О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


ЉУБИША ВОЈИНОВИЋ МАЈСТОРОВСКИ: ПОЕЗИЈА ЈЕ МЕЛЕМ ЗА ЉУДСКУ ДУШУ

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Љубиша Војиновић МАЈСТОРОВСКИ:

Поезија је мелем за људску душу


 

Љубиша Војиновић је рођен 1964 године, у селу Мајсторовина, које се налази у њедрима источних падина планине Бјеласице. Основну школу похађао је у Равној Ријеци, гимназију у Бијелом Пољу, а студије je завршио на Факултету техничких наука у Новом Саду. Дипломирани је инжењер машинства и Мастер техничких наука.Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и  Удружења пјесника Србије.Живи и ствара у Новом Саду. Неке од његових пјесама, преведене су и објављене на руском, њемачком, енглеском, кинеском,  бугарском и шпанском језику. Његове пјесме су заступљене бројним антологијама и зборницима.Награђиван је више пута на пјесничким конкурсима.Љубитељ је планина, ријека, борова и орлова.


Објављена књижевна дјела:
 1. 2014 - године, збирку пјесама ЧОВЈЕК, БОГ И КАМЕН,
 2. 2016 - године, збирку пјесама НА КРИЛИМА ОРЛА,
 3. 2019 - године, еп ПИСМО ЦАРУ,
 4. 2020 - године, збирку пјесама НА СТИЈЕНИ СУРОГ ОРЛА,
 5. 2021 - године, збирку љубавне поезије ВАТРА У СРЦУ,
 
 
 
 
 
Књижевна радионица "КОРДУН"
Неда Гаврић, Бања Лука, 12.07.2024.
 
Недавно је завршен Meђународни књижевни фестивал Инђија ПорПоет, на коме сте учествовали на вечери Књижевне радионице Кордун и књижевног Еснаф-а. Какви су вам утисци, колико заправо значе окупљања оваквог типа за књижевне ствараоце?


Да, била ми је част и задовољство што сам дао свој скромни допринос тојсјајној књижевној манифестацији. Утисци су ми били феноменални и посебно ми је било драго, што је било присутно и младих пјесника, и то значајан број. Похваљујем и подржавам рад Кљижевне радионице Кордун и њен велики допринос нашој књижевности и општој култури, обичајима и традицији.


Ваша прва збирка поезије носи назив "Човјек, Бог и камен" . Који су кључни концепти или теме које обрађује ова књига?


Та збирка поезије, прва је моја књига и објављена је 2014-е године. Пјесме које су између њених корица, обрађују различите теме, разне појмове и појаве, знамените догађаје и људе из наше историје. Елем, у овој збирци поезије, обрађена је вјечита повезаност човјека, Бога и камена, посматрана кроз социолошку призму. У њој има повећи број социјалних т.ј. породичних пјесама, родољубивих ода, дескриптивних балада и филозофских елегија.


Како бисте описали свој књижевни пут од објављивања прве збирке до данас?


Могу Вам рећи, да сам задовољан. Од, већ поменуте 2014-е године, објавио сам пет поетских књижевних дјела, а шеста збирка се управо штампа ових дана и у њој ће бити искључиво родољубиве и патриотске пјесме. Седма је већ спремна у електронском облику и њу ћу, ако Бог даде, објавити крајем текуће године. Поезија је мелем за људску душу и она се пише искључиво из љубави и за љубав. Волим да је пишем, читам и рецитујем, тако да ме тај посао, да га назовем хоби, апсолутно испуњава.


Ваша збирка "На крилима орла"  сугерише на  теме слободе и снаге. Можете ли нам рећи више о томе?


Наравно. Централна тема у тој збирци пјесама јесте слобода, понос и чојство. Има више пјесама, које су посвећене орлу, као симболу свега наведеног. Велики сам љубитељ, орлова и природе, што сам у једној од пјесама назначио у четири стиха:


Волим орла и планину,
и бор црни и ријеку,
и тако ће вазда бити,
све док будем у вијеку.

У тој збирци је централна пјесма НА КРИЛИМА ОРЛА и по њој је иста добила име. Од орла, људи могу пуно научити и зато се његов лик налази на многим царским и краљевским крунама.


"Писмо цару" из 2019. године је песнички еп. Како сте приступили писању овог дела?


На еп ПИСМО ЦАРУ, посебно сам поносан, јер слично књижевно дјело, код нас није објављено, још од Његошевог Горског вијенца. Ово нијесу моје ријечи, него су изречене од стране књижевника и књижевног критичара Бранка Мијатовића из Шапца, као и Проф. др. Тадије Ераковића, који је писао и рецензију за овај еп.
У овом епу, описао сам судбину васколиког српског рода и хронолошки след историјских дешавања, од смрти цара Душана, па све до данашњих дана. Цијело дјело, написано је у сувом римованом и чудесном десетерцу. Да не дуљим причу, једноставносе мора прочитати.


У вашој збирци "На стијени сурог орла" , осећа се изазовност и снага. Како се то одражава у вашем књижевном стилу и темама?
 
То је моје, по реду четврто књижевно остварење и опет у наслову име и лик орла, али овог пута се ради о стијени са које орао посматра крајолик свога пребивалишта, односно са орлосједа. Ова збирка садржи шест поглавља или ти циклуса, који сваки понаособ обухватају неку одређену тему. Опет родољубље, затим духовност и вјера, дјечја поезија, али дјечја поезија за одрасле, дескриптивне пјесме, пјесме о младости итд. итд.
Задовољан сам са овом књигом.


Колико су Ваша властита искуства утицала на Ваше стваралаштво, посебно када је реч о љубави и емоцијама?


Свакако да су утицала и то значајно. Човјек најбоље редове напише, онда када пише о догађају, чији је био учесник и свједок. Како рече Игуман Стефан: „ Ја сам проша` сито и решето, овај горди свијет обишао....“ Хоћу рећи да сам имао о чему писати и да ми инспирације није фалило. Пјесме у збирци љубавне поезије, ВАТРА У СРЦУ, настајале сусаме по себи, још од моје ране младости, па све до данашњих дана. Човјек, док је жив, треба у свом срцу и души да има љубав, да је пажљиво гаји и чува.

На који начин вера утиче на Ваше писање? Да ли су  религиозне теме присутне у вашим делима?


Да, наравно да су присутне. У већ поменутој збирци пјесама, НА КРИЛИМА СУРОГ ОРЛА, један циклус је управо посвећен темама наше вјере и духовности. О важности вјере и духовности, сувишно је и говорити, зато сам свакако приличан број пјесама посветио тој тематици. Али, на том пољу се, у последњим деценијама, дешавају врло чудне, да не кажем лоше и ружне  ствари, но нећу сада о томе говорити.
 
Како се суочавате с изазовима савременог света у свом писању?


Савремени свијет?!  Ех, шта заправо значи та кованица: „Савремени свијет“?! То је већ подугачка и опширна тема! Човјечанство је „загазило“ у нову цивилизацијску еру, још прије тридесетак година. Већина људи тај факат не увиђа. Ја сам већи дио свог бивствовања, проживио у „оној старој ери“, али сам ево добрано закорачио и у ову нову, у којој се већина „старијих“ људи, тешко уклапа и сналази.Као што рекох, тешка је и обимна тема, али ћу свакако рећи кратко, свијет и човјечанство, убрзано се креће у лошем и погубном правцу. На жалост.


Какви су Вам планови за наредни период, што се тиче Вашег књижевног стваралаштва?


Звучи као да имате узбудљиве планове! Народне пословице које сте навели заиста добро осликавају непредвидивост живота. Честитам на шестој збирци и радујем се седмој! Ваше прозно дело са кратким причама звучи веома занимљиво и сигуран сам да ће читаоци уживати у њима и научити нешто ново. Нека све иде по плану, али као што сте рекли, све је у божјим рукама. Виђећемо шта будућност доноси!

 
Срдачан поздрав из осунчаног Новог Сада.
Љубиша Војиновић - МАЈСТОРОВСКИ





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"