детаљ слике: КРК Арт дизајн

Јелена Глишић: Потребно је уздићи се на ниво дјетета, на онај ниво доброте, искрености, спонтаности и радости

Јелена Глишић рођена је 9. јула 1989. године у Дервенти.

Дипломирала на Одсјеку за разредну наставу Филозофског факултета у Бањој Луци.

Аутор је пет књига за дјецу: Моја прва дјечија књига (Бесједа, 2012), Вјетрић несташко (Арт Сцена, 2017), Кад ја лупим шаком о сто (Арт Сцена, 2020), Чаробна књига (Арт Сцена, 2021) и Бајка о змају Добриши (Арт Сцена, 2022).

Пеозија јој је заступљена у бројним књижевним часописима и антологијама, а превођена је на руски, мађарски и румунски језик.

Приредила је неколико књига за школску лектиру. Добитник је награде „Станко Ракита“ за најбољу књигу из области књижевности за дјецу за 2020. годину за књигу Кад ја лупим шаком о сто (Арт Сцена, Бања Лука), а за њену књигу кратких прича Чаробна књига издавачкој кући Арт Сцена припала је награда „Гомионица“ за најбољу књигу за дјецу на 27. Међународном сајму књиге у Бањој Луци (2022).

Редовни је сарадник као пјесник за дјецу, писац кратких прича и лектор часописа за дјецу Јежурко.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, у коме неколико година обавља послове секретара, сарадник је при издавачкој дјелатности и члан редакције часописа за књижевност, умјетност и културу „Нова стварност“.

Живи и ствара у Бањој Луци.

 

Јелена Глишић

 Књижевн радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука, 17.11.2023. 

Недавно су на Јутјуб каналу „Јежурка“ објављене песме за децу за које сте писали текстове. Реците нам више о томе?

Ради се о породици Куку-рику Коко-да, тати Пијетлу, мами Коки и дјечици пилићима, и њиховим малим породичним радостима. Идеја је да се кроз пјесме за најмлађе промовише оно што је за дијете најважније – здрава породица, тако да ће услиједити неколико пјесама са овим симпатичним ликовима. Поред мог текста, ту је, наравно, цијели тим људи из Јежуркове продукције заслужних за коначну форму на Јутјубу:  музика Мићун Јауковић и Дако Пуач - ATTIC studios, вокали: Јања Јауковић и Мићун Јауковић, карактер дизајн: Марио Врандечић, анимација: Лазар Родић.

Наиме, Ваша сарадња са „Јежурком“ датира још одавно. На месту сте сталног сарадника и лектора, а  објављујете и своје песме и сликоприче. Како је све почело?

Сарадња са Јежурком траје годинама, а почела је тако што је у часопису објављено неколико мојих пјесама. Убрзо сам се активније укључила те су моје пјесме постале саставни дио бројева за најмлађе. У једном тренутку настала је потреба да се у часопису нађе нешто другачије, нешто што до сада нису имали а што би привукло пажњу најмлађих читалаца и тако је настала идеја о сликопричама, које се објављују у сваком броју часописа за првачиће и предшколце, и које су наишле за одличан пријем код дјеце али и родитеља, васпитача, учитеља, па чак и логопеда.

Ваша прва збирка пјесама била је  „ Моја прва дјечија књига“, затим су уследиле „Вјетрић несташко“, „Кад ја лупим шаком о сто“ и “Чаробна књига”. Недавно је објављена нова књига „Бајка о змају Добриши“, по чему је она другачија од претходних?

Бајка о змају Добриши није збирка пјесама нити прича, то је лирска бајка о змају који се излегао из јајета негдје далеко, далеко, на врху неке непознате планине, у вријеме које није вријеме змајева. Ни сам не схватавиши ко је и шта је, усамљен, кренуо је да истражује. Као и свако младо биће, био је разигран, насмијан и весео. Раширених крила кренуо је да загрли свијет, али га тај свијет није дочекао раширених руку. Наишао је на многе препреке и невоље, али оно што му је најтеже и најболније пало као младом бићу била је осуда и неприхватање јер је био другачији и посебан. То Добришу није учинило злим и жељним освете, иако је имао надљудску снагу и способности, напротив, склањао се свима с пута не желећи никога да повриједи. Сасвим случајно се обрео у непознатом граду гдје су га дјеца, на његово одушевљење, прихватила и гдје је спасао један дјечији живот. Тако је постао херој, али је одлучио да крене даље и одлетио у непознато, схвативши да је свако творац своје среће и да је његова срећа у томе да лута свијетом и помогне онима који се нађу у невољи. Свако дијете се, читајући ову лирску бајку, може поистовијети са Добришом, а око нас су свуда баш такви змајеви: можда један сједи с нама у школској клупи, стоји иза нас у реду у маркету, купи отпатке по улици, кува нам ручак или нас љубазно смјешта на столицу у биоскопу.

Ова књига је само по форми другачија од осталих мојих књига, али са истом ненаметљивом универзалном поруком, казаном на дјеци пријемчив и допадљив начин, да је чињење добра нешто што сви треба да усвојимо као образац понашања.

Добитник сте награде "Станко Ракита" за најбољу књигу из области књижевности за децу објављену у 2020. години. У питању је поменута књига „Кад ја лупим шаком о сто“ која је заиста добро прихваћена али и по којој сте, рекло би се, препознатљиви. На који начин Вас стимулишу књижевне награде. Како их доживљава један дечији песник?

Самим насловом „Кад ја лупим шаком о сто“ жељела сам да апострофирам тему коју готово да не сусрећемо у књигама за малишане, а то је незадовољство, отпор, бунт дјеце на стално потцјењивање дјетета и његових потреба да га чујемо, саслушамо, уважимо његово мишљење и када гријеши, објаснимо му због чега нешто не смије, али на лијеп начин и уз пуно уважавање његове личности. У средиште књиге постављено је лирско „ја“ дјетета које покушава да изазове реакције околине и одраслих када лупи шаком о сто, чиме је индиректно, шаљивим начином, приказано дијете као човјек у малом, као оно биће које има своје идеје и ставове, исказане хиперболичном сценом. Због свега наведеног, изузетно ми је драго што је баш ова књига понијела награду која носи име великог писца, учитеља, вољеног и запамћеног као доброг човјека који је себе посветио дјеци, Станка Раките. Лагала бих када бих рекла да су књижевне награде неважне, важне су као својеврсна потврда нечијег рада и признање да је оно што радимо добро и да треба да наставимо тим путем, али за мене су свакако највеће награде када чујем да се моје пјесме користе на школским часовима, да их дјеца уче напамет по својој жељи, да ме препознају као Јелену која пише сликоприче и када ме питају кад ће нова књига. Шта више може пожељети један писац за дјецу?!

Пратећи Ваш рад, деца Вас заиста воле и читају, просто воле начин на који им се обраћате. Верујем да Вам је то додатна одговорност али и сатисфакција, потврда да сте на правом путу?

Чињеница је да сам била и дугогодишњи просвјетни радник и педагог и да је то допринијело мом односу и начину обраћања дјеци, научила сам на који начин размишљају и шта је то што је њима занимљиво али и потребно. Имамо заиста добру интеракцију и просто они осјећају мене, ја њих, што је свакако мотив за даљи рад на себи – за њих.

Такође пишете и поезију за одрасле. По Вашем мишљењу, да ли је теже песмом обраћати се деци или одраслима? Рекла бих да су деца захтевнија публика и да их не можемо „заварати“ емоцијама и речима, слажете ли се?

Пишем и за одрасле читаоце, али ја сам првенствено пјесник за дјецу. Није тешко ни једно ни друго када неко носи у себи пјесника, али писање за дјецу свакако сматрам одговорнијим.Потребно је уздићи се на ниво дјетета, на онај ниво доброте, искрености, спонтаности и радости који сви, негдје на путу одрастања, мање или више губимо, и на ненаметљив, пријатељски и духовит начин саопштити животне истине и сугерисати на пожељна и непожељна понашања. Волим у шали да кажем да су дјеца сурова публика, а у тој шали је и много истине, код њих нема претварања - то је дивно и пријеко потребно!

Ваше песме су се нашле у неколико антологија такође су превођене на неколико страних језика. Колико је превођење књижевног стваралаштва важно и колико је неопходно данас?

Књижевна дјела су превођена одувијек, превођење је неодвојиво од књижевности јер је одувијек постјао интерес за добра остварења. Међутим, превођење је мукотрпан посао, нарочито кад је поезија упитању, и није довољно само познавати одређени језик, за добар превод потребно је преводилац буде бар мало и пјесник. Важност превођења је неупитна, нарочито данас у све већој интерактивности различитих култура, јер успјешан превод у себи носи обје културе, преводица и превођеног, оба језика, дакле онај који преводи има велику одговорност „помирења“ наведеног . Али, данашња доступност свега преко интернета произвела је и много „храбрих преводилаца“ који су се ослонили на вјештачку интелигенцију и тако имамо много лоших и површних превода, што се не би смјело догађати.

Књижевна радионица Кордун, Илије Шауле, прати Ваш рад и заинтересована је за дечију књижевност и дечије писце са нашег говорног подручја. Илију Шаулу познајете одавно, а на Међународним сусретима књижевника Удружења књижевника Републике Српске сте га и лично упознали. Колико нашим књижевницима значи сарадња са нашим људима који живе далеко од Матице?

Удружење књижевника Републике Српске од 2016. године организатор је Међународних књижевних сусрета. Сусрети суимали изванредан одјек како у домаћој српској тако и у међународној културној јавности, те је, ево, већ осам манифестација иза нас. На Сусретима је угошћено преко 160 писаца са свих страна свијета, а највише из Србије и региона. Суштински циљ Сусрета је убрзанији развој и унапређење међународне књижевне и културне сарадње између писаца Републике Српске и писаца из других држава, могућност превођења дјела домаћих аутора на стране језике као и страних на српски језик, чиме се отвара могућност за значајније присуство домаћег стваралаштва на свјетској књижевној сцени, сајмовима књига и књижевним форумима. Наше Међународне књижевне сусрете видимо и као мјесто свеукупне српске књижевне промоције, промоције нашег ћириличног писма, и зато, поред страних писаца, увијек нагласак стваљамо на писце српског поријекла који живе ван граница Републике Српске. Ова манифестација је права прилика да се сретну стари пријатељи, упознају нови, размијене књиге и искуства и договори будућа сарадња. 

На чему тренутно радите? Поменули смо на почетку разговора нову књигу „Бајка о змају Добриши“, очекују ли нас промоције ове књиге?

Када је у питању „Бајка о змају Добриши“, у плану су промоције иза Нове године, а надам се да ће свјетло дана ускоро угледати нова књига прича за дјецу и збирка поезије за одрасле.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: