детаљ слике: КРК Арт дизајн

ТЕБИ

У мени живи пјесма

ведра и сјетна,

понекад туробна,

али још увијек сретна,

у мени живи пјесма

већ помало и уморна,

у мени живи љубав

неуморна,

велика,

снажна,

постојана,

неисцрпна.

Догоди јој се да се узнемири

па ми буде жао,

почне да ме тресе

хоће да влада нада мном

хоће да ми мијења устаљене навике,

хоће да ме излуђује

док се не стиша и разлије

као огромна киша по долини мога бића.

У мени живи истина.

Жалим кад неком засмета

па ми тај по мислима шета.

У мени живи срећа.

Жао ми је држати је и чувати само за себе.

Желим да је дијелим

јер једино у том моменту

има своју праву вриједност.

У мени живи нада.

И жалим ако не израсте на врховима мојих жеља.

У мени живи моја земља.

И жалим што сам је морао

понијети цијелу са собом,

населити је у себе.

Жалим што не могу живјети у њој

са њеним људима.

У мени живиш Ти,

симбол пјесме, истине, наде,

срце земље и љубави

жао ми је што ниси Бог весеља,

да ми прашташ и да ме волиш

као искреног, доброг

и најбољег пријатеља.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: