детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЧУДНА ЧУДА

Све около сама чуда,

чудо лијево, чудо десно,

куд погледаш − чуда свуда,

чуду нигдје није тијесно.

Чудо горе, чудо доље,

свако ново још чудније,

свако чудо добре воље,

чуду то је најважније.

Чуда су да буду чудна,

од њих само то се тражи,

чуда су да буду будна,

спавање за њих не важи.

Чуда воле чудне пјесме,

чуда воле чудне приче,

нема тог што чудо не см’је,

чуда једно другом личе.

Чудо овдје, чудо тамо,

чудо лијево, чудо десно,

свако чудо мора само

бити чудно и чудесно!

КАД ЈА ЛУПИМ ШАКОМ О СТО

Кад ја лупим шаком о сто,

све се утиша и све се смири,

Бабарога не смије ни да провири,

и друга страшна привиђења

могу да кажу до виђења...

И не, никако не само то...

Сто се затресе, падну столице,

уздрхте чаше и с њима полице,

веш од страха падне са штрика,

падне још и са зида слика...

Тањири звече, виљушке скачу,

кашике плачу, ох, горко плачу,

и сва се врата затворе сама,

кључеви шкљоцну у бравама...

Кад ја лупим шаком о сто...

Деси се једно ништа, у ствари,

за лупање моје нико не мари,

зато са стола прашину бришем,

понекад цртам, често пишем,

још чешће питам, не могу крити,

шта ће за ручак на столу бити!

ПЈЕСМА О МРАКУ

Мрак је страшан,

ненадмашан,

мрак је тмуран,

некултуран.

Тако кажу!

Мрак све гута

са свог пута,

мрак се вере

на бандере.

То смо чули!

Мрак се мрачи,

свуд завлачи...

Ко од мрака

има јачи?

Да ли знамо?

Мрак о томе,

па дабоме,

мудро ћути

и не слути...

Да ми знамо!

Да обична

сијалица

мрак отјера

с мјеста лица!

Отјера га

и свијећа

уз страдања

нешто већа!

Може ту и

наша машта

да учини

мраку свашта!

А када се

јутро јави,

мрак од муке

сав поплави...

Расплине се

срца тешка,

док се сунце

само смјешка!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: