детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАСОВНО УНИШТАВАЊЕ ПРАШУМА АМАЗОНИЈЕ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Река Амазон је по количини воде највећа река на свету, а друга је по дужини, после Нила. Налази се у Јужној Америци и протиче кроз Гвајану, Еквадор, Венецуелу, Боливију, Бразил, Колумбију и Перу (Guyana, Ecuador, Venezuela, Bolivia, Brasil, Columbia, Peru). Дугачка је 6400 км, просечне ширине 48 км, а током кишних периода достиже ширину и до 190 км. Дубине јој се крећу између 20 и 100 м. Река Амазон улива се у Атлантски океан, уносећи у океан у свакој секунди по 200.000 литара свеже воде, што чини 25% од укупних речних, свежих, вода које утичу у океане. Река Амазон је биолошки најразличитија река на планети Земљи.

У пределу Амазоније огромна су пространства шума, око 7 милиона км2, од чега 5,5 милиона км2 су прашуме, налазе се у осам држава, од Атлантика до Анда.

Базен Амазон један је од највећих светских извора људског опстанка. У реци Амазон живи око 300 врста рибе, 427 врста сисара, а у региону живи око 1300 врста птица и 378 врста рептила и, расте око 40.000 биљних врста.

Шумовити предели Амазоније припадају 60% Бразилу, 13% Перуу, 10% Колумбији, а мањи делови припадају Еквадору, Френч Гвајани, Суринаму и Венецуели. Прашуме Амазоније највећа су подручја у свету. У региону Амазоније расте око 390 билиона дрвета, сврстаних у 16.000 врста дрвећа.

У региону Амазоније живи преко 30 милиона, 350 различитих група народа, сврстаних у девет нација и 3.344 Индигенеоус група. Амазон је такође и станиште за око 2,5 милиона инсеката. Биоразличитост је овде највећа на свету. Навјећа већина животних услова у региону Амазоније везани су за дрво. Воде реке Амазон нису довољно чисте за пиће и морају се пречишћавати.

Током последњих шездесет година, почев од 1960 године, у региону Амазона настала су огромна крчења шума, Локални пољопривредници претежно пале шуме, претварајући то земљиште у пашњаке за гајење стоке, највише говеда и, за гајење соје. На тај начин они уништавају целокупан биосистем околине. До 2022 године уништено је 20% амазонских прашума. Новостворене обрадиве површине земљишта су плодне, јер су вековима биле делом под водом и нису загађиване хемикалијама. Од 1970 године почела је изградња Транс Амазон Хајвеја (Trans Amazon Highway), и то је такође додатна претња уништавању шума. Евидентно је да је шума уништено од 1991 до 2000 године 415.000-587.000 km2, које су претворене у пашњаке, a од 2000 до 2005 године уништено је још следећих 22.392 km2 шума.

Главни начини уништавања шума су шумски пожари, а само у 2019 години изазвано је 72.843 пожара. Уништавањем шума мења се клима, ствара се додатна количина угљендиоксида (СО2), који одлази у атмосферу и допунски је загађује. Само те године створено је непотребног угљендиоксида 110,000.000,000 тона, а сразмерно је смањена производња кисеоника (О2), који производе биљке у поступку фотосинтезе. На људску жалост, овај поступак за сада је незаустављив и непрестано се чак повећава. Територије где живе Индигеноус (Indigenous) народи су све угроженије. У деловима Перуа прашуме потпуно нестају. У периоду од 2002 до 2006 чак је утростручено уништавање прашума Перуа, достигло је већ преко 1 милион км2.

Регион Амазоније производио је 20% светски потребног кисеоника (О2), неопходног за живот свих живих бића, а са паљењем прашума смањује се његова производња, а повећава стварање угљендиоксида (СО2), а то даље утиче на све климатске промене, повећавање температуре Земље, повећавање броја природних шумских пожара, повећавање броја речних поплава и слично, што се нарочито идентификовало 2023 године у Канади. Евидентно је да је садржај кисеоника у атмосфери смањен од 1990 године до сада за 0,005% и није више 20,95% као што је од постанка света био. А у пределима Амазона емитује се више угљендиоксида него што га целокупна биосфера може апсорбовати. Евидентно је да се број шумских пожара у пределима Амазоније нагло повећао од 1960-тих година. Зна се да готово непрестано у том делу света гори око 40.000 шумских пожара годишње и у опасности је још око 77% шумских површина, само у делу Амазона. А верује се да ни други светске прашуме нису поштеђене од сличних уништавања.

Политичари многих држава залажу се за смањивање датих уништавања природе, а изразит пример је бразилског председника Луле, који се доказао као велики борац за очување природних богастава своје земље и светске баштине. То је природно да се Бразил бори за очување тропских шума у својој земљи, јер само у Бразилу их је 60% од укупних светских прашума. Има случајева да неки пожари настају услед муња, али највише је оних које сељаци пале приликом спаљивања сувих остатака из пољопривредне производње и намерним спаљивањем шума ради добијањеа пашњачких површина. Природно обнављање шума после пожара је доста споро. Новији подаци показују да је 2022 године само у Бразилу спаљено 7,5 милиона хектара прашуме. Бразил, Колумбија, Перу и Боливија још увек се надају да ће успети зауставити спаљивљње прашума и чак планирају њихова обнављања. Током 2023 године запослили су додатних 25.000 радника на спречавању паљења и чувања шума.

Најмасовнији Индигенеоус народи који живе у пределима Амазоније су племена Јаномамо и Кајапо (Yanomamo and Kayapo). Они ту живе хиљадама година, а стотинама година немају контаката са осталим цивилизацијама. Поред њих, постоји још 18 група народа који претежно живе као герила, па их отуда цивилизовани народи често називају ‘’Неконтактирајућим Индијанцима’’. Рачуна се да у пределима Амазоније живи око 1,5 милион Индугенеоус народа, сврстаних у око 350 етничких група. У осталих осам држава, које припадају Амазонији, живи око укупно 34 милиона Индигенеоус народа, а око 100 племена њих су потпуно изоловани од остатка света.

У сливу реке Амазон налази се и њена притока, река Урубамба (Urubamba), перуанска река, на језику Кечуа има значење магичности, која има дужину од 724 км, и делом протиче поред чувеног Инка места Маћу Пићу (Machu Picchu). Ту протиче делом кроз прашуму и у свом току око Маћу Пићу тече преко камења и веома је бучна. Пре доласка до Маћу Пићу река Урубамба тече поред малог Инка места Писак (Pisac), где наводњава равна поља проширена испод терасастист башти на којима локално становништво Инка гаји своја жита и поврћа.

Аутор је боравио у Перуу три месеца, као UN експерт, као помоћ југословенске владе Перуу, и посетио град Куско (Kusco) и Инка утврђење Маћу Пићу, попевши се на сам врх Хуајна Пићу (Huayna Picchu). Пред повратак расхладио је лице у води реке Урубамба. Пошто је Маћу Пићу лоциран у прашуми, пре повратка воза за Куско, мало смо зашли у прашуму да осетимо њене чари.

Подручје Прашуме у Јужној Америци Прашуме Амазоније

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: