Ја сам ти дала своје Небо.
А ти…
Ти си Га населио вранама и облацима,
Громовима и муњама…
Обукао злослутним јатима
Они су парализовали Његово тело,
измучили Његову слободу…
Зашто – ааа – ааа?
Очајнички подижем руке и… ужасавам се:
Громови раздиру облик привидан,
Вране кљуцају очи плаве,
Крвави барут плива
по грудима изранављеним…
Године – еее – еее!
Кроз твоје, да, кроз твоје напоре
Покорно гине на ушћу Река Живота
“Розе љиљан Нила” – лотос свети.
Године – еее – еее!
… И тоне глас и звуцима неме нечулности…
Марија Кобец
Превод са белоруског: Дајана Лазаревић
Биографија
Марија Кобец је рођена 1974. године. Завршила је медицинску средњу школу у Пинску, а потом дипломирала на Институту за новинарство Беларуског државног универзитета.
Песник је, преводилац и уредник. Члан је Савеза књижевника Белорусије, члан Савеза књижевника Совјетског савеза, добитница брестске регионалне књижевне награде Владимира Каљесњика.
Ауторка је три поетска зборника. Ради у Савезу писаца Белорусије.
