детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПУТ

Игуман крену на пут.

Оде,

Спаковати кофер.

Реда без нереда

Остатке дјетињства,

Мирис босиљка,

Воштаницу догорелу до пола,

Јарбол далеког мора

И кору сува хљеба

Мајчин поклон путнику

И очеву бригу за њега.

Игуман крену на пут.

Тражећи мене

Наћи ће себе

Мирно уснулог

Под капом предака

Чекају...

Кућа нова

Стари дом,

Ал постеља мека

Чека

Повратак из далека.

САН

Ноћу кад свици

Фењере упале

Запламте ливаде

Заиграју виле

Коло из приче;

Утваре утекну

Да их не поморе

Лијепи снови,

Трачци наде

Круна среће

И нешто веће.

Чини се клизе

Бројанице

из стиснуте песнице;

Игуману под кољена пада

Док клечи

Испод небеског жада.

ВЈЕРА

Метром мјере

Вјеру

Каче о чивилук свијета

Сву своју невјеру,

Јавно изругују

А Њега не чују;

Неће ни Он њих чути

Оглувиће га бука

Молитве са планине

Из грла писке и јаука;

Игуман на сабор позвао

Бије битке,

А немиру суди

Лажи тјера

Ко звијери на студи;

Лију кише

Топе

Глуве жеље

Стара рана,

под мантијом одмара;

Игуман је гордост задобио

Неће прећи бујицу,

Болна је то јава

Ријека је дубока

а у виру снага.

НЕСАНИЦА

Слабо сније,

Рубом ноћи ходи,

Расјетрује утваре и лажê,

Под јастуком

Несаницу слаже;

Мирно чека

Сванућа и зоре,

Мудро ћути

Тражи одговоре;

Прсте крши,

Молитвеним бдењем

Нарезује по срцу жеље;

Слабо сније,

Игуман у ноћи,

Под облаком

Мјесечину тражи,

Па да болну

Несаницуу блажи.

КЛЕЧИ ПРЕД ТИШИНОМ

Игуман

Са обе ноге

О земљу ослоњен

Мантијом брише

Прашине траг

Лицем ка небу,

Вјечност у њему;

Молитвом сриче покајања,

Жеље у чежњу претвара;

Наг пред Господом

Слаже ризнице знања

Игуман пун покајања;

Препун снаге,

Проткан слободом,

Клечи пред тишином,

Умива се тмином

Што чучи код

улазних врата у свијет,

Гдје молитва трга жеље,

Претачући их у помирење;

Снове у грубо сукно повија,

Баш као што једра сељанка

Облине своје сакрива.

Што под откуцајем срце

Пуцa раскида;

Игуман,

Тишини на кољена пада...

БЕЗ ИМЕНА

Нема име

Не прича много,

Не плаче,

Не нариче,

Само реда ризе,

Жеље преде

Мудрости клизе

Испод трепавице.

Нема име

Ни презиме,

А сви га знају

Јер у њему љубав зри,

Расте и шири крила

Да је поклони

Њима.

Стриже лаж

Ко невјерници косе

Благо вида ране

Оне што се виде

И оне испод коже,

У грудима

И у глави...

Све он то може.

Нема име

Молитва му је

Друго ја,

Пише мемоаре

За градитеље, неимаре

Царства

У коме бескрај спава

На врху сутона

Игуман

Без имена

Окруњен у љубави

Тихује, одмара...

ЛЕТ

Шкрипе врата

Да у сусрет свјетлу пођу

Све сијенке

Што спавају дању

И утваре што буде се ноћу;

Игумане,

Вријеме је

Устани!

Проспи капи воде

Сапери неспокоје,

Протјерај мрклине

Тихуј,

Обуци се,

Нова је ткана мантија

Слобода те чека;

Игумане,

Вријеме је

Устани!

Не тражи оправдање,

Не призивај успомене;

Нису добар сапутник

На путу до слободе.

Игумане,

Вријеме је

Устани!

Гусјенице ти крила предају

Својом смрћу

Живот поклањају;

Само понекад,

Кад закрпиш крила

Сјети се мртвог лептира.

Игумане,

Вријеме је

Лети!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: