 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Не буди ме ноћас
Мислио сам ноћас да напишем једну пјесму,
да понесем заборав испод крошње кестена,
да запалим ватру и призовем дрекавце
да пробуде шуму и уши залеђене равнице.
Златне груди гладном магарету
баш никако не стоје. Будио сам
девети дан од 25. новембра
молећи га да ме однесе у сребрну ријеку
да пливам узводно до великог вира,
гдје облак пустињу дира и само понеку кап
весеља премјешта из жеља на дрво живота
и стену коју су клесали небески вајари
у пристаништу Божјег обданишта.
Заљуљај ме, доброто, и одњегуј
као травку изниклу на врху планете;
у њеном коријену спава Сунце утрнуло од погледа.
Свјетлост корача и купа се у потоку
који ми низ лице тече, страх ме је
да нећу дочекати живота вече!
Не буди ме ноћас, нека спавају кочије оне што јуре
изнад звијезда и славе љубав. Пијан сам од среће,
јер само пијани имају привилегију да славе и
оно што се славити не дâ и не виде оног ко у њих
гледа.
Мислио сам да напишем пјесму,
али та мисао је постала више од пјесме,
радост постојања која се живи!
