детаљ слике: КРК Арт дизајн

Пут светлости

Вече у Студеници

Сенке се од старе лампе

Преливају по радном столу

На њему

Оцртавам твој лик

Молим се за мир

Снагу и храброст

Да те огледам

Изван себе

Да те погледам и када те нема

Да те нађем и када те нема

Јутро у Студеници

Под студеничким луком,

У још златнијем јутру,

Грешнице – мисли моје

Што походе овај мермер.

Ништа ми не говоре.

Њихова маршрута ми је непозната,

то ме сасвим излуђује.

Крију се мисли.

Једна иза друге

У бескрајно милом реду и

Слушају песму.

То не цврчи тамјан

нити то светлост из куполе пева,

Анђели исто ћуте.

Песма ми се открива преко снимка.

Видео сам како штурак слави,

поган и шкрт кљун али небески глас.

Додир светова.

Рука спаса

(…) и дођи да нас спасеш.

Боже, обрати нас,

и јави светло лице Твоје, и спашћемо се.

Господе Боже над војскама,

докле ћеш се гњевити на молитву слугу Твојих?

Да нас храниш хлебом суза

и појиш нас сузама на меру?

(…) Виноград из Египта пренео си,

изагнао си незнабошце и засадио га;

пропутио си пут испред њега

и засадио лозе његове, те испуни земљу.

Покри горе сенка његова,

и гране његове (покрише) кедрове Божје;

пружио је лозе своје до мора

и до реке младице своје.

(…) и лутајућа (звер) дивља поједе га.

Боже над војскама, обрати се,

и погледај с неба и види

и посети виноград овај,

и утврди га, њега кога засади десница Твоја;

(…) И нећемо одступити од Тебе,

оживећеш нас, и Име Твоје призиваћемо.

Господе Боже над војскама, обрати нас,

и јави светло лице Твоје, и спашћемо се.

Бели Анђео[1]

Пишем о теби јер

Милост је Његова а

Моја љубав безгранична

Све што је захтео Господ створио је

На небу и на земљи

---

[1] Обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама

   руком показује место Христовог васкрснућа.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: