детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ПРЕДГОВОР

Следећи текст сумира најважније податке о великанима, који су својим делима обележили људску цивилизацију. Укључени су научници и други великани попут проналазача, инжењера, лекара, уметника и сличних, а почело је од старих грчких филозофа који су поставили прве темеље астрономије, математике и демократије. По редоследу навођења великана, то је урађено према годинама њиховог рођења. Читаоци ће приметити да током средњег века није било готово никога, осим узбекистанског математичара Ал-Хорезмија (780-850). Разлог за то је паљење Александријске библиотеке и појава хришћанства, када је Католичка црква забранила сваки научни напредак (М. Миланковић: Историја астрономске науке, стр. 358-366). Тада ништа није објављено осим Светог писма. Тако је чак и дело Николе Коперника (1473-1543) остало не публиковано, иако је он и сам био световна особа. Његово дело било је забрањено скоро три века после његове смрти. Прави напредак науке заблистао је тек са временом најсјајнијег ума људске цивилизације, Леонарда да Винчија (1452-1519), чија су признања стигла много после његовог живота. Међу нашим великанима, на листи светских великана су: Свети Сава, Руђер Бошковић, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Његош, Јосиф Панчић, Никола Тесла, Михајло Пупин, Михајло Петровић-Алас, Милева Марић, Милутин Миланковић, Иво Андрић, Јован Карамата , Јован Цвијић, Добрица Ћосић, Павле Савић, Богдан Маглић и Драган Шкорић.

Књижевних података и информација за западне ствараоце има много више, док за многе великане српског или руског порекла често изостају и они најосновнији, што може бити разлог зашто неки подједнако заслужни нису уврштени у овај текст. Постоје и случајеви када су подаци различити за исту особу у различитим изворима. Ово се посебно односи на временске податке.

О српским великанима публиковао сам опширније у Књижевној радионици.

Сврха овог текста је да прикаже енциклопедијски садржај најважнијих остварења, хронолошким редом. А како и сам наслов каже, реч је само о оним делима која су на свој начин обележила развој и напредак људског рода, током два и по миленијума писане историје. Најновија открића писаће вероватно неко из млађе генерације.

Windsor 2oo9

ХОМЕР (800-750 пне), грчки песник

Подаци о Хомеровом животу сматрају се великом мистеријом, због недостатка оригиналних докумената о месту рођења и годинама његовог живота. Има научника који чак тврде да Хомер, као личност, није ни постојао, а да су дела која се сматрају Хомеровим у стварности дела више аутора настала током неколико векова. Међутим, сви се слажу да је Хомер био слеп.

Најпознатија Хомерова дела су: Илијада и Одисеја. Према легендама, Хомер је у својим делима опевао грчку историју. У Илијади је певао о Тројанском рату, а у Одисеји је певао о повратку из рата. Оба ова дела сматрају се водећим идејама људске цивилизације, а Хомер, као личност, узима се као полазиште европске књижевности и историјске традиције. Многи аутори тврде да је Хомер себе у Одисеји приказао кроз личност Демодока, кога је цео свет у то време поштовао.

Има, међутим, аутора који наводе да Илијада и Одисеја нису дела истог аутора. Међу осталим Хомеровим делима помињу се 23 кратке химне посвећене појединим боговима.

АНАКСИМАНДАР (611-545 пне), грчки астроном

Рођен је у Милету, на острву Самос. Анаксимандар је астроном који је успоставио прве концепте космоса. Поред астрономије, студирао је физику, филозофију и геометрију. Пре Анаксимандра се веровало да земља почива на ослонцу у свемиру и да има облик диска, што је он први оповргнуо. Међутим, веровао је да се Сунце, Месец и звезде окрећу око Земље. Анаксимандар је први користио концепт свемира и тврдио да између Земље, Сунца, Месеца и звезда постоји ваздух. Међутим, погрешно је мислио да су звезде ближе Земљи него Месецу, а да је Сунце најдаље у свемиру. Направио је прву до тада познату мапу света и направио први сунчани сат, са равнодневицама у Грчкој, као и соларним осветљењем у Вавилону. У домену биологије, она је претеча Дарвинове теорије еволуције.

ПИТАГОРА (581-497 пне), грчки математичар и филозоф

Питагора је био практичар и чак је спроводио експерименте о односу математике и музике, што је довело до отварања школе, која у принципу постоји и данас. Тврдио је да је свет у сфери, у којој се и звезде крећу кружним путевима. Основао је своју школу (Академију) у Кротону, Италија, 518. пре Христа, где се проучавао однос између физичког света и математике. За њега је стварност била заснована на математичким основама. Као истакнути математичар и геометар, он је први извео тврдњу да је збир углова у сваком троуглу једнак 180°, а да је збир углова у многоуглу од н страница једнак 2н-4 правих углова, и он је први дефинисао ирационалне бројеве. Позната је Питагорина теорема правоуглог троугла, по којој је квадрат над хипотенузом једнак збиру квадрата над обе краке (c2=а2+b2). Питагора је такође био први који је радио на разломцима. Бавећи се математиком, детаљно је проучавао димензије египатских пирамида (а све су грађене у истим пропорцијама), висину до половине основе 171:140. Краци ових троуглова су 171 и 140, а хипотенуза је 221. Стога је Питагора први разоткрио њихову тајну.

СОФОКЛЕ (496-406 пне), грчки драмски писац

Софокле је изучавао све врсте уметности, и већ са 16 година постао је познат по својој лепоти, и као такав је изабран да води хор дечака на прослави Соламинске победе, а 12 година касније завршио је студије и оснивао позоришта са сталним представама. У већини својих дела играо је сам. У животу је обављао неколико дужности: чак је служио и као свештеник; сматран је Богом медицине; радио у управи генерала, у комитету за војне послове и као шеф државне благајне у Атини. Унео је новине у тадашњи театар, да сваку своју причу представи у облику трагедије. Направио је око 120 позоришних дела, од којих је сачувано само седам. Краљ Едип и Антигона сматрају се најзначајнијим Софокловим делима. Софокле је у својим делима приказао различите типове личности, а Електра се сматра најкарактеристичнијом женском личношћу.

ПЕРИКЛЕ (495-429 пне), грчки генерал и државник

Перикле је рођен и умро у Атини. Сматра се оснивачем „атинске демократије“. Године 461. пре Христа изабран је међу вође Атине и на том месту успео је да развије демократске односе и реформе. Своје идеје бранио је преко Делског савеза. Он је заслужан за обнову Акропоља, који су уништили Персијанци приликом освајања Грчке. Када је куга продрла у Атину и уништила четвртину тадашњег градског становништва, Перикле је такође умро од исте болести. Подаци говоре да је његова сахрана била величанствена и да је посебно наглашен значај његове демократије.

ХЕРОДОТ (484-430 пне), грчки историчар

Херодот је рођен у Халикарнасу (данас Бодрум, Турска). Познат је као писац историје. Он је први на логичан начин исписао историјске догађаје. Трудио се да одвоји стварне догађаје од митских. Његово дело под називом Историја одувек је служило за читање старих чињеница, догађаја и легенди. Сачувани су Херодотови најважнији подаци о персијским освајањима Грчке, а главни детаљи су описи битака на Маратону и Термопилима. У књижевности га често називају „оцем историје“.

ЕУРИПИД (480-406. пне), грчки драмски писац

За Еурипида постоје детаљни подаци да је рођен 23. септембра 480. године пре Христа у граду Саламини, а да је умро у граду Пела у Грчкој. Аристотел га је назвао најтрагичнијим грчким песником. И у модерно доба, он се заиста сматра најреволуционарнијим грчким драматургом.

Он је син моћне породице Мнесарцхус, са острва Саламине, школован у атмосфери културе и сведок обнављања зида који је служио за одбрану Атине од Персијанаца. Еурипид је био под великим утицајем Есхила и сматра се најутицајнијим песником свог времена. Имао је титулу „Филозоф естраде”. У животу је био изванредан спортиста и добар сликар.

Еурипидово прво дело Пелијева ћерка из 455. пре Христа заувек је изгубљено.

СОКРАТ (469-400 пне), прослављени грчки филозоф

Сократ је рођен у Атини. Отац му је био вајар, па је као млад почео да се бави истим послом. Добио је просечно образовање Атињанина тог времена које је обухватало: матерњи језик; читање грчких песама; елементи аритметике; геометрије и астрономије. Служио је војну пешадију и учествовао у неколико ратова, у којима се истицао својом храброшћу, што је прихваћено са одобравањем.

Средином живота променио је професију, бавио се филозофијом, у којој се касније прославио. Сократ није отворио своју школу, већ је радио као редовни учитељ. Посебно се истакао као говорник. Рано, свако јутро, ишао је у шетњу до пијаце, и цео радни дан проводио са народом. Радо је разговарао са свима, са старим и младима, са богатим и сиромашним. На тај начин је врло добро знао шта свет мисли. За себе је истицао да је његово знање резултат његове свести, па је настојао да развија сопствену свест и код свих других људи.

Цицерон је за Сократа рекао да је донео филозофију са неба на земљу. Студирајући астрономију, геометрију, физику и друге науке, схватио је да проучавање научних дисциплина усмерава људе ка бољим међуљудским односима.

400. године пре нове ере догодио се инцидент: Сократ је осуђен јер се није молио Богу. Казна је била смртна, отровом. И заиста, последњег дана свог живота, Сократ је разговарао са својим познаницима, а онда, када је дошло време, достојанствено је попио отров који му је дат и умро.

ХИПОКРАТ (460-377 пне), грчки лекар

Сачувано је 60-70 Хипокритових писаних текстова из домена медицине, од којих су многи написани након његове смрти. Аристотел га је назвао „Велики доктор“, а и данас се сматра оцем медицине. Он је свакако поставио прве темеље научне медицине и на њих оставио сопствени утисак до данас. Све врсте болести сматрао је свакодневним и одбацивао сујеверја, а лично је тражио да пронађе узроке и симптоме болести и лечио их природним методама. Залагао се за одмор, здраву исхрану, вежбање, хигијену и чист ваздух. Сам Хипокрит је рекао да је ходање најбољи лек. И данас на свим универзитетима у свету лекари полажу Хипократову заклетву, као своју етичку одговорност према пацијентима.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: