детаљ слике: КРК Арт дизајн

Избор пјесама из новообјављене књиге за дјецу  “Пјесмојед”

ЛОВ НА ПЈЕСМОЈЕДА

Има једно страшно биће,

које ми леди сокиће,

иза стуба, иза грма,

од њег` дрхти земља црна.

Пјесмојед се оно зове,

увлачи се баш кроз снове.

Кад научим ја пјесмицу,

знам је добро за петицу,

он поједе из сјећања

сва најбоља римовања.

Слисти редом све ријечи

да таленат мој спријечи.

На прескоке пошто једе,

поремети редослиједе,

а од пјесме изгрижене,

нестану и успомене.

За битку се сада спремам,

ријешио сам да га лемам.

Хоћу да увећам знање,

а због њега све је мање.

Наоружан са књигама,

бијем битку са римама.

Цртам једну чудну справу,

за то биће клопку праву.

Под јастуком скривам цртеж,

док се спрема мали лупеж.

Кад Пјесмојед ноћас дође,

богме лоше ће да прође.

У кревету, за лов спреман,

само да ми стигне неман.

У сред ноћи, нешто пишти,

Пјесмојед у клопци вришти!

Туга ми је да га гледам,

ал` му своје пјесме не дам!

˗ Ти злотворе један мали,

што ми сваку пјесму квари,

што грицка кроз моје снове,

стрп`о сам те у окове!

А он дрхти, само ћути,

у шапама пјесму држи.

Ја галамим вичем строго,

јер у праву ја сам, много.

Гласић има, не без чара,

па стидљиво проговара:

˗ Ја се кријем колк`о могу,

грицкам брзо, често с ногу.

Можда пјесме заборављаш,

јер ти знање не обнављаш.

Кад се пјесме понављају,

 рупице се поправљају.

Добри ђаци то све знају,

мене више ти не мучи

него много чешће учи!

Јести нешто морам и ја,

пјесма мени свака прија.

Жао ми је малог бића

које тако слатко прича.

Рјешење нам ново треба

да имамо доброг ђака,

ал` и ситог Пјесмоједа.

И дуго смо размишљали,

договор смо прослављали

школске пјесме да не дира,

од пјесама из вртића, 

нека оне старе бира.

На спавање сад се враћам

а Пјесмојед иде даље,

да у твоје снове свраћа.

СУНЦЕ

Сунце златно око

Што сијаш високо

Хајде мени сврати

Косу ми позлати

Дај ми златна крила

Бићу права сила

Са вјетром да летим

На мјесец да слетим

Причаће по свијету

О златном дјетету

Нико неће знати

Кад се кући вратим

У своме кревецу

Спаваћу уз мецу

НА ПЕЦАЊУ

Сјена облака

Ливаду шара

А зрака сунца

На мени одмара

Док тата пеца

Дувам маслачке

А лијепа слика

У срцу расте

Једном ћу и ја

Носити брке

Пецати рибу

Имати сина

Једном ћу и ја

Постати главни

Кад будем имао

Много година

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: