детаљ слике: КРК Арт дизајн

Сан меде Велише

У дубокој, зимзеленој шуми

У брлогу илити јазбини,

Спава, хрче, зимске снове снује

Усну мљацка, тако ми се чини...

Медо Велиша.

У сновима медо сања храну...

Љето... сунце... вриједне пчелице,

Све га зову и за шапу вуку,

Нуткају га баш испред кошнице

Да окуси сласт.

Пребаци га сан у друго доба.

Види јесен... зреле, сочне крушке,

Љуљају се и са грана машу,

Њихов мирис допире до њушке...

Сладак, опојан.

Кад одједном, једна паде доле,

Лупи меду посред чела мрка.

Пробуди се Велиша у трену,

Крушку тражи, наста права збрка...

Гдје се сакрила!?

Нема крушке, шаку земље нађе...

Кртица је прошла изнад, горе,

Својим дугим и уским тунелом...

Осула се земља под њом, доле...

Страшан догађај.

Шта би друго нег' назад у снове,

Да у њима нађе за чим жуди...

И спаваће Велиша још дуго,

До прољећа неће да се буди...

Тако нам рече.

Рода и жаба

Рода,

Пажљиво, одмјерено

С ноге на ногу

Хода.

Мотри,

Испитивачки гледа

Ко генерал на

Смотри.

Диже,

Увис једну обрву

Чим жаба приђе

Ближе.

Онда,

Сасвим мирно, полако

Жабу на мени

Дода.

Стара,

Прича ко Грчка стара,

Рода стрес жаби

Ствара.

Први снијег

(За Олгу)

Тихо, нечујно као мачка,

Прикрадају се из облачка

Пахуља за пахуљом.

Држе се за ручице

Мале зимске краљице,

Док падају доље.

Једне лагано, друге вртоглаво смјело,

На Олгин длан, на Олгино чело,

Да јој осмијех измаме.

И свака зна да ће живот изгубити,

Али желе јој топли образ пољубити,

И вриједи, јер дијете је срећно.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: