детаљ слике: КРК Арт дизајн

САМО ЗА ЈАНУ

Напиши пјесму само за мене,

једног ми јутра дошапну Јана.

Нека јој строфе буду румене,

стихови плавет ведрога дана.

Нека кроз пјесму поток жубори,

свуда да сипи прах мјесечине.

Зечеви нека трче по гори,

птице цвркутом љубе висине.

Бисерну росу у пјесму додај,

свјежину јутра, гугут грлице,

прегршт звијезда с модрога свода,

радост што краси дјечије лице.

Нек се у пјесми маслачак жути

и нек над собом сунчан кров има.

Биће то кућа, најљепша, слутим,

са много свјетла у зидовима.

За добру пјесму не треба више,

довољно јој је то, отприлике.

У њу ћу да се кријем од кише,

понекад и од математике.

КРОВ

Почео тата да зида кућу,

десет са девет, приземље и спрат.

Около њега дјеца скакућу,

мала Милица и њен млађи брат.

Нестало новца, брине се тата,

ријеши један, кадли проблем нов:

стигли зидови баш на врх спрата

и треба одмах постављати кров.

„Шта сад да радим?“ отац шапуће.

„Без новца људи ништа не праве.

Кад нема крова, нема ни куће,

као ни врата кад нема браве.“

Милици жао, па тату тјеши:

„Зар ти не чујеш плаветнила зов?

Ено се на нас небо смијеши,

нека нам оно засад буде кров.“

СЕДАМ ДАНА

Први биће понедјељак,

рече једном један предак.

Он је први по недјељи,

зваће се по мојој жељи.

А недјеља? Нису знали,

па питали радознали.

Знатижеље то је сјеме.

Знаћете кад дође вријеме.

Него, држ'те за мном корак,

други дан вам је уторак.

Слијева, здесна, страга, сприједа –

у средини биће сриједа.

Ево пише – дај тај свитак! –

четврти дан је четвртак.

Дуге приче тек сажетак:

пети дан је, знајте, петак.

Предак дума, плете риме,

шестом дану смишља име.

Шестак? Ма, не! Врисну потом:

Назваћемо га суботом!

А седми дан? - зује ријечи.

Он је можда понајпречи.

Не дјела се. Хлад, постеља...

Назваћемо га недјеља.

Седам дана тај наш предак

довео је у поредак.

Намучио се прилично,

сваком дао име лично.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: