 | Милан С. Марковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Моме деди мом Милану
Немам ничим другим,
Да хвалим се и дичим,
Ал с поносом могу рећи,
Да на деду личим.
По њему ми име дали,
Име милог ситног лана,
И кроз мене сада живи,
Успомена на Милана.
И по стасу и по гласу,
И по цртама од лица,
И мислима и говором,
Дедина сам узданица.
Отишо је он одавно,
Још се нисам ни родио,
Да сад песму ову види,
Чело би ми пољубио.
На руци ми његов сат,
Што на поклон му је дат,
Оставио да га носи рука,
Милановог, Милана унука.
А мој ђедо већ одавно,
Крчи небеске шљиваке,
И кроз облак један гледа,
Док окопавам воћњаке.
Немам ничим другим,
Да хвалим се и дичим,
Ал с поносом могу рећи,
Да на деду личим.
