У пустоши ноћи
Усамљен ходам улицама
Носим у срцу
Успомене на стару
Изгубљену љубав
И слатке снове.
Јутро полако свиће
Пробудило ме из дивног сна
У коме девојка стоји
На обали реке детињства
Као анђео чува љубав
Поветарац јој милује
Плетенице у коси
Сунце сија на њеним образима
И врапци слећу на рамена.
У овом свету
Остао сам усамљен
Са својом судбином
А живот је као река
Тече и пролази
Сабах ел Зубеиди
Биографија
Сабах ел Зубеиди је ирачки књижевник, преводилац и слободни новинар. Пише на српском и арапском језику. Родио се 1956. године у граду Амари, на југоистоку Ирака, а у Београд је дошао 1977. на студије. По занимању је агроном.
Његова поезија је објављивана у многим часописима, дневним и недељним новинама и на интернет страницама, у Ираку, арапском свету, Србији и иностранству. Такође, песме су му преведене на неколико језика, укључујући: српски, француски, мађарски, румунски, енглески, шведски и шпански.
