну улогу и много утицаја, али нијесу пресудна. Моје највеће награде су успјеси и награде ученика. Наставнику признања побољшавају углед, увећавају престиж у образовним институцијама, привлаче талентоване ученике и наставнике, омогућавају сарадњу с колегама и институцијама широм свијета, омогућавају  размјену знања, што  доприноси унапређењу образовног система. Уједно, потврђују изузетну посвећеност наставника и изванредне доприносе образовању.

Шта бисте издвојили као најважнију ствар због које сте добили велики број награда и признања?

Кључну улогу у освајању награда наставника имају посвећеност настави и ученицима, преданост свом послу, континуирано обављање свог наставног задатка, љубав према образовању, иновативном учењу, способност преношења знања, инспирација и подршка ученицима у њиховом образовном развоју, препознавању њихових постигнућа, добар однос с ученицима, позитиван утицај на њихову едукацију, контстантно учење и усавршавање како би се одржао релевантним и прилагодио промјенама у образовном сектору. Такође, важан је допринос школској заједници, учешће у иновативним пројектима као и остваривање позитивног утицаја на ученике изван учионице.

Врло сте активни и у хуманитарном раду који често организујете са својим ученицима, а ту су и волонтерске акције, учешће у националним и међународним пројектма везаним за образовање, награде ученика на разним конкурсима...

Нажалост, живимо у доба када је властити интерес постао главни приоритет, а новац покретач свега. Оснивањем клуба филантропа „Солидарност је наша врлина" 2016.  поставила сам садржајне циљеве као што су: емпатија, човјекољубље и хуманост. Ове циљеве ученици достижу волонтирањем, показујући спремност да добровољним радом, радом без присиле и надокнаде поштују људе и оснажују потенцијале, помажу другима у невољи, солидаришу се и саосјећају с њима, исказују да нас различитости спајају, без обзира на поријекло, пол, вјерску и националну припадност, језик.

Упоредо сам радила пројекте, уређивала ученицима збирке, организовала промоције. Посебно бих истакла објављивање збирки пјесама “Између редова” ученице Тее Селимај и “Отворена врата” ученика Ивана Митровића. Такав начин рада је условио доста награда на међународним, државним и општинским такмичењима.

Како изгледа један Ваш час и по чему се разликује од традиционалног начина рада? Због чега се ученици радују часу црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности?

Ради напредног развоја најчешће имам потребу да дјеци створим услове за самосталан рад и истраживање, потребу за тимским радом и радом у групи гдје ширимо толеранцију и међусобно уважавање, потребу за изазовима у којима су породица, школска средина и локална заједница неминовне за сарадњу.

Осавремењивањем часа успјешно реализујем наставни процес, нарочито употребом модерне технологије као што су рачунари, интернет, интерактивне апликације и онлајн платформе за учење (Мицрософт Теамс, Гоогле Цлассроом, ЗООМ…), путем којих вршимо презентације, квизове... Коришћењем традиционалних метода традиционални часови се обично заснивају радом у учионици и материјалима попут књига и папира наглашавајући интеракцију лицем у лице, прате одређени распоред којим омогућавају директну интеракцију између наставника и ученика, док се савремени часови могу одржавати било гдје уз приступ интернета, захтијевају виртуалну интеракцију, путем е-поште, видео конференција или форума.

Настава у којој ученик осјећа притисак, у којој има много обавеза, у којој се често прекида и омета рад ученика повећава стрес, постаје демотивишућа. Стварањем средине која ће бити подстицајна, примјењивањем разноликости метода, техника, најразноврснијих наставних материјала, утврђивањем и провјером знања, ученици неће бити дискриминисани, сарађиваће, уважаваће се и истрајаваће на јачању свог самопоуздања и самопоштовања

У просторијама школе сте, заједно са ученицима, основали етно музеј. Колико има експоната и ко их је даривао?

У оквиру пројекта “Сачувајмо од заборава", а у циљу очувања народних рукотворина и ручних радова, у просторијама школе 2009. са ученицима сам основала етно- музеј, у којем је изложено преко 800 експоната старих и до 130 година. На сваком експонату стоји назив, његова сврха, име и презиме донатора. Из своје личне колекције, у знак подршке нашем раду, многи грађани су својевољно донирали јако вриједне и старе експонате, за које су били емотивно везани. Међу њима је био мој отац Етем Маркишић, донирајући вриједан експонат, стар преко 125 година, а који му је био једина успомена од свог оца.

Циљ оснивања музеја је очување рукотворина и старе ручне радиности која, нажалост, лагано одумире, а која је некад била обиљежје сваке куће.

Колико је у ери интернета и мобилних телефона тешко мотивисати дјецу да читају?

Иако читање представља драгоцјену активност, примјећујем да ова навика нестаје у посљедње вријеме. Један од главних узрока овог негативног тренда је развој технологије. Да би се повећала читалачка писменост, највећу улогу имају родитељи који олако препуштају своју дјецу лаком и брзом приступу информацијама. Из тих разлога ученици немају стрпљења да сједну и да прочитају обимна књижевна дјела. Све више прибјегавају скраћеним и препричаним верзијама. Међутим, књигољупце који гаје љубав према лијепој ријечи, технологија није могла да омете. Потребно је прилагодити материјале интересима ученика (књиге, приче…), створити читалачку културу, подстицати читање као редовну навику, дизајнирати читалачки кутак у учионици или код куће, организовати дискусије, користити дигиталне ресурсе, поставити циљеве и награде, разговарати о важности и предности читања.

 9. Поред свега, бавите се и писањем, а Вашу причу "Сетра" жири Синдиката просвјете Црне Горе оцијенио је најбољом оцјеном и освојила је прво мјесто на конкурсу за кратку причу. Шта ћемо сљедеће читати из Вашег пера?

Пишући желим да опишем обичаје, традицију, језик, нашу жену која је била искључена из готово свих сегмената друштва, окована патријархалним оковима и стегама, одбачена и унижена. Сљедеће што ћете имати прилику да прочитате је прича “Мајка”, инспирисана догађајем из живота моје мајке Хасније Маркишић.

Режирали сте 18 позоришних представа. Откуд интересовање за тај вид умјетности?

Циљ режирања представа је едуковање ученика о различитим аспектима умјетности, као што су: глума, сценографија, свјетло, звук и костимографија. Тиме сам им омогућила да се изразе кроз умјетност и да се суоче с изазовима извођења пред публиком. Кроз ангажовање у позоришту, ученици развијају креативност, самопоуздање и емоционалну интелигенцију. Црпећи теме и мотиве из књижевних дјела, подстакла сам их да боље памте садржај дјела и развијање дубљег разумијевања драмских дјела.

Осим рада на представама, снимили смо аматерски играни филм “Ми дјеца са станице Зоо” (у трајању од 90 минута) који се бави проблематиком наркоманије, распадом породице, као и социо-економским темама седамдесетих година двадесетог вијека у Берлину.

Порука коју смо послали је позив да сви учествујемо у спречавању продаје и коришћења опијата, да обавјештавамо и информишемо државне органе, подржавамо и проводимо превентивну праксу, указујемо на важност образовања, савјетујемо, едукујемо, упозоравамо, мијењамо свијест…

Филм је имао 11 пројекција, од тога 6 хуманитарног карактера.

Прије 14 година покренули сте изузетно захтјеван пројекат „Сачувајмо од заборава“. Шта Вас је мотивисало да кренете у истраживачку мисију и како је завршена?

Познато је да наша усмена књижевност одумире пред процесом урбанизације, миграције становништва у иностранство и повећаног процента описмењавања становништва. Стога сам анимирала ученике да биљеже од својих старијих укућана, комшија и суграђана народне умотворине, пренесећи их онако како су их чули. Успјела сам да код ученика развијем свијест о вриједности и љепоти народних умотворина, путем којих смо сачували изворни говор људи са ових простора и грађу која ће послужити истраживачима из различитих  области – од етнологије до историје књижевности. Круна тог рада је објављивање збирке “Плавско-гусињске усмене лирске пјесме” у издању Факултета за црногорски језик на Цетињу, 2019., у којој језик није прилагођаван стандарднојезичкој норми.

Тада сте окупили велики број сарадника, родитеље, комшије, родбину... Занимљиво је да сте се одлучили да у пројекат укључите и своје ученике. Зашто?

Укључивање ученика у рад на прикупљању умотворина има много значаја и предности. Прикупљање умотворина омогућава очување културног насљеђа, традиције, обичаја и рукотворина које су важне за одређену културу или заједницу. Активним учешћем, ученици су у овом процесу развили дубље разумијевање и поштовање своје, а и туђе културне баштине. Поред тога, пружа им прилику да се едукују тако што ће, на пољу образовања, проширивати знање о историји, значају и техникама везаним за прикупљене умотворина. То значајно доприноси подизању свијести о културној баштини, њеној важности и користи за њихов лични и културни развој. Врло важно је истакнути да кроз такав облик рада ученици могу развити креативност и дубљу повезаност с локалном заједницом. Ово може допринијети осјећају припадности и одговорности према очувању културног идентитета. Такође може подстакнути и разумијевање других култура и традиција, јер ће тада имати прилику да упоређују умотворине из различитих дјелова свијета, што знатно помаже разбијању предрасуда и његовање толеранције.

Радом на прикупљању умотворина оставили смо значајно и богато свједочанство о времену, догађајима и људима. Сакупљена грађа им је омогућила да упознају и заволе језик, живот и обичаје својих предака.

Колико је плавско-гусињски крај “захвалан” за један такав позамашан пројекат, односно колико је велико то језичко богатство?

Језичко богатство игра кључну улогу у раду на прикупљању умотворина. Што је веће језичко, то ће особа која прикупља умотворине боље разумјети и интерпретирати њихову дубину, значење и емотивну суштину. Оне обилују различитим рјечником и изразима специфичним за одређену културу или регију. Откривајући њихову вриједност и снагу, уочићемо говор људи једног поднебља. Разумијевање тог богатства омогућава дубље урањање у народну културу и традицију и боље чување и преношење ових дјела будућим генерацијама.

Наша локална заједница је наш рад наградила препознавањем, захвалношћу, подршком и поштовањем.

14. Колико је у модерним временима, посебно у ери интернета, успио да се очува изворни говор?

Утицај глобалних медија и комуникације на интернету често доводи до мијешања језика и промјена у изговору и рјечнику. Очување изворног говора може зависити од различитих фактора, укључујући образовне програме, медије на локалном језику, књижевност и културне организације, активисте за језик који сарађују како би промовисали и очували изворни језик. Изворни језик игра кључну улогу у дефинисању идентитета појединца и његову повезаност с културним насљеђем. Очување језика помаже очувању културног идентитета. Кроз језик се преносе традиција, вриједности и обичаји. Говорити и разумјети свој изворни језик може повећати самопоуздање и осјећај припадности. Очување изворног језика има дубоко укоријењен утицај на појединце и друштва, доприносећи културном плурализму и разноликости. Због тога је важно подржавати и његовати очување језичког богатства у свим његовим облицима.

Раније сте изјавили да је најважније избјегавати клишее и предрасуде. Шта сте под тим мислили?

Радом у учионици и у свакодневном животу суочавала сам се с предрасудама и стереотипа, борила се васпитањем и образовањем што ми је помогло у стварању инклузивног друштва и промовисању поштовања према свим људима, без обзира на њихову различитост.

Рушећи предрасуде створила сам отворену комуникацију и едукацију о различитостима и промовисању толеранције, сараднички, равноправни и квалитетан однос, да науче да доносе велике и важне одлуке у животу самостално, да рјешавају проблеме, да стекну осјећај властите вриједности, самопоуздања и самопоштовања, ослободила табуа, треме и несигурности од животне позорнице.

Да ли сте неке ученике мотивисали да крену Вашим стопама и једног дана Вас, можда, наслиједе?

Мотивисање ученика да слиједе стопе једног наставника може бити инспиративно и корисно за њихов професионални развој. Изазивајући интересовање према својем предмету и професији, дијељењем искустава, помажући им да развијају своје вјештине и знање, подстичем их на даљи развој, на постављање изазова кроз пројекте, предавања, радионице, трибине, на примјену својих знања и вјештина у стварном свијету. Пружањем подршке њиховим циљевима, њиховим амбицијама, промовисању успјеха ученика, стварањем заједнице ученика која ће им пружити подршку и мрежу за размјену искустава, омогућавање ресурса који ће им помоћи у њиховом развоју, као што су књиге, онлајн курсеви додатни им је мотив и инспирација да крену стопама својег наставника.

Супруга и мајка Сенада Ђешевић, са супругом и синовима - Извор из ког Сенада црпи снагу и волљу за живот

GALERIJA

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: