О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Издања


САЊА ЛУКИЋ, РОМАН САМОРА: ВЕРНОСТ САМО ЈЕДНОМ СНУ, ЉУБАВИ

Књижевна радионица Кордун
детаљ слике: КРК Арт дизајн

Сања Лукић, роман СaМoРa:

Верност само једном сну, љубави


Сања Лукић је књижевница, магистар правних наука и менаџер у продаји. Рођена у Приједору гдје је завршила основно и средње образовање. Студије правних наука је завршила у Бањој Луци гдје је и магистрирала. На колеџу у Лондону завршила је менаџмент у продаји, а на Ессеx колеџу рад са дјецом у образовном систему Велике Британије. Сања има разнолико професионално искуство. Радила је на рехабилитацији малољетних преступника, била је предавач у неколико основних школа и на руководецћим позицијама у међународним компанијама у Уједињеном Краљевству. Тренутно ради као менаџер у ланцу апотека и сарађује са Националном здравственом службом у Великој Британији.

Аутор је романа “СаМоРа “ - Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2024. 





Књижевна радионица "Кордун"- West Chester, PA, SAD> 12.07.2024.


Који аспект Вашег личног искуства је највише утицао на стварање света и ликова у роману ''СаМоРа''?
-Тешко је издвојити само један аспект из мог живота за који бих могла рећи да је имао највише утицаја на стварање свијета и ликова у мом роману СаМоРа. Спајајући карике ланца кроз приче које су се рађале једна за другом схватила сам да моји јунаци нису само свједоци времена у ком сам ја одрастала да су то јунаци поднебља гдје сам рођена. Можда о томе најбоље говоре моји читаоци који се препознају како у мојим ликовима тако и у свим другим детаљима које су испратили обичаји једног народа. Имала сам ту срећу да одрастам у другачијим срединама, да истражујем различите културе али и да живим по правилима обичаја који су се разликовали од средине до средине. Тако сам примјетила да је туга увијек иста, да бол пронађе сузу али да су среће различите и да су увијек на супротној страни од бола. Сигурно је да су родитељи имали највише утицаја на формирање моје личности а они су ме на учили да је на фундаменту љубави изграђен живот. Све су то аспекти живота у којима сам стасавала у жену а за које бих могла рећи да су утицали на стварање романа СаМоРа.


На који начин сте приступили истраживању фолклорних и културних елемената који су уткани у фабулу романа?
- Ја припадам оној генерацији на коју су се обичаји та неписана правила понашања преносила усмено са кољена на кољено. И сад се сјећам дугих зимских ноћи и прича бака и дједова тканих у времену а које смо ми дјеца слушали широм отворених очију, плашећи се да би могли пропустити не само по неку ријеч него и покрете њихових лица. Не могу да изоставим и вјерске књиге као и многу другу литератуту која се бавила фолклорним наслеђем.


Шта је централна тема или порука коју сте желели да пренесете читаоцима кроз овај роман?
- Попут медаље сам роман има двије стране и читаоци ће примјетити да је љубав фундамент на ком је роман настао. Не само као однос између мушкарца и жене већ и као однос нас самих према љубави, том најдубљем и најчистијем осјећању у нама. Попут сребрне нити у платну тај однос је заступљен у свакој од прича у роману СаМоРа. “Љубав пронађе начин а судбина покаже пут.“
Често чујемо да ће љубав спасити свијет и да није љубави тог истог свијета не би ни било. Друга страна исте медаље је положај жене у малим срединама у којима се живи по неписаним правилима обичаја.


Како сте се носили са изазовима приликом писања о сложеним емоционалним стањима својих ликова?
Сам роман је настајао углавном ноћу и специфичност мојих јунака у роману је искристализована љепотом ноћи. Као аутор романа дала сам живот својим јунацима морам да признам да је било ту и суза и смијеха и лета и падова. Емоционалан комплексност ликова у роману не оставља равнодушним никога па ни мене као аутора.Јунаци романа су проналазили мене кроз сваку причу ја сам их само одјевала у свечане одоре да изађу пред читаоце.


Шта би сте жељели да читаоци науче или осете након што заврше са читањем вашег романа ''Самора''?
- Сигурна сам да ће свако ко прочита роман у неком од његових прича препознати и осјетити мали дио себе. Вољела бих да тај издвојени дјелић буде управо снага и величина љубави јер лако је човјеку против људи ако не изда срце своје. Сигурно је најтежи пут у животу остати вијеран себи, бескомпромисно слиједити своје снове. Попут Саморе, главне јунакиње истоименог романа која је остала вијерна само једном сну, љубави, почетку и крају њеног свијета.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"