детаљ слике: КРК Арт дизајн

Дјевојци из мога краја

Волио бих да ти напишем писмо,

не неко обично писмо,

покушавам да измислим слова

која би само ти препознала.

Знам да у теби живи прољеће,

дуго, можда предуго,

са већ исконском жељом

да се разлије у љето.

Волио бих да ти напишем писмо

које сам писао у сну,

али сам му заборавио садржај.

Сад, кад желим да се сјетим

не видим слова,

само слика твога лика.

Волио бих да ти напишем писмо

у којем бих ти желио описати

како сам се осјећао

пре неки дан кад сам помислио

да  мислиш на мене.

Изгубио сам се у мислима

и осјетио како у мени расте тајна.

Гледао сам у прелијеп, прољећни цвијет.

Назвао сам га твојим именом,

а он као да се насмијешио

и узвратио својом топлином.

Волио бих ти написати писмо

које би ти нешто значило,

да га отвараш и читаш сваког прољећа.

Волио бих ти написати писмо

које би било невидљиво,

да га ставиш у своју косу,

а киша када пада, да се претвори у кишобран

чије би платно било исписано најљепшим,

љубавним стиховима.

Волио бих ти написати писмо

из којег би узимала топлину

и са њом бојила сунцокрете.

Волио бих ти написати писмо

из којег би осјетила мој уздах

у јутру свог буђења.Желим да на крају тога писма

не стоје ријечи

“Волим те”

и

“Не могу без тебе”

већ само једно ♥.

Симбол љубави,

као врата вјечности

иза којих су

предјели мојих жеља.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: