Парчад уснулог сувог дрвета
Која још памте сунце захваљујући листу
Отпалом једне јесени,
Искушавају сада наизгледну бесмисленост пепела
И певају песму том сунцу кроз жар
Рађајући мирис ватре
Препуно времена које се објаснити не може.
А мирис тај нежни са све временом необјашњивим
Закључан у дим, који бежи из неба
Док ветар не дуне из облака што се комешају
И носе мирис кише
Из једне друге истине
Да ли у свим ноздрвама рањеним
Слично плешу прећутани мириси
Котрљајући вечности нестале из костију
И везујући кругове заблуде у недоглед?
Полумртва биљка међу зубима, иако још ватрено свежа,
Доноси мудри укус земље црне
Рађане вековима мрављим мислима
Затварајући тако у трену још један недокучиви круг у дну
косе.
Ватра расте из земље
И ветар је објашњава слободом
А киша меланхолична и сва недужна
Претвара је у наквашени неки заборав
Да би је земља поново пригрлила
Сањајући смисао љубави
Грга Олах
Биографија
Рођен је у Будимпешти 1983. године. Студирао је општу књижевност на Филолошком факултету и хотелијерство на Вишој хотелијерској школи.
Од 2016. ради у Културном и документационом центру Срба у Мађарској. Године 2017. објављена му је прва самостална збирка песама под насловом „Задремале осмице“, која садржи песме на српском и на мађарском језику.
