На столу када су већ кришке парадајза,
Месо, црвено месо, немој снити
Немој износити.
Црвено вино, иде, приде,
Од оца, једна боца...
Када певам песму о љубави, усади,
О теби се ради...
О Косову, о Његошу, певам о Србији, о Звезди, за њих.
То је о љубави стих.
Појам Наде
Вредност Вере
Суштина Живота
Ћуд је женска смијешна работа!
Жена зна живот да опонаша.
Довољно је једна, та flаша,
И молитва наша, да опере...
Не зна жена ко је какве вјере...
И песма за асталом, љубави пој
Нико не иде у бој, луди.
Жена је то, људи!
Стотину ће промијенит вјера,
да учини што јој срце жуди.
Када певам о љубави,
Љубави, када ти сонет поклањам
Његошу се, изнова клањам
Пре свих, он је написао први стих.
И сваки други,
Пре нас, људи!
Најлепша слика
Вино из руку свештеника.
И један гутљај, довољно.
Добро дође, то је грожђе.
За црвене божуре, крај Пећи
Још то ћу ти рећи...
Да останем са ове стране плота,
Уз твој осмех, пуног живота.
Ћуд је женска смијешна работа!
Миодраг Јакшић
---
A Woman Knows How to Mimic Life
When there are tomatoes lying sliced on the table,
do not dream of meat, forget bringing it.
But you can bring red wine
made by father mine, one bottle is fine…
When I sing a love song, be not shy,
it’s about you, this song divine…
I sing of Kosovo, of Njegoš, I sing of Serbia, of Red Star,
it’s to them I sing, may love another verse bring.
The concept of Hope
The value of Faith
Life and its essence
A woman’s wit is quaint as her very presence!
A woman knows how to mimic life itself.
One bottle suffices, brought down from the shelf,
and our silent prayer, to wash it away…
A woman does not know one’s religion, or his way…
A song from across the table, a love rhyme on sight,
No one goes to fight a futile battle.
That’s a woman’s might!
She will convert a thousand times around
so as to do what she thinks is right.
When I sing of love,
Love, when I bestow upon you a sonnet,
I bless Njegoš for it,
he was the first to ever write a verse.
And every other,
I tell you, don’t wonder!
The most beautiful image is
receiving wine from the hands of a priest.
One sip is fine.
It’s soothing, it’s wine.
For the red peonies, growing near Peć,
this too I shall tell you…
To remain here, on this side of the fences,
here with your smile and your loving glances.
A woman’s wit is quaint, as her very presence.
Miodrag Jakšić
Биографија
Миодраг Јакшић је рођен 1969. године у Београду, а детињство је провео у Старој Пазови.
Објавио је двадесет поетских и прозних књига, које су преведене на двадесетак језика и за које је добио многобројне награде у земљи и свету. Као архитекта потписао је више од 200 пројеката и студија, а као издавач 190 књига и 16 ЛП плоча.
Руководи уметничком групом и издавачком кућом "Арте", председник је Матице исељеника и Срба у региону, члан је Управе Удружења књижевника Србије, покретач и главни уредник Уметничке колоније у Крчедину, директор Београдског фестивала кантаутора "Кантфест" и Међународног књижевног фестивала "Инђија про поет".
Живи и ради у Београду.
